Ocene odlične, đačko znanje upitno 1Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Najslabija strana obrazovnog sistema Srbije je to što ne postoji sistem objektivnog eksternog ocenjivanja obrazovnih postignuća na svim nivoima obrazovanja.

Nedostatak te objektivne procene je ozbiljna manjkavost, posebno u okolnostima u kojima su školske ocene nepouzdana mera stvarnih obrazovnih postignuća, jedan je od zaključaka koji iznose Ivan Ivić, Ana Pešikan i Aleksandar Kostić u publikaciji „Ključni podaci o obrazovanju u Srbiji“.

Publikacija je nastala kao prateći materijal za skup koji je nedavno organizovan u SANU o stanju, perspektivama i ulozi obrazovanja u razvoju Srbije.

Sadrži obilje dragocenih podataka, zasnovanih na zvaničnim statistikama, kao i uporedne analize različitih izvora o kapacitetu domaćeg obrazovnog sistema, školskoj spremi stanovništva, obuhvatu i obrazovnim postignućima na nekim nivoima obrazovanja.

Analiziraći upravo ovo poslednje, autori publikacije ukazuju da je završni ispit na kraju osnovne škole (mala matura), praktično jedini eksterni sistem ocenjivanja učeničkih postignuća, koji jasno pokazuje da su pod velikim znakom pitanja stvarna znanja koje daje osnovno obrazovanje.

„Ukupni rezultati koje su postigli učenici na završnom ispitu su izuzetno niski jer je prosečan broj poena oko 11 od mogućih 20. Na kombinovanom testu rezultati su nešto viši, jer je bio lakši. Ovo je prvi ozbiljni alarm da naša osnovna škola ne funkcioniše dobro. Iz toga sledi da je sa ovakvim rezultatima upitno nastavljanje školovanja u bilo kojoj vrsti srednje škole“, zaključuju stručnjaci na osnovu podataka o završnom ispitu na kraju školske 2017/18, 2018/19. i 2019/20. godine.

Rezulatati ukazuju i na velike regionalne razlike u postignućima učenika i da je 50 do 60 odsto okruga u Srbiji ispod nacionalnog proseka.

„U našim školama postoji inflacija visokih ocena. Na primer, u osmom razredu 40 do 45 odsto učenika ima odličan uspeh, a čak oko 14 odsto je steklo Vukovu diplomu. Školske ocene nisu više validan pokazatelj školskih postignuća. Inflacija visokih ocena je sasvim pogrešna osnova za procenu stanja u obrazovanju i usmeravanje obrazovne politike u zemlji. Sve ovo je ozbiljno upozorenje da naša osnovna škola ne funkcioniše dobro. Sa ovakvim rezultatima upitno je bilo kakvo nastavljanje školovanja. Zato su nam urgentno potrebni pouzdani sistemi za vrednovanje stvarnih obrazovnih postignuća učenika“, navodi se u publikaciji.

Ukazano je da nemamo ni objektivne podatake o postignućima učenika u srednjim školama.

Takve informacije treba da nam da velika matura, ali ona do danas nije uvedena, iako su na to utrošena prilična sredstva iz evropskih fondova.

Podataka nema ni za visoko obrazovanje, niti su prosvetne vlasti Srbije pokazale interesovanje za učešće u OECD-ovom programu ALOHE – Procena obrazovnih postignuća u visokom obrazovanju.

Stručnjaci iznose rezultate i iz dva međunarodna ispitivanja učeničkih postignuća TIMSS i PISA, od kojih se prvo sprovodi u četvrtom razredu (ali ne i u osmom gde su, kada je poslednji put rađeno, rezultati bili loši), a u drugom učestvuju petnaestogodišnjaci.

TIMSS ispitivanje obrazovnih postignuća iz matematike i prirodnih nauka za sada je jedino međunarodno i domaće ispitivanje koje daje neke pokazatelje o uspehu učenika nižih razreda osnovne škole.

Na ovom ispitivanju naši učenici postižu nešto bolje rezultate nego na PISA testiranju, tako da su bolji i od učenika nekih evropskih zemalja.

„Ne znamo tačno šta je uzrok tog boljeg uspeha, da li je nastava u razrednoj nastavi zaista bolja, ili je objašnjenje to što je TIMSS ispitivanje sličnije sadržajima školskih programa i načinu ispitivanja učenika u školama. Neka znanja koja se ispituju ovim sistemom skoro su u celini zastupljena i u našim programima za matematiku i prirodne nauke, pa se može reći da se TIMSS-om u većoj meri ispituje realizacija školskih programa“, ističe se u publikaciji.

Autori ukazuju da u PISA ispitivanju učenici iz Srbije imaju značajno slabije rezultate u sve tri oblasti (matematika, prirodne nauke i čitanje) od zemalja Evropske unije.

Mereno školskim godinama, naši petnaestogodišnjaci zaostaju oko godinu i po dana.

Postoje velike razlike u uspehu učenika iz različitih vrsta srednje škole: najbolji su gimnazijalci, dok učenici trogodišnjih srednjih škola pokazuju bukvalno katastrofalne rezultate, piše u publikaciji.

„Na PISA testiranju iz 2018. godine 37,7 odsto naših petnaesto godišnjaka funkcionalno je nepismeno. Kada se dodaju i oni koji iz raznih razloga nisu obuhvaćeni testiranjem, dolazimo do rezultata da je između 40 i 50 odsto petnaestogodišnjaka u Srbiji funkcionalno nepismeno. Takvo stanje se nije promenilo u poslednjih 10 godina. Ti učenici ulaze u srednje škole sa veoma niskim nivoom obrazovanja, što njihovo dalje školovanje čini upitnim. Ovo je veoma zabrinjavajući nalaz o efektivnosti osnovnog obrazovanja, ali i celokupnog sistema obrazovanja u Srbiji“, navode stručnjaci.

Važno samo da škole rade

Stručnjaci napominju da u javnosti, ali i među predstavnicima prosvetne vlasti ne postoji svest i značaju sistematske eksterne provere efekata obrazovanja na svim nivoima obrazovnog sistema. Kao da je, kako kažu, dovoljno da obrazovne ustanove rade, da se nastava „redovno održava” i da su „programi realizovani”. Napominju da se čak i u vreme pandemije redovno govorilo o organizacionim i tehničkim pitanjima, uz usputnu opasku da se sve dobro odvija, pri čemu se nije postavljalo pitanje kakva se znanja stiču u takvoj nastavi. Nerazumevanje značaja ispitivanja stvarnih obrazovnih postignuća autori ilustruju zbivanjima sa poslednje male mature:

„Sa najvišeg mesta u prosveti je najavljivano da će taj ispit planski biti lakši nego prethodnih godina i da će većina zadataka biti sa ponuđenim odgovorima, koji favorizuju reproduktivno znanje. Ovakav pristup ukazuje na to da će biti onemogućena evaluaciona funkcija tog ispita, to jest, da se neće saznati u kojoj meri je vanredna situacija u protekloj školskoj godini pogoršala nivo znanja učenika – što je dominantan nalaz u istraživanjima uticaja pandemije na obrazovanje u svetu“, ističu stručnjaci.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Ocene odlične, đačko znanje upitno”

  1. Samo pogledajte kako izgledaju izbori nastavnika na radna mesta, shvaticete zasto su rezultati losi.

  2. Radim u seoskoj sredini, moja mama i suprug u gradskoj, utisci su skoro isti; možemo mi nastavnici da se trudimo, da dubimo na glavi (što ja veoma često i radim), mi, kao pojedinci, ne možemo ama baš ništa. Svi moji učenici su dibidus nezainteresovani; ozbiljno ih drma pubertet i mladost, što donekle razumem i saosećam s njima; za kompletnu propast škole i obrazovnog sistema kod nas najmanje su krivi nastavnici i učenici. Kad god sam ukazivala na nerazuman plan i program, preobimno gradivo, haotično stanje u školi, gde se učenicima dozvoljava bukvalno sve… Ništa! Odgovorno tvrdim da imam izuzetno kvalitetno znanje iz svog predmeta, koje nesebično i požrtvovano delim; to niko ne ceni, a najmanje učenici. Neki mi se žale da je škola otišla dođavola i da ih ne motiviše. E, pa, dragi moji, ni u najboljim obrazovnim ustanovama te ne vuku za uši da radiš svoj posao; ako želiš kvalitetno obrazovanje, zagrej stolicu i uči; nemoj mi njakati na času. Inače, stvarno volim svoje đake i srce me boli kad vidim kako su ubijeni u pojam.

  3. Radim u osnovnoj školi kao nastavnik engleskog jezika i pratim učenike od prvog do osmog razreda i sa sigurnošću tvrdim da su bolji rezultati u razrednoj nastavi jer učitelji ne poklanjaju ocene. Čim učenici iz razredne pređu na predmetnu nastavu, uspeh im naglo skače. Zaista je potrebno spoljno vrednovanje znanja na dve godine, makar.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.