Škole se sve teže bore sa nerazumnim zahtevima: Roditelji bi da biraju deci i učiteljicu i društvo 1Foto: FoNet/Aleksandar Barda

U zrenjaninskoj OŠ „2. oktobar“ osam učenika trećeg razreda i dalje nije krenulo na nastavu jer njihovi roditelji protestuju zbog promene učiteljice, treće od početka školovanja njihove dece.

Nedavno su protestovali i roditelji u Novom Sadu, nezadovoljni što je u vrtiću „Petar Pan“ promenjen vaspitač, a pre nekoliko dana pobunili su se i roditelji iz Pančeva jer su u tamošnjoj predškolskoj ustanovi tri vaspitačice dobile premeštaj.

Mediji su puni sličnih primera da roditelji uzimaju pravdu u svoje ruke i ne puštaju decu u školu, prete ispisivanjem iz vrtića, odnosno osnovne škole ili prebacivanjem u druge ustanove, a sve pod izgovorom da na umu imaju isključivo interes svoje dece i da su promene vaspitača i učitelja traumatične za decu, štetne po njihov razvoj i slično.

U ovim slučajevima po pravilu izostaje dobra komunikacija i saradnja, pa se roditelji i škola gledaju „na nišan“.

Psihološkinja i profesorka Učiteljskog fakulteta u Beogradu Nevena Buđevac kaže za Danas da su vaspitači i učitelji značajne figure u životu dece i da se ona za njih obično emocionalo vezuju i sa njima identifikuju.

– Na predškolskom i ranom školskom uzrastu oni su, uz porodicu i vršnjake, po pravilu najvažnije osobe u životu deteta. Dobri vaspitači i učitelji sa decom grade topao emocionalni odnos, oni su za decu osobe od poverenja, važan oslonac u svakodnevnim aktivnostima i događajima, saveznik u odrastanju i učenju. U tom smislu, promena vaspitača ili učitelja može da deluje negativno na decu, a posebno ako su takve promene učestale, jer onda taj odnos dete-učitelj ili dete-vaspitač i ne može da se razvije i produbi, što zajedno sa tim da se stalnim promenama narušava kontinuitet rada, negativno utiče na učenje i razvoj dece – smatra Buđevac.

Ona kaže da u nekim slučajevima ipak do promene mora da dođe i tada je važno da novi učitelj/vaspitač bude dovoljno osetljiv i uvaži osećanja dece i pomogne im da se prilagode novoj situaciji.

– Tada promena i ne mora da izazove krizu. Ipak, ako su promene česte i ako se pritom ne vodi računa o interesima i potrebama dece, to može da izazove negativnu reakciju kakvu sam opisala. Ta reakcija može biti i dodatno pojačana (opravdanim) negodovanjem roditelja, jer deca i te kako prate reakcije roditelja i spram njih se orijentišu – navodi Buđevac.

Prema njenim rečima, što su deca starija, imaju više kapaciteta da se nose na krizom i po pravilu je lakše prevladavaju nego mlađa.

– Sasvim mala deca mogu burnije reagovati, a njima je teže i kroz razgovor objasniti šta se događa. Ipak, kad je reč o predškolskom i mlađem školskom uzrastu, nema neke velike razlike, odnosno i mlađa i starija deca mogu burno reagovati na promenu, posebno ako su bila snažno vezana za vaspitača/učitelja koji više nije tu – ističe Nevena Buđevac.

S druge strane, učitelji sa kojima smo razgovarali tvrde da navikavanje nije toliko strašno i da se đaci brzo adaptiraju na prisustvo nove osobe, ali da je najveći problem to što roditelji previše sebi dopuštaju, pa i da biraju ko treba da bude predavač njihovoj deci.

Na društvenim mrežama koje okupljaju prosvetne radnike brojni negativni komentari na račun zrenjaninskih roditelja koji su u celoj priči otišli korak dalje – odlukom da osnuju udruženje građana čiji je prvi cilj „odbrana interesa školske dece u odnosu na interese prosvetnih radnika“.

„Za razliku od prosvetnih radnika koje štite sindikati koji po sopstvenoj meri i potrebama učestvuju u pravljenju zakona, za interese školske dece ne postoji pravno telo koje se time bavi. Poučeni iskustvom u školi “2. oktobar”, osnivači udruženja žele da pomognu svim roditeljima koji su dovedeni u situaciju koja nije u njihovom interesu. Ovim ciljem udruženje želi da pravi kontratežu sindikatima i već donesenim zakonima“, prenosi portal I love Zrenjanin.

A zašto nisu podigli glas protiv onih koji su doneli zakone, jedan je od komentara prosvetnih radnika na društvenim mrežama, koji ukazuju da je probleme u praksi izazvala zabrana zapošljavanja zbog čega veliki broj prosvetnih radnika radi na određeno vreme.

Upravo je u tom statusu bila učiteljica koja je zrenjaninskim osnovcima predavala prošle školske godine, nakon što im je učiteljica iz prvog razreda otišla u penziju.

Razlog zbog kojeg nije mogla da ostane je zakonsko rešenje iza koga su stali i sindikati, a koje propisuje da prednost prilikom zapošljavanja na slobodno radno mesto imaju tehnološki viškovi.

Prosvetari se pitaju kako bi roditelji reagovali da je prethodna učiteljica kojim slučajem otišla na bolovanje ili se odselila, a učitelji sa kojima smo razgovarali svedoče da se škole sve teže bore sa nerazumnim zahtevima, od toga da već pri upisu u prvi razred mnogi roditelji žele da biraju učiteljicu, i to po pravilu „srednjih godina“, ne bi li se tako osigurali da će izvesti generaciju, odnosno da neće otići na trudničko bolovanje ili u penziju.

Na spisku zahteva majki i očeva je i da im deca budu u istom razedu sa drugarima iz vrtića ili da se razdvoje od, po njihovom viđenju, problematičnih učenika.

Bilo je primera da roditelji prete da decu neće dovoditi na nastavu jer je učiteljica usred školske godine stekla uslov za penzionisanje.

– Po zakonu svako ko ispuni uslov za penziju mora da ode i škola nema načina da takvog nastavnika zadrži. Imali smo primer da je učiteljica ispunila uslov za penzionisanje dve nedelje kraj polugodišta ali smo se dovijali tako što joj je dozvoljeno da ostane, a njena zamena se formalno vodila kao da je počela da radi. Mislim da bi bar iz pedagoških razloga ovakve situacije zakonodavac trebalo da ima u vidu i da se dozvoli učiteljima da makar privedu kraju polugodište ili školsku godinu – kaže za Danas jedna učiteljica.

Svake godine drugi učitelj

U nekim obrazovnim sistemima postoji praksa da se učitelj menja svake školske godine ili da u mlađim razredima radi po dva ili tri učitelja, od kojih je svako specijalizovan za određenu oblast. Ovakva organizacija omogućuje lakši prelazak na predmetnu nastavu. Kao primer se pominje finski obrazovni sistem.

Dušica Božović, nastavnica koja radi u Finskoj, objašnjava za Danas da u toj zemlji osnovna škola traje devet godina i deli se na niže razrede (šest godina) i više (tri).

– Niži razredi takođe imaju svoju celinu „početno učenje“, to su prva dva razreda. Obično odeljenje ima jednu učiteljicu za početno učenje, dakle dve godine i ona predaje sve predmete, a u poslednje vreme granica među predmetima u toj fazi nije toliko naglašena. Onda odeljenje u trećem razredu dobije drugu učiteljicu, s tim što određene predmete predaju predmetni nastavnici (fizičko, jezici, muzika i još neke). Od sedmog do devetog razreda svaki predmet ima svog nastavnika – objašnjava Božović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.