Kanjon Đetinje/Foto: N.Kovačević Hoće li nadležni konačno zaštititi klisuru reke Đetinje ili će građani na to morati da ih nateraju protestima?
Građanska čitaonica Libergraf je predala gradonačelnici peticiju sa 1.275 potpisa i ponudila rešenje, uz najavu protesta, ukoliko izostane reakcija lokalne vlasti. S druge strane, u gradskoj upravi kažu da je u interesu grada da se to područje zaštiti, ali da su probemi nastali usled izmena zakona.
Kanjon užičke reke je među najatraktivnijima u Srbiji.. Krase ga litice, vodopadi, virovi i stanište je mnogih životinjskih i biljnih vrsta, koje su ugrožene zagađenjem rečne vode, spornom dogradnjom i rekonstrukcijom stare hidrocentrale, kao i turistčkim sadržajima koje je, u samoj klisuri, na deonici nekadašnje pruge uskog koloseka ka Višegradu sa mnoštvom tunela, osmislila lokalna vlast.
Vladan Sinđić iz Libergrafa podseća na to da je Zavod za zaštitu prirode Srbije, ranije, u tri navrata, sproveo istraživanja i utvrdio prisustvo velikog broja životinjskih i biljnih vrsta i biomorfološkh fenomena koje treba zaštititi.
„U kanjonu živi 80 odsto ukupne faune sisara u Srbiji i mnogi vodeni organizmi. U njemu je i najbrojnija populacija dnevnih leptira, od kojih je sedam vrsta na crvenoj listi zaštite“, podseća Sinđić.
Peticijom, građani traže da se sprovede postupak revizije akta o proglašenju Predela izuzetnih odlika Klisura Đetinje i da se o tome organizuje javna rasprava.
Postupak zaštite je zvanično pokrenut 2016. godine, kada su obavljeni javni uvid i javna rasprava o tom predlogu ali, kako navodi Sinđić, o tome ne postoji nijedan javno dostupan dokument.
– Predlog te odluke nikada nije stigao u užičku skupštinu. Uvek su nešto menjali, zbog izmena zakona“, kaže Sinđić.
Kako se usvajanje odluke o zaštiti odlaže šest godina, dovodi se u pitanje, dodaje, kvalitet tog akta i poništava efekat javne rasprave, jer su se od tada dogodile značajne promene.
Pravni tim Libergrafa je izradio novi predlog o proglašenju Predela izuzetnih odlika Klisure Đetinje, za koji Sinđić navodi da je usklađen sa izmenjenim i dopunjenim Zakonom o zaštiti prirode, kao i sa zaključcima sa javnih konsultacija koje su, u organizaciji tog udruženja, održane u užičkoj skupštini, krajem decembra prošle godine. Taj predlog, dodaje, može da se koristi kao osnova za sprovođenje javnog uvida i javne rasprave.
U dopisu gradonačelnici, Libergraf je zapretio da će, ukoliko lokalna samouprava, u roku od dve sedmicice, ne odgovori na zahteve iz peticije, pozvati njene potpisnike da „iskoristite svoja ustavna i zakonska prava na slobodu okupljanja, udruživanja i govora“.
On smatra da lokalna vlast odugovlači da uspostavi režim zaštite kanjona, da se ne bi ugrozio razvoj turizma na toj i okolnim lokacijama.
Tu tvrdnju Nada Jovičić, gradska većnica zadužena za zaštitu životne, sredine ocenjuje kao „besmislicu“ i dodaje da je je u interesu grada da se klisura proglasi predelom izuzetnih odlika, uz poštovanje svih zakonskih procedura, ali da se u toj nameri gradska uprava suočava sa nizom problema.
„Nažalost, proces usvajanja odluke o tome predugo traje, zbog velikog broja zainteresovanih strana od kojih se, po zakonu, prethodno mora pribaviti mišljenje. To su ministarstva rudarstva i energetike, poljoprivrede, odbrane, ali i Opština Čajetina, a sve mora da se usaglasi sa novim izmenama Zakona o zaštiti prirode. Prema najavama iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, taj proces je pri kraju i nadamo se da ćemo uskoro imati konačan predlog odluke, koji ćemo ponuditi Skupštini grada“, kazala je Jovičić za Danas.
Odbacujući tvrdnje da lokalna vlast odugovlači sa zaštitom klisure, ona navodi da je predlog odluke bio pripremljen u julu prošle godine, ali da nije upućen užičkoj skupštini, jer ga je trebalo uskladiti sa izmenama Zakona o zaštiti prirode.
O predlogu za zaštitu kanjona, koji je ponudio Libergaf, većnica navodi da, „prema zakonu, takav dokument izrađuje nadležni organ, u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode“.
„To ne može da radi nijedno udruženje ili organizacija“, navodi za Danas Jovičić.
Dodaje da će javnost biti obaveštena o svemu „kada nadležni organ, u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode, uskladi predlog odluke sa novim Zakonom o zaštiti prirode“.
„Usklađivanje predloga mora da bude u skladu sa propisanim procedurama koje sprovodi nadležno ministasrvo i nadamo da će uskoro na dnevnom redu Skupštine grada biti usvajanje tog akta“, poručila je gradska većnica.
Zabrana gradnje MHE
Pre dve godine, užička skupština je zabranila gradnju malih hidroelektrana na teritoriji grada, a nakon što se javnost u Srbiji usprotivila izgradnji takvih objekata, Narodna skupština je usvojila izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode, kojim se zabranjuje izgradnja takvih hidroelektrana u zaštićenim područjima.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
