Ko su pobednici Pršutijade u Mačkatu i koliko koštaju zlatiborski delikatesi

Sajam suvomesnatih proizvoda u zatiborskom selu Mačkatu zavšio se danas, a stručni žiri je proglasio najbolje proizvođače.

Nagrada za najkvalitetniju goveđu pršutu je pripala Dragoljubu Šopaloviću, a za najbolju svinjsku pršutu – Aleksandru Radojičiću, obojici iz Mačkata.

Selo je poznato po prozvođačima suvomesnatih proizvoda i pripisuje mu se titula srpske prestonice pršute.

„Na sajmu nema loše pršute, ali možda je moja najbolja zbog kvalitetne sirovine. Dobro je usoljena i nije presušena“, ocenio je Dragoljub Šopalović, prizvođač najbolje goveđe pršute.

Kaže da je njegov deda započeo proizvodnju na tradicionalan način i da se nada da će je nastaviti njegovi potomci.

Za dobru pršutu, dodaje, „potrebna je kvalitetna sirovina, koja potiče sa Zlatibora, ali i ruža vetrova na toj planini, koja pogoduje sušenu mesa“.

Jovana Radojičić, ćerka Aleksandra Radojičića koji je proglašen za proizvođača najkvalitetnije svinjske pršute, priča da je, zajedno sa braćom i sestrama, od malena pomagala roditeljima u proizvodnji suvomesnatih proizvoda.

„Proizvodnjom je počeo da se bavi naš pradeda, nastavio deda i tata i sigirno ćemo nastaviti da proizvodimo pršutu i kobasice“, kaže Jovana.

Posetioci Pršutijade, iz raznih krajeva Srbije koji borave na Zlatiboru, kao i oni koji su samo zbog te manifestacije stigli u Mačkat iz okolih gradova, mogli su da probaju tradicionalne suvomesnate proizvode i da se zabave uz prigodan kulturno-umenički program.

Suvomesnati proizvodi su skuplji, nego pre dve godine kada je bila prethodna Pršutijada, zbog, kako objašnjavaju proizvođači, krize i poskupljenja sirovog mesa.

Kilogram goveđe pršute je trebalo platiti 2.500 do 3.000, svinjske 1.400 do 1.600, kobasica 1.100 do 1.200, slanine 1.200 do 1.300, čvaraka 1.400 do 1.500, a stelje 1.600 do 1.800 dinara.

Tradicionalno, služilo se pečenje sa ražnja i jela ispod sača. Za jagnjeće pečenje je trebalo 3.000, za svinjsko 2.500, a za porciju sarme ili kupusa oko 600 dinara.

Na 21. Sajmu je učestvovalo 12 proizvođača iz Mačkata i okolnih sela, što je manje od njegovog posledneg održavanja.

Nagrade su dodelili i kontrolu kvaliteta proizvoda ocenjivali stručnjaci Jugoinspekta.

Pršutijadu, nakon dve godine pauze zbog epidemije korona virusa, organizovali su Udruženje proizvođača suvomesnatih proizvoda Zlatiborskog okruga, uz podršku Opštine Čajetine, TO Zlatibor, Zlatiborskog eko agrara i lokanih komunanih preduzeća.

Povratak na selo

Zamenik predsednika SO Čajetina Miloje Rajović, obraćajući se prisutnima, istakao je da ta lokalna samouprava, osim u razvoj turizma, ulaže i u razvoj poljoprivrede, pa je osnovala Zlatiborski eko agrar i sunvencijama pomaže seoska gazdinstva. „Trudimo se da što više ljudi ostane u zlatiborskim selima, zbog čega renoviramo škole i otvaramo dečje vrtiće“, kazao je Rajović.

Još vesti iz ovog grada

Misterija koja intrigira: Šta se to krije u centru Beograda i Užica?

Tribina „FERKA“: Vučić gradi kult ličnosti, politički sistem u Srbiji previše personalizovan

U Užicu uhapšen muškarac iz Sevojna, u automobilu nađeno skoro 300 grama kokaina

Nova gasna kotlarnica pri Narodnom pozorištu u Užicu za kvalitetniji vazduh