"Srbija je dobila samo 'peščani sat' i vreme koje curi": Jelica Minić o otkazivanju posete Lavrova Beogradu 1FOTO: Una Sabljaković

„Zatvaranje evropskog neba za gospodina Lavrova je manifestacija međunarodnih dimenzija sankcija koje su uvedene Rusiji nakon brutalne agresije na Ukrajinu.“

Prostor za komunikaciju sa Zapadom je drastično sužen. A poruka da su Srbija i čitav region okruženi zemljama članicama EU I NATO predstavlja veliko otrežnjenje i za naše građane, kao i sve one koji neprekidno sanjare o promenama granica – kaže u razgovoru za Danas Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji u odgovoru na pitanje da li je „zatvaranje neba“ za šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova do sada nikada jasnije dokazalo da je Srbija okružena NATO državama. Kako dodaje, drugo je pitanje kako stvoriti prostor za diplomatski uticaj na Rusiju kako bi se rat što pre završio.

– Da li je Srbija idealno mesto za moguće pregovore kako neki misle? Teško. Najzad, ovo je ogromno poniženje za jednu tako veliku zemlju kao što je Rusija, koje samo najavljuje lanac poniženja koji je očekuje u budućnosti. Ona mogu ići od dugotrajne izolacije i onemogućavanja da ostvari svoju prirodnu potrebu da se približava Zapadu, za koji je trgovinski, tehnološki i kulturno tesno vezana, do vazalnog odnosa prema Kini, koja će u ne tako dalekoj budućnosti vladati svetom, što zemlje sa kojima se graniči mogu čekati samo sa nelagodom.

*Kako vidite ponašanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića unutar sveukupnih događaja?

– Predsednik Vučić tek najavljuje svoje komentare. I do sada je njegov nastup vezan za ovu posetu bio veoma oprezan. S jedne strane, nije lepo pokazati olakšanje koje mnogi u srpskoj administraciji u ovom trenutko osećaju. Sledovali bi pritisci, pretnje, obećanja koja se ne mogu ispuniti. Pritom, već stižu pretnje direktora državne svemirske agencije Roskosmos Dmitrija Rogozina, koji našim susedima koji su zatvorili nebo preti raketama Sarmat “za koje ne treba tražiti dozvolu za preletanje”, a srdžbi i osveti Rusije nije se baš pametno izlagati ako nemate neki zaštitni kišobran kao što je NATO, ili bar EU. Čudni dron sa municijom, koji je početkom rata u Ukrajini napravio krater pored studentskog doma u Zagrebu, je samo najava mogućeg repertoara mera protiv malih zemalja našeg regiona, čiji god da je bio.

*Da li Srbija uopšte ima prostora da donosi samostalne odluke kada je okružena NATO državama?

– Nekada je dobro da proviđenje radi za vas. Sve zavisi od toga čemu se zaista nadate i šta očekujete. Komentar gospodina Lavrova, nakon prinudnog otkazivanja posete , bio je “da odnose Rusije i Srbije niko neće srušiti” i da se ”desilo oduzimanje prava na ostvarivanje spoljne politike od suverene države“. Uz to, on je na konferenciji za štampu u Moskvi rekao da je ovim sprečena Rusija da izrazi podršku “Otvorenom Balkanu”, tokom posete Srbiji, što je novi zanimljivi detalj njegove predviđene agende za posetu Beogradu, koji se do sada nije javno pojavljivao, a svakako nije bio glavni razlog ove posete. Tome je sledio i komentar da je na agendi bila tema intersa “za ozdravljenje odnosa među zemljama regiona”, u čemu su ocene suseda o ulozi Rusije prilično podeljene i uglavnom negativne. A od potpredsednika gornjeg doma ruskog parlamenta Konstantina Kosačova stiže poruka da se radi o udaru na Rusiju i Srbiju kao države i da će njihova”reakcija, nadam se, biti zajednička i krajnje oštra, u formatu ne samo diplomatskog protesta već i konkretnih praktičnih odgovora”. Kakva li je tu uloga Srbiji namenjena I da li se ona s time složila?

Treba napomenuti da se “prema rečima premijerke Ane Brnabić, predsednik Vučić čak lično bavio logistikom posete ruskog ministra”, ali, eto, ni to nije pomoglo, mada je pokazalo posvećenost domaćina komplikovanoj poseti i bilateralnim odnosima sa Rusijom generalno. S druge strane, bilo je komentara u medijima da je poseta nemačkog kancelara Šolca Beogradu, 10. juna, upitna ukoliko se realizuje poseta gospodina Lavrova. Srbija hoda poi vici noža. Njene čuvene “stolice” su vrlo zahtevne, a da i ne govorimo o posledicama decenijske proruske i antizapadve kampanje koje sada koče okretanje kormila.

Brisel i Vašington imaju svoja vrlo jasno izražena očekivanja, a Srbija je dobila samo “peščani sat” i vreme koje curi. Saznaćemo već jednom rezultate parlamentarnih izbora, počeće da radi Skupština u novom sazivu, formiraće se Vlada. I šta onda? Kuda idemo? Kako sačuvati i ruski gas i Kosovo i glavne ekonomske, investicione, tehnološke, finansijske, obrazovne, kulturne itd. partnere i ubrzanje procesa pristupanja u EU, ili će nešto biti žrtvovano?

*Kako komentarišete izjavu Marije Zaharove, portparolke šefa ruske diplomatije, da Rusija nije spustila „gvozdenu zavesu“ već Evropa?

– Gospođa Zaharova je personifikacija pretećeg lica Rusije. Ne tako retko su njene reči kontraproduktivne. Govoriti o “gvozdenoj zavesi” Evrope iza koje se opet našla Rusija, u vreme kada ruska vojna mašinerija uništava jednu suverenu zemlju u toj istoj Evropi, nekako nije zgodna formulacija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.