Kolegijum RTS-a odgovorio Draganu Đilasu i „Kolegijumu RTS-a“ iz senke

Jedino što je suštinski tačno u Vašem otvorenom pismu rukovodstvu i urednicima RTS-a jeste da posle izbora nismo imali nijednu debatnu emisiju u kojoj bi govorili predstavnici vlasti i opozicije. U dva navrata u debatnim emisijama o toj temi raspravljali su analitičari koji imaju prilično različita viđenja izbora.

U posebnoj magazinskoj emisiji, koja se takođe bavila izborima, predstavnik Vaše koalicije, Tanasije Marinković, šest puta je naširoko obrazlagao tezu o izbornim neregularnostima. Smatrali smo da je takav pristup mnogo racionalniji od debatne emisije u kojoj bi polovina učesnika tvrdila da smo imali „najbolje izbore u istoriji“, a druga polovina da smo u decembru „imali najveću krađu otkad je sveta i veka“. To bi ličilo na ono kada vi stanete ispred neke zgrade i pokažate spisak fantomskih birača koji su tu, navodno, upisani kao birači, iako tu ne žive, a onda se pojavi jedan od tih fantoma i kaže da to nije istina.

Spisku onoga što smo objavili ili nismo, a koji vredno sastavlja Vaš kolegijum iz senke, moglo bi se dodati još mnogo toga. Zamislite da smo, na primer, u onoj „šaljivoj“ emisiji koju pominjete istog dana objavili vašu tvrdnju da su vam incidenti ispred Skupštine grada podmenuti preko ubačene grupe huligana i navijača. A odmah zatim izjavu Radomira Lazovića koji je rekao: „To smo učinili mi, naši ljudi, jer smo nezadovoljni ishodom izbora i neregularnostima.“

Ili kako bi ta emisija šaljivo izgledala da smo objavili odgovor Zdravka Ponoša na pitanje zašto se još u izbornoj noći niste žalili na regularnost izbora: „Mislili smo da će veća izlaznost ispeglati sve neregularnosti kojih smo bili unapred svesni, a kada smo videli da nije tako, odlučili smo da osporimo izbore.“ Ili kako bi ta šaljiva emisija bila tužna da smo pre nekoliko meseci objavili izjavu (makar i istrgnutu iz konteksta) jednog od lidera vaše koalicije: „Vreme je da kapitalizujemo ono što se dogodilo u Ribnikaru.“

Ni Vama, ni mnogim Vašim saborcima nije prvi put da ne gledate naš program, ili da ga gledate selektivno, ali zato znate da ništa ne valja, znate da nešto krijemo, muljamo, lažiramo… Zašto otvoreno ne kažete da bi vam se, po ko zna koji put, svidelo da malo uređujete RTS kako bi ličio na politički pristrasne televizije koje su vaše, a koje su patentirale novi novinarski žanr – izveštavanje sa događaja (protesta) uz aktivno učestvovanje? Propraćeno onim čuvenim pitanjem dok se šeta: „Šta još to moramo da uradimo da srušimo ovaj režim?“ A posle sledi i analitičko pitanje iz studija: Šta nam je činiti? I neretko dođe i analitički odgovor: „Moramo osvojiti RTS. Ništa bez toga.“

Oko RTS-a je, naravno, uvek sve bučno. Znamo da je bilo pokušaja da se tiho uređuju i neki ugledni nedeljnici. Ne tako davno, Vaša bliska saradnica, nezadovoljna intervjuom koji je dala, autorizovala je tekst (legitimno), izbacila nekoliko pitanja i odgovora (legitimno, ali hm…) i onda sama sebi napisala nekoliko pitanja i neizgovorenih odgovora (užasno) i rekla: „To je to, može da se objavi.“ I ugledni nedeljnik to prihvati s logikom – naši smo. Još jedan doprinos novinarskoj teoriji i, doduše, prećutana lekcija o slobodi medija.

Ali uzmimo da je tačna vaša tvrdnja da je RTS najgora televizija i da je Dnevnik RTS-a najgori i najlažljiviji otkad ova kuća postoji. Šta nam je činiti? Jedna je opcija da se podignu „zdrave snage“ unutar kuće da dignu svoj glas protiv. Čak smo se trudili da oko toga malo i pomognemo. U vrhove Vaše koalicije je došla, ne tako davno, urednica sa RTS-a. Izgarala je napadajući svoju kuću na gotovo svakom skupu i pozivala „poštene novinare“ unutra da dignu glas i da se probude. I sada bi da se vrati na RTS. Njena stranka nije dovoljno cenila taj udarnički rad – nisu je stavili na listu za ove izbore.

Pominjanje imena urednika koji rade Dnevnik takođe je svojevrsno pevanje „pesama budnica“ namenjeno „poštenim radnicima RTS-a“. Klasičan pritisak sa crtanjem mete, kao iz priručnika „šta nam je činiti“. Jedna od prozvanih urednica je prošle subote već dobila najstrašnije pretnje s anonimne adrese, o čemu je policija obaveštena. Ta pretnja, naravno, nema veze sa Vašim javnim pismom RTS-u. Ali takvo obeležavanje ljudi čiji vam se rad ne sviđa može da ohrabri nekoga ko je spreman na nasilje. I korak više.

Zanimljivo je što je, istog dana kad i Vaše otvoreno pismo, ka RTS-u krenula još jedna optužba, i to iz medija za koji tvrde da Vam je više nego blizak. Reklo bi se čak, više nego Vaš. Meta je voditeljka naše kuće Dragana Kosjerina zato što je pre nekoliko dana vodila skup na kojem su predstavljani razvojni planovi Srbije do 2027. godine ‒ skup na kojem je govorio predsednik Srbije, premijerka i nekoliko ministara. I eto greha. Desetak rečenica koje je izgovorila Dragana Kosjerina bilo je dovoljno da se njenim likom i delom, profesionalnošću, poštenjem… u udarnom terminu pozabave ugledni teoretičari medija i dežurni smatrači svega i svačega.

Zaključeno je da je pojavljivanje Dragane Kosjerine na tom skupu neprofesionalno i nemoralno, kao uostalom i čitav RTS. Do pre nekoiliko godina slične skupove su vodile i novinarke koje sada rade upravo na televizijama na kojima je Kosjerina postala važna tema.

Pošto ste bliski sa medijskim kućama koje svim novinarima u Srbiji rade što i Kosjerini – mere pamet, poštenje, znanje, dobronamernost (i to u ime jedne političke opcije), a to zatim proglašavaju profesionalnim standardima, bilo bi možda fer da ih podsetite na događaj od 30. 12. prošle godine.

Tog dana ste na mitingu Udruženja Proglas na Terazijama stajali samo desetak metara od bine i svakako ste morali da primetite da je konferansu na tom političkom skupu vodio sadašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Čuj, vodio ‒ bio ushićen. Čoveka znate, kao što znate i šta se u tom nezavisnom udruženju dogodilo kada se otkrilo da su zavisili i od vašeg novca – da im plaćate prostor. Ili i tu možda važi ono „naši smo“. Ono što je „nemoralno“ da radi Kosjerina iz RTS-a moralno je kada rade oni koji su po viđenju vaše okoline nezavisni i istinoljubivi.

Ali da ne širimo temu. I vi, i mi očito znamo šta nam je činiti. Vi gledate istraživanja iz kojih vidite da smo televizija sa najgorim Informativnim programom u istoriji ove kuće. I mislite da zbog toga ovu kuću treba osvajati i spolja i iznutra. Ili je makar približiti standardima televizija u kojima rade oni iz rubrike „naši smo“. Mi dobijamo istraživanja (koja nismo platili), a koja kažu da je RTS televizija kojoj se i dalje ubedljivo najviše veruje od svih medija u Srbiji.

A pritisak na novinare RTS-a, opsade redakcije, pisma Vašeg kolegijuma iz senke i provokacije tretiraćemo kao nedopustivo gušenje slobode informisanja i pritisak na uređivački tim, o čemu ćemo izvestiti Misiju EU u Srbiji i međunarodne novinarske organizacije.