Srđan Verbić: Ako vlast uspe da „disciplinuje“ visoko obrazovanje, onda od društva nije ostalo ništa

Verbić ocenjuje i da bi pokušaj vlasti da „disciplinuje“ zaposlene u visokom obrazovanju predstavljao ozbiljan udar na društvo, ocenjujući da univerzitet mora da ostane prostor autonomije i aktivnog društvenog delovanja.

„Moj prvi utisak je da je ovo još jedna ilustracija institucionalne krize – da više ni ne znamo gde se odluke donose, a izgleda da to više nije ni važno. Skupština bi trebalo da bude mesto na kojem se raspravlja o svim važnim odlukama. Zakone koji se tiču obrazovanja donose poslanici i oni bi morali ne samo da diskutuju, već i da propituju ministra – šta je uradio, šta nije i zbog čega. Njihov posao je da traže odgovore i postavljaju pitanja koja niko drugi nije postavio“, naveo je Verbić.

Podsetimo, juče je u Skupštini Srbije održana sednica Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i infromatičko društvo na kojoj je razmatrana informacija o radu Ministarstva prosvete koju nije predstavio resorni ministar Dejan Vuk Stanković.

To nije prvi put da ministar prosvete lično ne informiše poslanike o radu Ministarstva. Umesto ministra prosvete, pred poslanicima se na sednici skupštinskog Odbora za obrazovanje pojavio državni sekretar Borko Petrović koji ih je informisao o rezultatima rada Ministarstva u prva tri meseca ove godine.

Opozicija se većinski nije pojavila na sednici. Poslanici su raspravljali o više tema iz oblasti obrazovanja, uključujući akreditacije, dualno obrazovanje i najavljene reformske procese u prosvetnom sistemu.

Govoreći o odsustvu ministara sa pojedinih rasprava, Verbić je ocenio da to pokazuje slab učinak izvršne vlasti, ali i određenu nelagodu zbog nedostatka rezultata.

„Ne znam ni šta bi ministar mogao da kaže na takvom mestu, odnosno čime bi mogao da se pohvali kada je reč o onome što je urađeno u prethodna tri meseca. Zato ovo vidim kao mali pozitivan znak – kada se ministri ne pojavljuju, očigledno im nije prijatno. Deluje da ih je ipak pomalo sramota zbog nedostatka rezultata i pogrešnih poteza“, rekao je Verbić.

Posledice snose učenici

Profesor i bivši ministar prosvete Srđan Verbić osvrnuo se na stanje u školama, ističući da dugotrajne krize ostavljaju posledice prvenstveno na učenike.

„Suspendovani nastavnici će u nekom trenutku podneti tužbe, sud će verovatno presuditi u njihovu korist, biće vraćeni na posao i dobiće nadoknadu. Ali ako se to desi tek za dve godine, postavlja se pitanje šta to znači učenicima kojima su ti profesori bili potrebni upravo sada“, objašnjava Verbić.

On je upozorio da se u takvim situacijama škole dugoročno urušavaju, a da nezadovoljstvo roditelja može dovesti i do odlaska učenika iz tih ustanova.

Prema njegovim rečima, ključ problema leži u zakonskim rešenjima koja su, kako tvrdi, centralizovala odlučivanje o imenovanju direktora škola.

„Od trenutka kada je promenjen zakon tako da sve zavisi od ministra i njegove odluke o tome ko će biti direktor škole, školski odbor, roditelji i lokalna zajednica praktično više ništa ne odlučuju. Mislim da većinu građana Novog Sada danas sramota zbog onoga što se dešava u Jovinoj gimnaziji, ali su nemoćni da bilo šta promene. Rešenje je da se izvrši pritisak kako bi se zakon promenio i da školski odbori ponovo odlučuju o izboru direktora i najvažnijim pitanjima. Značaj jedne škole ne meri se samo budućim karijerama učenika, već pre svega onim što ta škola pruža lokalnoj zajednici“, objašnjava Verbić.

Pritisci na Univerzitete

Profesor i bivši ministar prosvete Srđan Verbić izjavio je da bi pokušaj vlasti da „disciplinuje“ zaposlene u visokom obrazovanju predstavljao ozbiljan udar na društvo, ocenjujući da univerzitet mora da ostane prostor autonomije i aktivnog društvenog delovanja.

„Ako bilo koji režim uspe da disciplinuje zaposlene u visokom obrazovanju, onda od društva nije ostalo ništa. Ne želim da verujem da su uopšte u stanju da disciplinuju visoko obrazovanje“, rekao je Verbić.

On je naveo da su pritisci na akademsku zajednicu postojali i ranije, ali da univerzitet, uprkos tome, mora da nastavi da funkcioniše i ostvaruje svoju osnovnu misiju.

„Univerzitet je radio i za vreme okupacije, i to je institucija koja mora da funkcioniše. Ljudi moraju da nađu način da ostvare svoju misiju – da obrazuju studente i bave se naučnim radom. To je ono što univerzitet treba da radi. Prosto pritisak ne sme da bude alibi da se stvari ne popravljaju“, rekao je Verbić.

Prema njegovim rečima, akademska zajednica bi u aktuelnoj situaciji morala da bude znatno proaktivnija i odlučnija.

„Smatram da akademska zajednica mora da bude mnogo proaktivnija u ovoj situaciji. Moraju da nude rešenja i da budu odlučniji nego što jesu. Ne treba da se zadržavaju na tome da je ugrožena autonomija univerziteta ili da govore o pritiscima, već treba da se fokusiraju na rešenja“, naveo je.

Kao primer naveo je situaciju u Nišu i osnivanje Fakulteta srpskih studija, ocenjujući da reakcija univerzitetskih profesora nije bila dovoljno jasna.

„Retorika u kojoj profesori samo kažu: ‘Mi se protivimo tome’ nije dobra. Ne treba to tako da izgleda, već jasno treba reći: ‘Vi niste nadležni da osnujete fakultet. Ne možete po zakonu da osnujete fakultet – to može samo univerzitet’“, objašnjava on.

Dodao je da univerzitet mora jasno da insistira na svojim pravima i autonomiji.

„Ne može neko spolja da napravi fakultet i kaže univerzitetu: ‘Ovo je sada vaše’. Univerzitet ima pravo da kaže – nije naše i nije deo našeg sistema“, zaključio je Verbić.

Ceo tekst na sajtu Insajdera.