Jugoslovenski brod prvi put uplovio u njujoršku luku 1938. godine

Školski brod jugoslovenske ratne mornarice “Jadran” usidrio se po prvi put u istoriji u grad Njujork, javlja Vreme. Mnogi iseljenici iz Jugoslavije dočekali su mlade mornare.

“Do kasno u noći trajalo je narodno veselje na brodu Jadran i tom prilikom naši iseljenici pokazali su koliko su vezani za svoj stari zavičaj, koliko imaju ljubavi za svog kralja i svoju otadžbinu”, prenosi reporter Vremena utiske koje je ostavilo uplovljavanje ovog broda u američku luku.

Vreme piše o životima emigranata u jugoslovenskoj prestonici, šta rade i od čega žive ruski emigranti. Pa se tako moglo pročitati o ruskom knezu Trubeckoj koji svira klavir zemunskoj omladini koja uči prve plesne korake u školi igranja. Ovaj, nekada visoki ruski aristokrata, čije se prezime pominjalo tik uz prezime ruske carske porodice, za sebe ističe da je sada običan građanin.

Malo je poznato da je, te 1938. godine, u Beogradu živeo jedini potomak slavnog ruskog generala Kutuzova i to njegova praunuka. U Jugoslaviju je stigla sa suprugom Đorđem Štirmerom nekada visokim generalom ruske vojske, a sada radnikom jugoslovenskog “Ikarusa”. Kada su kretali iz otadžbine, u jednom od kofera, onom najvrednijem, našli su mesta i za veliki orden u obliku zvezde, orden Svetog Đorđa prvog stepena, najviši orden carske Rusije koji je davno dodeljen generalu Kutuzovu.

U selu Ovča pronađena je opštinska kasa koja je ukradena pre 15 godina. Pronađena je u Dunavu, odakle je u toku izvlačenje pod budnim okom žandarma. Veruje se, javlja reporter Vremena, da je u kasi i dalje svota novca od 700.000 dinara.

Misterija sa opštinske kase, polako se skida kažu seljaci. Za Vreme ističu da su čak i pre 15 godina znali ko su kradljivci kase, ali da ne žele da ih imenuju.

“Neki kradljivci otišli su u Ameriku, neki su umrli a neki se i danas baškare po selu”, navodi Vreme.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke. 

Žene hirurzi prvi put govore o svom radu, i to za dnevni list Pravdu. Broj žena hirurga u Jugoslaviji je u porastu, te 1938. godine, a Pravda je rešila da razbije mit da su jedino muškarci dostojni ove ozbiljne profesije.

„Još je rano da i mi žene hirurzi išta kažemo. O našem radu mogu govoriti samo naši pretpostavljeni i naše kolege. Jer imamo još mnogo da učimo pa da budemo ono što su oni“, priča doktorka Milošević.

Zapažanja Pravdinih novinara su drugačija. Nakon prisustvovanja u sali prilikom jedne od intervencija hirurškinja, tekst obiluje pohvalama.

Ipak ne misle svi tako, srpski seljaci iako uspešno izlečeni kriju ko ih je operisao.

“Sramota me da kažem da me operisala doktorka”, žale se srpski seljaci kada se zdravi vrate svojim kućama, beleži Pravda.

Sezona je đačkih raspusta, i dok mnogi učenici letnje dane provode na kupalištima širom države, 120 dečaka iz Niša svoje slobodno vreme provodi radeći poljoprivredne poslove. Deca uzrasta od osam do deset godina posao su pronašla u rasadnicima i to jednom voćnom i jednom loznom. Reč je o sezonskim radnicima, čija nadnica nije visoka, od osam do 15 dinara, što odgovara vlasnicima jer ni oni, kako prenosi Pravda, nisu u odličnom finansijskom stanju.

“Sami roditelji ih šalju. Mesto da skitaju po ulicama, govore roditelji, bolje neka kod vas rade, bar da uštede za par cipela”, istakao je za Pravdu vlasnik rasadnika Đulizubarić.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke. 

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.