Građani preuzeli stvar u svoje ruke, a šta kaže Zakon: Slučaj puštanja višestrukog silovatelja pokazao slabosti države 1

S obzirom da u našem Krivičnom zakoniku ne postoji nadzor nad izvršiocima najtežih krivičnih dela, nakon izdržane kazne zatvora, građani su uzeli stvari u svoje ruke i sami prijavljuju gde je ko od bivših osuđenika viđen. Takav je slučaj i sa serijskim silovateljem Igorom Miloševićem (44), koji je prošle sedmice pušten na slobodu nakon odležanih 15 godina, a višestruki je silovatelj povratnik.

Beograđani su putem društvenih mreža počeli da postavljaju njegove slike i da ukazuju gde se u kom trenutku nalazi, pa su čak iscrtane i mape njegovog kretanja koje objavljuju i mediji.

Vanja Macanović, advokatica Autonomnog ženskog centra, navodi za Danas da u našem Krivičnom zakoniku ne postoji nadzor nakon izdržane kazne zatvora, iako je AŽC to predlagao pre 10-tak godina, kada su te mere uvedene u hrvatskom KZ-u.

– Nad nekim ko je osuđen na kaznu zatvora za teška krivična dela, kada izađe iz zatvora nema nikakvog nadzora – gde je, šta radi, gde živi. Nisu u obavezi nikome da se javljaju. U razvijenim demokratskim društvima postoji institucijalna kontrola nad bivšim osuđenicima za najteža krivična dela. Oni su u obavezi da se javljaju osobi koja ih nadzire, vodi se računa gde se kreću i čime se bave – ističe Macanović.

Ona dodaje da je to posebno bitno kod teških krivičnih dela kao što je silovanje, gde postoji veliki procenat povratnika.

– Imali smo i ranije slučajeve da povratnici nakon izlaska iz zatvora za manje od mesec dana izvrše isto krivično delo. Poslednji poznat slučaj je Malčanski berberin. Te stvari ne smeju da se događaju. Ne mora policija da prati te ljude, ali može socijalni radnik. Najgore rešenje je praćenje od strane javnosti, a nijedan državni organ nema ovlašćenje da to radi – ukazuje Macanović.

Kako dodaje, Radna grupa Ministarstva pravde radi na izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, te postoji nada da će biti izmena u vezi sa ovom problematikom.
– Do sada nije bilo volje ni interesovanja da se to učini, ali možda sada to dođe na dnevni red usled pritiska javnosti. Autonomni ženski centar će ponovo institucionalno praćenje bivših osuđenika za najteža krivična dela unese u Krivični zakonik- poručuje Macanović.

Advokat Jovica Todorović navodi za Danas da posle izdržane kazne, zatvorenici su slobodni građani, za koje se smatra da su resocijalizovani.

– Ne postoje propisi koji ovlašćuju i obavezuju državne organe da brinu o njihovom ponašanju posle izdržane kazne. Dok ne ponove zločin, a tada je kasno za sve. Kod višestrukih povratnika u vršenju krivičnih dela protiv polnih sloboda, gde uzroci izvršenja verovatno sežu duboko u psihičke i fizičke osobenosti tih ljudi, koje svakako zahtevaju adekavatan stručni tretman i dugoročne preventivne mere, pa i medicinske, koje samo država može da sprovede, takvi propisi su nužni – ukazuje naš sagovornik.

Todorović dodaje da se društvo samoorganizuje, kada propisa nema.

– To je nedopustiv propust države, koja praktično omogućava ponavljanje tragedija, čemu smo bili svedoci, uostalom, u ne tako davnoj prošlosti. Dakle, kada država ne pruža adekvatnu preventivnu zaštitu društvu, društvo se samorganizuje da se štiti, a to nas vraća u pred civilizacijsko doba, kada države i nije bilo. Jedni siluju, drugi se brane… Krajnje je vreme da država ponovo postane država – zaključuje Jovica Todorović.

Kako mediji navode, Milošević je prvi put napao sa 14 godina, kada je u samo tri dana nasrnuo na devet žena, od kojih je četiri silovao. Na slobodu je izašao 2001. godine, ali je u manje od mesec dana silovao je još jednu ženu i počinio osam razbojništva. Osuđen je na 10 godina ali je iz zatvora izašao posle pet i po.

U septembru 2007. godine u Ulici Maksima Gorkog, u butiku je silovao radnicu uz pretnju nožem. Po izlasku iz radnje ukrao je jaknu i novac. Sutradan je nastavio sa pljačkom i razbojništvima.

Uhapšen 20. septembra 2007. na Adi Huji. Policajac koji ga je hapsio kasnije je ispričao da im je potragu i akciju znatno otežalo to što nije imao prijavljenu adresu na kojoj živi.

Zaštitnik građana inicira posebne mere prema osuđenicima
za krivična dela protiv polne slobode

Zaštitnik građana Zoran Pašalić najavio je danas da će inicirati izmene važećih zakonskih propisa kojima bi se definisale posebne mere prema osuđenicima za krivična dela protiv polne slobode nakon isteka kazne i okončanja njihovog boravka u kazneno-popravnim zavodima u cilju sprečavanja da ponovo izvrše ova dela.

„Smatram da treba izmeniti postojeće propise kako bi se na izvršioce krivičnih dela protiv polne slobode i u slučajevima kada su u pitanju punoletne žrtve, primenile posebne mere kao što su obavezno javljanje policiji i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, obavezna prijava promene prebivališta, boravišta ili radnog mesta, obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta ili ustanova, kao i obavezna prijava namere da putuju u inostranstvo“, naveo je Pašalić.

Posebne mere bi se primenjivale na osuđenike koji su izdržali kaznu za krivična dela protiv polne slobode prema punoletnim licima, rekao je Pašalić povodom medijskih objava koje su privukle veliku pažnju javnosti da se osoba koja je izvršila više silovanja, odnosno koja je višestruki povratnik, nakon odsluženja kazne nalazi na slobodi bez ikakvih mera praćenja.

„Izmene postojećih propisa su neophodne, jer se Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, poznat kao tzv. Marijin zakon, usvojen 2013. godine primenjuje samo u slučaju kada su žrtve krivičnih dela protiv polnih sloboda maloletna lica“, rekao je zaštitnik građana.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.