Novinar iz hobija prepešačio jug Srbije

Slobodan Marković decenijama se bavio zaštitom na radu u lebanskom Tekstilnom kombinatu „Eksportekst“, ali je kao tehnološki višak morao da ode iz te firme. Prihvatilo je to kao realnost jer se slično desilo i nekim njegovim prijateljima, koji su takođe gotovo celi radni vek proveli u tom posrnulom kolektivu. Marković sada u Leskovcu provodi penzionerske dane, ali svaki slobodan trenutak koristi da piše. On je, jednostanvo, zaljubljenik u novinarstvo i po broju objavljenih priloga nema takmaca među „honorarcima“ juga Srbije.
– Do sada sam dao krv 221 put i dobio sva priznanja Crvenog krsta Srbije, Zavoda za transfuziju i Opštinskog odbora Crvenog krsta u Lebanu, čija sam predsednik bio četiri godine – kaže za Slobodan Marković.
Marković je radni vek započeo u rudniku „Lece“, nedaleko od Medveđe, jer je bio njihov stipendista, a potom je 35 godina radio u nekada uzornoj Tekstilnoj industriji „Eksporteks“, koja je osamdesetih godina minulog veka na platnom spisku imala više od hiljadu radnika.
– Nisam hteo da budem profesionalni novinar, ali sam voleo da pišem. Izveštavao sam, na primer, i sa Sinaja, jer sam bio šest meseci u sastavu snaga Ujedinjenih nacija – kaže Slobodan Marković.
U beležnici ovog zaljubljenika u novinarstvo ima pravih „bisera“. U Gajtau, planinskom selu, pribeležio je da su Stevan G. i Grozdana Ć. postali roditelji u 128. godini života. Lako je otkrivena greška, jer im je pridodat – vek više.
– Jednim rešenjem Opštinske uprave u Medveđi ispravljeni su podaci iz crkvenih knjiga za desetoro žitelja Stuble, Gajtana, Drenca i Leca, za koje je pop Lazar Đ. iz tamošnje pravoslavne crkve Sveti Ilija pribeležio da su rođeni 13. meseca 1943. godine. Pomenuti sveštenik imao je i niz drugih „bisera“, a objašnjenje se nalazi u jednoj od matičnih knjiga, gde je zapisano da je „pop bio pijan“.
Marković je došao do zaključka da su stare matične knjige, iz perioda od 1900. do 1946. godine, imale mnogo više podataka. Sveštenicu su, na primer, u knjigama umrlih upisivali i uzrok smrti, pa je, na primer, pisalo „ubili ga Bugari“, „ubili ga četnici“, ili „umro od dobivenih rana“.
– Za izvesnog Simu S. iz Slišana, sela podno planine Radan, u opštini Lebane, sveštenik je upisao: „Imenovani je bio pijan, a od hladnoće i pića umro noću u selu Oranu“, dok je pored imena Stane B. iz rudarskog sela Lece revnosni sveštenik upisao napomenu da se „snaja obesila“ – kaže Marković.