„Kada su u Evropi hladne zime, na Vlasinu dođu labudovi“: Popisano više od 3.000 jedinki ptica koje zimuju u ovim predelima

Prema rečima Novice Stankovića, rukovodioca službe Predeo izuzetnih odlika (PIO) Vlasina koja je deo Turističke organizacije Surdulica, iz tog se popisa – odnosno istraživanja raznovrsnosti i gustine ptica u ovom predelu – može videti „stanje na terenu i njihova brojnost“.

„Na Vlasini imamo veliki broj strogo zaštićenih vrsta ptica, pa i na evropskom i svetskom nivou, kao što je, na primer, vrsta kreks kreks, koja je poznata i kao prdavac. Rade se provere u kakvom su stanju staništa, s obzirom da se neke vrste gnezde na Vlasini, kao i koje mere treba preduzeti da bi se ptice zaštitile. Veliki problem je zarastanje staništa, jer stočarstvo nije razvijeno, pretežno su ostala staračka domaćinstva koja ne čuvaju stoku. Zarastaju jer se livade ne kose, nema stoke koja bi čistila pasišta. Onda ne bi došlo do pojave korovskih biljaka, kao što su glog i šipurak“, istakao je Stanković za Danas.

PIO Vlasina je, od 2006. godine, prirodno dobro od nacionalnog interesa prve kategorije koje je proglasila Vlada Srbije, a veliki je problem ovog zaštićenog područja, kako objašnjava naš sagovornik, taj što dolazi do ispuštanja vode iz jezera, koje je hidroakumulativno, sagrađeno posle Drugog svetskog rata za potrebe proizvodnje električne energije.

„Problem nastaje kada, u toku godine i u zavisnisti od vremenskih prilika, dolazi do ispuštanja vode iz jezera, a veća tresetna ostrva i priobalni deo močvarišta ostaju dobrim delom na suvom, gde se onemogućava gnežđenje ptica močvarica. Postoje četiri hidrocentrale, a izgradnja brane počela je 1947. godine. Tu je bilo veliko tresetište koje je potopljeno, pa je veliki broj ptica sa tog prostora nestao. Tada je došlo do naseljavanje drugih vrsta kojima odgovara taj močvarni deo“, objašnjava Novica Stanković.

Pražnjenje Vlasinskog jezera, kako ističe sagovornika Danasa, „ne radi se planski i na način koji nije primeren zaštiti prirode i očuvanju samog biodiverziteta na Vlasini“.

„Nisu ugrožene samo ptice, već i sav biljni i životinjski svet koji živi u vodi, posebno ribe. Uopšte nemamo podatke i kontrolu kada dolazi do ispuštanja vode. Prošle godine jezero je bilo prazno, pa dobar deo ptica gnezdarica nije mogao da se gnezdi, a trenutno je skoro puno. Velika opasnost su i klimatske promene, jer nema više jakih zima i snežnih padavina kao nekad. Uvek se jezero punilo na proleće, topljenjem snega i leda, a praznilo zimi, zbog proizvodnje struje“, ističe Stanković.

Kaže da se divlje ptice ne hrane u prirodi, „jer da nema hrane na jezeru, one tu ne bi ni boravile“.

„Mi ne možemo da priđemo pticama jer je to blatnjav deo tresetišta, a i one se plaše ljudi. Divlje ptice nisu navikle da jedu kukuruz ili pšenicu, nego ono što nađu u vodi i blatu. Kad su izuzetno oštre i hladne zime, jezero zamrzne a debljina leda dostiže i pola metra. Imamo samo tri mesta na kojima dolaze ptice da se prehrane, to su ulazni delovi tri kanala. One se tu hrane račićima, školjkama i raznim insektima koje nalaze u blatu“, pojašnjava naš sagovornik.

Nekad se dogodi i da se na Vlasini pojave „nezvani gosti“.

„Kada su u Evropi izuzetno hladne zime, dešava se da na Vlasinu dođu labudovi koji tu borave po mesec dana, čekajući da se vreme stabilizuje i da nastave put na jug. Ove godine je suprotna situacija, jer je jezero odleđeno, a u priobalnom delu ima dosta hrane za ptice. Veći deo njih se na Vlasini nađe samo u preletu, borave po nekoliko dana, odmore se, nahrane i nastave na jug“, kaže Stanković.

PIO Vlasina nalazi se na svetskoj listi zaštićenih močvarnih područja, a vlasinski predeo je i međunarodno značajno područje za ptice, pa je u njemu lov zabranjen.

„Premda je Vlasina proglašana za zaštićeno područje, i s obzirom da se jezero i priobalje nalaze u drugom stepenu zaštite, zabranjen je lov ptica. Čuvarska služba je stalno na terenu i obilazi jezero, pa su ptice, s te strane, zaštićene tokom cele godine“, zaključuje naš sagovornik.

Najbrojnije liske, zviždare, riđoglave i ćubaste patke…

Govoreći o popisanim jedinkama, Novica Stanković ističe neke od najbrojnijih.

„Najbrojnije su bile liske, popisano je oko 1.500 jedinki. Dešavalo se, ranijih godina, da se u ovom periodu na Vlasinskom jezeru nađe čak 3.000 do 4.000 liski. Osim liski, najviše ima zviždara, oko 400 jedinki. To su strogo zaštićene vrste u Srbiji, baš kao i riđoglava i ćubasta patka, veliki ronac, čegrtuša, šiljkan, crnogrli morski gnjurac, ćubasti gnjurac i gluvara. To su najbrojnije vrste ptica na Vlasini“, objašnjava Stanković.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Petrović (SRCE): Zaposleni u TO Vranje se prijavljuju za glasanje u Beogradu

Kod Vranja uhapšen osumnjičeni za krijumčarenje migranata

Južne vesti: Grad Vranje planira da potroši 9,7 miliona dinara za promo materijal

Cigarete iz Niša i Sente poskupele za deset dinara, uskoro i poskupljenje paklica iz Vranja