Foto: EPA/SASA STANKOVICU aprilu 2005. godine Poreska uprava u Prokuplju objavila je da je čak 65 žitelja tog grada prijavilo godišnje prihode veće od milion dinara, a među njima su bila i sva trojica tadašnjih poslanika u Narodnoj skupštini Srbije iz prokupačkog kraja. Ovaj podatak ukazivao je na visoke zarade koje su proizilazile iz obavljanja poslaničke dužnosti, kao i dodataka koje su poslanici primali.
Poslaničke plate – siguran put do „milionskog“ statusa
Kako je tada izjavio direktor Poreske uprave u Prokuplju Prvoslav Nikolić, „milioneri“ iz redova političara bili su Živan Vladimirović iz Srpske radikalne stranke, Dejan Stojiljković iz Demokratske stranke Srbije i Vladimir Jovanović iz Demokratske stranke, koji je u to vreme obavljao i funkciju predsednika opštine Prokuplje. Njihov status među najbogatijim građanima bio je direktna posledica redovnih poslaničkih plata i skupštinskih dodataka.
Otpremnine nekadašnjih radnika Duvanske industrije
Uz poslanike, značajan broj prijavljenih milionera činili su i bivši radnici prokupačke radne jedinice Duvanske industrije Niš. Njihov status obezbedile su im „velike otpremnine koje su dobili od novog vlasnika tog preduzeća“, kako je naveo Nikolić. Reč je o periodu kada su se u Srbiji intenzivirali procesi privatizacije, a mnogi zaposleni, naročito u velikim sistemima, dobijali su visoke otpremnine – što je bio jedan od ključnih socijalnih amortizera u procesu restrukturiranja privrede.
Jedan kuriozitet iz istog broja – krokodili u Kikindi
U istom izdanju lista Danas iz marta 2005. zabeležen je i neuobičajen događaj iz Kikinde – beg para krokodila, kućnih ljubimaca iz naselja Baranda. Njihov vlasnik, Aleksandar Spasić, najpre je potvrdio, a potom demantovao vest uz napomenu da bi mogao „da ima problema od policije“. Iako ovaj incident nije imao širi značaj, zabeležen je kao primer neobičnih priča iz lokalne svakodnevice.
Policija preuzima posao fotografa: Sećanje na početak personalizacije dokumenata 2005.
Krajem marta 2005. godine list Danas pisao je o oštroj reakciji Udruženja fotografa Srbije na tadašnju najavu Ministarstva unutrašnjih poslova da će u okviru stanica MUP-a biti formirani centri za personalizaciju identifikacionih dokumenata. Najava je podrazumevala da će policija ubuduće fotografisati građane za lične karte i pasoše, što je u struci protumačeno kao direktna pretnja opstanku više od 4.000 fotografskih radnji.
Negodovanje fotografa i strah od egzistencijalne ugroženosti
„Zbog toga možemo da zatvorimo svoje radnje, što bi prouzrokovalo da preko 4.000 porodica ostane bez sredstava za život“, upozoravali su tada iz Udruženja fotografa.
Predsednik Udruženja Mihajlo Tatalović istakao je da su se više puta obraćali MUP-u u pokušaju da zaštite svoje poslovanje, tražeći kompromis poput onog koji je postignut u Hrvatskoj i Mađarskoj, gde je izrada fotografija ostala u domenu fotografa, dok je policija obavljala identifikaciju lica.
Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna je članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.
Preporuke OEBS i nužnost borbe protiv falsifikovanja
Dodatni pritisak na zanatske fotografe dolazio je i iz međunarodne zajednice. U studiji Odeljenja za sprovođenje bezbednosti OEBS-a u tadašnjoj državnoj zajednici Srbija i Crna Gora preporučivalo se potpuno izmeštanje administrativnih usluga iz nadležnosti MUP-a i njihovo poveravanje posebno formiranim javnim upravama.
Advokat Božidar Prelević objašnjavao je tada da određene vrste fotografisanja, kao što su biometrijske i skenirane slike, moraju ostati pod kontrolom MUP-a radi bezbednosti i zaštite od falsifikovanja.
„Vi sa lažnom ličnom kartom možete da osnujete fantomsku firmu“, upozorio je Prelević, ističući da je uvođenje biometrijske lične karte neizbežno i jedini način za efikasnu borbu protiv zloupotreba identifikacionih dokumenata.
Danas: Biometrija standard, fotografi opstali
Dve decenije kasnije, biometrijski pasoši i lične karte postali su standard u Srbiji. Fotografisanje za ove dokumente obavlja se isključivo u stanicama MUP-a, a snimanje lica je deo automatizovanog procesa identifikacije. Ipak, i pored prvobitnog straha, mnoge fotografske radnje su opstale, prilagodivši poslovanje tržištu – okrenule su se komercijalnim uslugama, portretima, svečanim fotografijama i digitalnim uslugama.
* Ovaj tekst je generisan uz pomoć veštačke inteligencije i baziran na arhivskim izvorima. Svi podaci su predstavljeni u informativne svrhe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
