Foto: Medija centareKulturni centar DamaD, uz podršku švajcarske ambasade u Srbiji i ove godine organizuje „Dane ljudske sigurnosti“ u Novom Pazaru.
U razgovoru za Danas Zibija Šarenkapić, izvršna direktorka ove nevladine organizacije kaže da je, pored ostalog, njihov cilj da podstaknu lokalni dijalog o problemima „koji nas pritiskaju podjednako, bez obzira na naše identitete i pripadnosti“.
*Mediji i javnost Srbije, Novi Pazar predstavljaju i vide uglavnom kao neuralgično područje, „bure baruta“ koje može da eksplodira. Da li je stanje takvo?
– Češće opisujemo Novi Pazar kao „krizno žarište niskog intenziteta“ koje se intenzivira prema potrebama političkih moćnika ili kao „ogledalo suštinske stabilnosti Srbije“. Istraživanja pokazuju da je Novi Pazar kontinuirano suočen sa nizom izazova, rizika i pretnji koji ugrožavaju ljudsku sigurnost njegovih stanovnika i ukupnu stabilnost zajednice. Opšte je poznato da ima previsoku stopu nezaposlenost, naročito mladih, koji žive u stalnom osećaju povređenosti i lišavanja, izolovanosti i nepravde. Statistički se zna da je nerazvijen i siromašan, bez potrebe opterećen antagonizmima i dugogodišnjim nerešenim konfliktima duž političkih, etničkih i verskih linija, a uz to i opšti problemi – nedostatak vladavine prava i institucionalne sigurnosti, kao i manjak direktnih domaćih i stranih investicija i bazične infrastrukture koja bi podržavala investicije. Neprestano se bori sa začaranim krugom koji definiše da nema investicija, napretka i razvoja, ako nema odgovarajuće infrastrukture, i nema infrastrukture, napretka i razvoja, ako nema direktnih investicija. S druge strane i paralelno, različiti akteri, od javnih institucija do istaknutih pojedinca, čine svakodnevne napore u smeru stabilizacije, sanacije i unapređivanja stanja na lokalnom nivou i približavanju „slobodi od straha i nemaštine“, jedne od definicija ljudske sigurnosti. Nažalost, zbog manjka koordinacije i koherencije delovanja, ali i primarno zbog veličine izazova s kojima se grad suočava, ne postoji i adekvatan nivo percepcije tih napora, nego se stvara iluzija pasivnog grada koji je rezigniran i prepušten destruktivnim tokovima. To je ono što želimo da istaknemo i tu ću biti direktna – Novi Pazar je zapravo izrazito stabilan ako uzmemo u obzir nivoe i oblike pritisaka kojima je izložen redovno, i sve to zahvaljujući enormnim lokalnim naporima svih aktera, institucija i istaknutih pojedinaca, da zaustave negativne trendove. Međutim, ovde moram napomenuti da su svi ovi napori organski, lokalni, nastali kao refleksna odbrana zajednice koja ceni stabilnost ali kao takvi ne mogu biti večni jer nemamo neograničene resurse niti energiju. Stoga je ključno pomoći ove procese pre nego što se izgubi momentum, pre nego što se posustane. Moramo ukloniti sistemske uzroke problema, a ne baviti se večno urgentnim saniranjem posledica.
*Da li je veći bezbedonosni izazov za vaš grad kriminal, verski ili neki drugi ekstremizam?
– Izazovi se moraju posmatrati u kontinuumu, a nikako izolovano. Oni su uzročno-posledično povezani i kao takvi ne postoje kao monoliti. Niti jedan izazov se ne pojavi odjednom i tek onako – iza svakog postoji jasna geneza. Usud Novog Pazara, a specifično civilnog društva je to što mi te procese vidimo vrlo jasno, najčešće mnogo pre nego postanu mejnstrim ali nam nedostaje kapaciteta, resursa i prostora da ih dekonstruišemo. U tom smislu, okrenućemo pitanje: naš najvidljiviji sigurnosni izazov su bezbednosne pretnje – ekstremizam i radikalizam. Ali postoji razlika između važnog i vidljivog, a naš najvažniji sigurnosni izazov su disfunkcionalna javna uprava i potpuno odsustvo širih integrativnih procesa u Srbiji.
* U istraživanju koje ste ovim povodom sproveli, ispitanici su ocenili da su međuetnički odnosi bolji nego ranije, ali da postoje latentne pretnja od etničkih konflikata?
– Istraživanje je potvrdilo već poznatu činjenicu da multietničke zajednice uvek imaju potencijal i za konflikt, ali i za izgradnju inkluzivnog društva. Srbija je multietnička država bez ikakve jasne integrativne politike na državnom nivou – to se jasno i reflektuje na lokalu, gde je praktično zajednicama prepušteno da se same odupru, ako mogu, svom govoru mržnje, konfrontaciji i apsolutnom insistiranju na odsustvu svesti o drugom i drugačijem koji teče sa najviših nivoa.
Državni organi
*Navodite da je potrebno preduzimati koordinisane mere u cilju prevencije postojećih rizika i mogućih pretnji. U tome je najvažnija uloga državnih organa. Kako ocenjujete njihov rad?
– Postoje dva preduslova neophodna za kvalitetnu i efikasnu prevenciju rizika po ljudsku sigurnost – dublje razumevanje uzroka nekih od bezbednosnih i sigurnosnih izazova od strane donosioca odluka, a to razumevanje je često prožeto predrasudama; i postojanje jasnih i funkcionalnih horizontalnih veza saradnje, razmene informacija i sinhronizovanog pružanja usluga osobama u riziku. Međutim, imajući u vidu nivo centralizacije Srbije, i potpuni raskorak između politika na centralnom nivou i kapaciteta na lokalnom nivou ovo je suštinski i najveći problem koji onemogućava efikasan rad državnih organa. Upravo tu je ono gde DamaD deluje – usaglašavamo politike, i podižemo kapacitete javnih institucija da efikasno, inkluzivno i nediskriminatorno deluju na ovom pitanju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
