Foto: Dušan Pešić/DanasBolničar u Zdravstvenom centru (ZC) u Vranju, Zoran Janković, koji radi na Odeljenju hirurgije gde moj otac leži, tražio je 500 dinara ocu za telefonski poziv, da bi mi javio da mu donesem terapiju, tvrdi za Danas Boban Mladenović, privatni preduzetnik iz Vranja.
Kako je objasnio, ova „nimalo prijatna“ situacija dogodila se u nedelju, 6. novembra.
„Tog dana me zove bolničar Zoran Janković, mi smo komšije, znamo se, bili smo i prijatelji. Pozvao me Janković, po molbi mog oca Tomislava, i preneo mi očevu poruku da mu donesem lekove koje treba da popije kao terapiju. Ne znam da li smo telefonom razgovarali 15 sekundi“, nastavio je svoju priču Mladenović.
Potom je, kako je rekao, otišao na Odeljenje hirurgije da ocu odnese lekove.
„Pitao sam oca da li ima para i treba li još nešto da mu donesem. ‘Nemam više, zadnjih 500 dinara sam dao Zoranu’, kazao mi je. Mislio sam da je bolničaru možda kupio nešto, nisam znao o čemu se radi. ‘Ma, ne’, kaže otac, ‘neće da te zove dok mu ne platim'“, ispričao je sagovornik Danasa.
Mladenović je objasnio zbog čega je njega trebalo da pozove bolničar-higijeničar Janković sa svog telefona i prenese mu očevu poruku.
„Moj otac je stariji čovek, ne snalazi se sa telefonom i nema svoj. Pozove me sestra ili neko od drugih pacijenata, sa njihovih telefona, kad nešto hitno treba da se donese ili da dođem. Idem ja u posetu ocu svaki dan, ali ne mogu da sedim tamo po čitav dan. Nekad sam mu hitno potreban“, dodao je on.
Ovaj slučaj naziva „čistom pljačkom i otimačinom“.
„Kažem ocu: ‘Čekaj, on prima platu iz državnog budžeta, osiguran je, ima sve. Ne znam zašto bih mu ja dao pare’. Moj Tomislav smatra da bolničaru mora dati novac, tako su bolesni ljudi naučeni. Pod obavezno mora lekaru ili nekom zdravstvenom radniku nešto da se donese. I nije to prvi put. I ja sam ranije davao Jankoviću nekoliko puta za razne usluge. Ali, sve kažem: ‘Nema veze, nema veze…’. Sad je dosta, ovo je prevršilo svaku meru“, izričit je Mladenović.
Dodao je da njegov otac leži na Odeljenju hirurgije „možda više od nedelju dana“, kao i da se ranije dešavalo da očeva poruka treba da mu se prenese, pa ga je u tim prilikama zvao neko od zaposlenih zdravstvenih radnika ili drugi pacijenti.
„Zvala me je ranije, na primer, jedna sestra koja je sasvim okej, vrlo fina žena. Ali, kada mi je otac ovo ispričao, poludeo sam. To nema nigde, sramota! Koliko sam čuo, prekjuče je bila neka komisija koja je uzela izjavu Jankoviću. On je rekao da ga je, valjda, moj otac častio. Bitna je ucena, nisu bitne pare. Mogao je da traži i 5.000 dinara, nije problem, ne radi se o tome“, istakao je Mladenović.
Rekao je da „nije ovo izolovan slučaj“, jer je „isto i na Internom odeljenju, svuda je isto“.
„Kad je moj otac otišao u bolnicu, ne znam koliko je imao novca kod sebe. Ali, vidim da su mu sve uzeli, nema sada ništa. Pita me da li je stigla penzija, kažem da nije još. U bolnici je opšti haos, uslovi za pacijente su ‘pakleni'“, rekao je Mladenović.
Posebno ga je pogodilo što je sa Jankovićem, kako je rekao, „bio prijatelj, i njegov otac i on“.
„Ne očekujem da se tu išta desi, ali treba da se priča o ovome. Bitan je sam čin. Prvo, komšije smo i bio je prijatelj, i moj i mog oca. Do sada smo bili prijatelji, dok nisam poludeo jer je tražio pare. To mene pogađa“, objasnio je naš sagovornik.
Na ostalo je, kaže, navikao.
„Majka mi je umrla pre dve nedelje, ne znam glava gde mi je, ne mogu da se bavim Jankovićem, ali ovo je prevršilo svaku meru. Ja sam ga i zvao, pitao ga u čemu je problem, zašto se meni nije obratio i zašto uzima očev novac. ‘Nemam pojma’, kaže, ‘nemam pojma’. I spustio mi je slušalicu, nije hteo da razgovara. Mislio sam da to sa njim rešim ljudski, bez medijske galame, ali izgleda da ne može“, mišljenja je Mladenović.
Kaže da su ga „zvali iz policije“ i objasnili mu da je njima „ranije“ trebalo da se obrati.
„Zvali su me iz policije, kažu mi je da je trebalo ranije da dođem kod njih, da prijavim pa da ga oni hapse. Nije mi to cilj uopšte. Samo da se za ovo zna i čuje, neću prijavu da podnosim“, zaključio je Mladenović.
Bolničar-higijeničar Zoran Janković, sa druge strane, negira Mladenovićeve navode da je tražio novac za telefonski poziv.
„Nije tačno. Tomislav je meni dao pare da mu kupim vodu. Kupio sam i odneo mu. Boban kaže da mi je dao 500 dinara za telefonski poziv. Taj Boban nemoj mnogo da izmišlja, jer će da popije tužbu“, poručio je, u kratkom telefonskom razgovoru, Janković.
Poslali smo i ZC u Vranju pitanja o tome da li je ova ustanova upoznata sa slučajem o kojem govori Boban Mladenović, kao i kakve će korake preduzeti, u zavisnosti od toga da li se Mladenovićevi navodi ispostave tačnim ili ne, ali do objavljivanja ovog teksta odgovore iz te zdravstvene kuće nismo dobili.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
