Direktorka RFZO: Na listi čekanja za operacije i pacijenti koji bespotrebno zauzimaju mesto

Podsetimo, kako je Danas već pisao na listi RFZO trenutno je više od 77.000 pacijenata u Srbiji, koji čekaju za operacije ili dijagnostiku, neki od njih godinama. Samo za operaciju katarakte sa ugradnojm intraokularnog sočiva čeka više od 21.000 ljudi. Preko 20.000 pacijenata čeka ugradnu endoproterze kolena, a nešto više od 14.000 ugradnju endoproteze kuka. Nije mali broj ni onih koji čekaju kardiohiruške intervencije – skoro 7.000.

Prof. dr Sanja Radojević Škodrić gostujući na TV Prva naglasila je da Srbija nije jedina zemlja sa listama čekanja u zdravstvu, te da ih imaju i sve razvijene zemlje poput Francuske i Engleske, ali da se kod nas lista produžila tokom kovida.

– Pacijenti sa kovidom su kod nas bili prioritet, za razliku od drugih zemalja koje su lečile ljude, evo konkretno Engleska, putem kontakt centara. Čak i pacijente sa zapaljenjem pluća lečili su u kućnim uslovima. Naš svaki pacijent je bio pregledan i pri najmanjoj sumnji na bilo koju komplikaciju zadržavali smo ih u bolnicama. Iz tog razloga su svi kapaciteti bili usmereni ka kovidu, a za to vreme se produžila lista čekanja i nije ažurirala – naglasila je direktorka RFZO.

Ona je navela da sa liste nisu skinuti ljudi koji su u međuvremenu svoj problem rešili na neki drugi način, kao i pacijenti koji su preminuli.

– Ono što je najvažnije na listi su i pacijenti koji u ovom trenutku nisu za operaciju već su za operaciju za nekih tri do pet godina. I to je ostalo da rešimo do kraja godine, intenzivno radimo sa Kabinetom premijera. Jer, to su pacijenti koji bespotrebno zauzimaju trenutno listu čekanja. Oni će biti na listi ali to se ne zove lista čekanja – objasnila je prof dr Radojević Škodrić.

Ona je podsetila da je RFZO posle kovida krenuo paralelno sa dve mere kako bi se smanjile liste čekanja – preusmeravanje pacijenata u druge zdravstvene ustanove i ažuriranje liste čekanja.

– U aprilu ove godine poslali smo dopis svim pacijentima da se izjasne da li žele da se preusmere. To recimo radi i Engleska s tim što tamo ne možete da birate gde ćete već vas automatski prebacuju u ustanovu u kojoj vide da postoje veći kapaciteti. Mi smo, međutim, omogućili građanima da se sami izjasne i do sada je 1.400 pacijenata preusmereno u 31 zdravstvenu ustanovu, koje već imaju sve tehničke kapacitete i to su ustanove koje su i do sada radile operacije proteze kuka i kolena. Od 1.400 pacijenata njih 400 se trenutno sprema za operacije, a 270 će biti operisano do kraja godine – rekla je direktorka RFZO i dodala da „nijedan pacijent operisan u drugoj zdravstvenoj ustanovi nije imao nikakve komplikacije i da je odličnog zdravstvenog stanja“.

Prema njenim rečima, nakon digitalizacije lista čekanja će biti „krajnje transparentna“.

– Na listi će biti podaci o kapacitetu svake zdravstvene ustanove, o broju lekara, lekarima koji rade operacije… Pacijenta, kada dođe u zdravstvenu ustanovu, istog momenta će staviti u najbližu zdravstvenu ustanovu znaće kod kog lekara i dobiće automatski termin. Iz tog razloga neće moći da bude nikakvog manipulisanja sa listom čekanja – poručila je Radojević Škodrić.

Kriterijumi za preusmeravanje pacijenata

Direktorka RFZO rekla je da postoje dva kriterijuma po kojima su se vodili kada je u pitanju preusmeravanje pacijenata sa liste čekanja u druge zdravstvene ustanove na operacije.

-Jedan je da nisu komplikovani slučajevi, znači da nisu u pitanju osobe sa teškim, malignim bolestima, sistemskim, mladi sa autoimunim bolestima…jer takvi ostaju u prvobitnoj zdravstvenoj ustanovi. Drugi kriterijum je upravo bio da ti pacijenti koji se usmeravaju se usmeravaju u najbližu zdravstvenu ustanovu – navela je Radojević Škodrić.