Stari studenti traže novo produženje: Rok za diplomiranje ističe im 30. septembra 1foto: Stefana Savić

Stari studenti pokrenuli su peticiju u kojoj traže novo produženje roka za okončanje studija za godinu dana, pošto po aktuelnom zakonu treba da diplomiraju do 30. septembra.

To se odnosi na studente osnovnih, magistarskih i starih doktorskih studija koji su upisani do 10. septembra 2005, dok oni koji su upisani po starim propisima na integrisane studije iz polja medicinskih nauka imaju rok da okončaju studije do kraja školske 2022/23. godine.

Kako saznaje Danas, grupa „Stari studenti zajedno do cilja“ pokrenula je peticiju i počela prikupljanje potpisa, a produženje od godinu dana nadležni bi trebalo da iskoriste da konačno osmisle mehanizam kako da se ovim studentima pomogne.

– Zahtevamo da nam se produži rok određen za završetak studija po starom programu. Nama se ponovo nameće priča da se moramo prebaciti na studije po programu usklađenom sa bolonjskom reformom, a da zapravo nista nije precizno određeno, niti iko moze tačno da nas uputi šta bi to tačno značilo. Predložene ideje idu od toga da moramo ponovo polagati prijemni ispit, preko vraćanja na treću godinu i polaganja razlike ispita, do toga da bismo gubili status „izjednačen sa master studijama“, što bi nas zapravo obavezivalo da studiramo još tri godine. Takođe bismo morali pohađati nastavu i vežbe – kaže za Danas Verica Ivanović, predstavnica grupe „Stari studenti zajedno do cilja“.

Ona kaže da bi prelazak na nove studijske programe bio najnepovoljnije rešenje za studente, te da bi takvu zamisao bilo teško sprovesti u delo.

– Fakulteti nemaju mesta ni za redovno upisane studente, a zamislite još i mi da dođemo. Mi smo već položili neke ispite koje mlade kolege polažu na master studijama. Da ne pričamo da je većina novih ispita nastala tako što su naše preobimne ispite podelili na nekoliko manjih i dali im drugi naziv. Profesori su isti ili su sada tu njihovi nekadašnji asistenti koji su odlično upućeni u sve, jer su i sami većinom završili studije po starom programu – priča Ivanović.

Ona kaže da su stari studenti više puta predlagali kompromis i način na koji bi se problem mogao konačno rešiti, ali su nadležni uvek birali za sebe lakše rešenje – da samo produže rok i naredni put opet očekuju da se prihvati nejasan i neprimeren zahtev.

– Stečeno pravo nam ne mogu oduzeti, to je ustavna kategorija. Za ono što tražimo imamo i pravni osnov – uverena je Ivanović.

Koliko ima aktivnih studenata upisanih po propisima pre 2005. godine podatak nemaju u ovoj grupi.

Ima li ga država pitali smo Ministarstvo prosvete, ali nam nisu odgovorili. Bez odgovora je ostalo i naše pitanje da li imaju rešenje za ovu kategoriju akademaca.

– Obavešteni smo da je početkom marta Ministarstvo tražilo od Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS) da ih obavesti o broju studenata po starom programu radi nalaženja mehanizma po kom bi se nama omogućilo da završimo studije. Kao što vidite, ni Ministarstvo ne zna koliki je broj nas koji studiramo po starom programu. Govori se da je na Filozofskom fakultetu u Beogradu nešto više od 300 studenata, a slični brojevi se pominju i na Ekonomskom i Filološkom fakultetu u Beogradu. Mi govorimo o aktivnim studentima, ljudima koji polažu ispite i ispunjavaju sve administrativne i finansijske zahteve fakulteta. Ipak, bilo bi dobro da se Ministarstvo stvarno pokrene i osmisli mehanizam , jer mi moramo unapred biti upoznati šta se od nas očekuje i kako će se i šta bodovati – ističe Ivanović.

Kao dobar primer navodi Ekonomski fakultet u Nišu koji je osmislio program pomoći starim studentima.

Naša sagovornica kaže da je Slovenija posle ulaska u EU svojim studentima ostavila 15 godina vremena da diplomiraju, uz svesrdnu pomoć svakom studentu i potpuno jasan program.

Hrvatska je, dodaje, pokušala da „prelomi“ kao što se pokušava i kod nas, pa je student Pravnog fakulteta podneo tužbu i dobio presudu, te je morao biti vraćen na fakultet.

– Problem je višeslojan, ali se nažalost niko time ozbiljno ne bavi. SKONUS će nas podržati jer zna kroz šta prolazimo. Podršku imamo i od mnogih profesora. Mnogi studenti su zbog pandemije bili sprečeni da izlaze na ispite, jer za nas ne postoje uslovi za polaganje ispita onlajn. Mnogi od nas su radili i imali čak i radnu obavezu. O zdravstvenim posledicama i emotivnim gubicima suvišno je govoriti. Opšti pritisak u celom svetu utiče i na nas, mnogi rade i više poslova, a opet nastavljaju studije – kaže Ivanović.

Predsednica SKONUS-a Margareta Smiljanić kaže za Danas da je ova krovna studentska organizacija prošle nedelje poslala dopis Ministarstvu da se se starim studentima produži rok za diplomiranje.

SKONUS je, prema njenim rečima, pre nekoliko meseci tražio da visokoškolske ustanove naprave spisak svih starih studenata kako bi se ovo pitanje trajno rešilo, a Ministarstvo je takav zahtev uputilo fakultetima.

Peticija se potpisuje na sajtu peticije.online i biće prosleđena svim nadležnim institucijama.

Svaka diploma dragocena

– Nemamo tačan uvid koliko je ljudi u međuvremenu diplomiralo. Samo možemo znati za one koji nam se jave u grupi, a to su desetine svakog semestra. Čak i sama produženja mnogo znače, jer je društvo bogatije za još neki broj akademskih građana. I sami znate da je broj fakultetski obrazovanih veoma nizak i da u najoptimističnijim viđenjima ne prelazi 10 odsto. Sa druge strane, Evropska unija kojoj težimo ima od 30 do 35 odsto visoko obrazovanog stanovništva, zavisno od zemlje. Ovih dana su sve aktuelnije priče kako nema nastavnog kadra za predmete prirodnih nauka, a mi u grupi imamo mnogo sudenata kojima je baš to budući poziv. Besmislena je svaka priča da bi trebalo „pustiti niz vodu“ ljude koji samo mogu da pomognu ovom, u svakom smislu siromašnom društvu – ističe Verica Ivanović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.