Foto: Privatna arhivaPoslednjih godina povećan je nivo neuroaktivnih supstanci koje završavaju u našim rekama, pre svega, zbog urbanizacije i menjanja navika koje donosi savremeni način života. Nažalost, kako je Novi Sad grad bez fabrike za preradu otpadnih voda, idealan je za istraživanje koje se i kakve sve neuroaktivne supstance nalaze u Dunavu.
Kako kaže prof. dr Sonja Kaišarević iz Laboratorije za ekofiziologiju i ekotoksikologiju, novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta, na osnovu podataka iz različitih naučnih izvora, izdvaja se nekoliko jedinjenja iz grupe nauroaktivnih supstanci koja prednjače u komunalnim otpadnim vodama Novog Sada, samim tim i u Dunavu na mestu njihovog izlivanja, a na prvom mestu to je kofein.
To možda i nije iznenađenje imajući u vidu njegovu intenzivnu upotrebu ne samo putem konzumiranja kafe i čaja, već i lekova koji sadrže ovo jedinjenje, energetskih napitaka, a sve češće i kozmetičkih preparata na bazi kofeina.
„Odmah za njim je i karbamazepin, lek koji je po svom primarnom mehanizmu delovanja antiepileptik ali se može upotrebljavati i za lečenje teških poremećaja raspoloženja. Detektovane su i aktivne supstance prisutne u lekovima iz grupe anksiolitika (benzodiazepini), antipsihotika i antidepresiva (na primer sertralin), a kada su u pitanju droge najzastupljeniji je THC iz marihuane. S obzirom da govorimo o urbanoj sredini, pesticidi su prisutni u nešto manjoj meri, ali ipak su detektovane određene supstance koje se koriste za suzbijanje štetočina“, kaže Kaišarević.
* Zbog čega one tokom godina postale jedne od najčešćih zagađujućih supstanci, kako ste ih jednom prilikom nazvali i kao „novonastali rizik“?
Neuroaktivne supstance, ali i njihovi metaboliti, u urbanim sredinama u reke dospevaju izlivanjem komunalnih otpadnih voda, odnosno kanalizacionih voda. Njihovim povećanim nivoima doprinosi i neadekvatno odlaganje neupotrebljenih lekova. U poljoprivrednim područjima, insekticidi sa neuroaktivnim dejstvom dospevaju u reke spiranjem sa poljoprivrednih površina. Globalna upotreba neuroaktivnih supstanci je u porastu – antidepresivi, antipsihotici i anksiolitici su među najčešće propisivanm lekovima, kofein je jedan od najčešće konzumiranih stimulanasa u svetu. Istraživanja pokazuju da neuroaktivne supstance predstavljaju najbrojniju grupu zagađujućih supstanci u evropskim rekama, sa koncentracijama najčešće u opsegu ng/L – µg/L. Nekada su trendovi bili drugačiji i u žiži interesovanja su mahom bili perzistentni organski polutanti industrijskog porekla kao i supstance koje remete aktivnost endokrinog sistema. Daleko od toga da je problem zagađenja ovim jedinjenjima rešen, ali pored njih se pojavljuju i nova jedinjenja na čije prisustvo i efekte je potrebno obratiti pažnju, pa ih zbog toga i nazivamo novonastalim rizikom. Nažalost, jedinjenja sa neuroaktivnim dejstvom nisu jedini novonastali rizik, a vidimo da baš ovi trendovi ne zaobilaze ni nas.
* Da li je Novi Sad po nečemu specifičan kada rezultate usporedite sa nekim drugim gradovima?
Ono po čemu Novi Sad svakako predstavlja kuriozitet, naravno u negativnom smislu, je činjenica da u njemu ne postoji fabrika za preradu otpadnih voda i da se komunalne otpadne vode potpuno neprečišćene ispuštaju u Dunav. Ovim je naravno količina svih zagađujućih materija, pa i neuroaktivnih supstanci, koje dospevaju u reku daleko veća nego u slučajevima gde se otpadne vode prethodno prečišćavaju. Što se tiče samih jedinjenja koja se najčešće detektuju u vodenim ekosistemima, Dunav na području Novog Sada se ne razlikuje u značajnijoj meri od nekih drugih urbanih područja u Evropi.
* Kada pričamo o negativnom uticaju na reke, prvo nam na pamet padnu ribe. Na koji način neuroaktivne supstance utiču na ribe?
Ciljna mesta delovanja neuroaktivnih supstanci su evolutivno konzervisana, pa su na ova jedinjenja osetljivi i ne-ciljni organizmi, a kada govorimo o vodenim ekosistemima to su ribe i vodeni beskičmenjaci. Kod njih one dovode do razvojne retardacije i morfoloških anomalija, remete reprodukciju, dovode do promena u pokretljivosti, ponašanju, sposobnosti da pronađu hranu, izbegnu opasnost i odbrane se od predatora. Sve su ovo ozbiljne promene koje zapravo dovode do ugrožavanja opstanka ne samo individua nego i celih populacija.
* Kolike su koncentracije neuroaktivnih supstanci u okolini Novog Sada i da li treba da budemo zabrinuti? Stručnjaci kažu da ne treba prenagljivati sa ocenama, ali da ovoj temi itekako moramo posvetiti pažnju.
Podaci koji su dostupni za područje Novog Sada rezultat su ciljanih naučnih istraživanja, a kako nisam sklona panici i ne volim senzacionalizam, zaista kako kažete ne treba prenagljivati sa ocenama. Međutim, ne treba se ni opustiti kako ne bismo došli u situaciju u kojoj više nije moguće delovati preventivno. Naučne studije pokazuju i da nenamerno izlaganje ljudi ovim jedinjenjima sa neuroaktivnim dejstvom, može dovesti do pojave neurodegenerativnih poremećaja. Pitanje koje bismo mogli postaviti je i koliko je realna potreba za intenzivnom upotrebom supstanci, pa i lekova, sa neuroaktivnim dejstvom ili se u nekim slučajevima radi o nekontrolisanoj upotrebi, pa i zloupotrebi.
* Čini se da je dovoljno što ovakve supstance možemo da detektujemo u prirodi. No, kada se priča određenim materijama koje nam mogu štetiti, ne obraća se uvek pažnja i na „efekat smeše“?
Tako je. Čak i u slučaju da se određena supstanca ne pokaže kao toksična pri koncentracijama u kojima je prisutna u životnoj sredini, ne smemo zaboraviti da ona u životnoj sredini nikada nije prisutna sama. Svi organizmi, pa i čovek, konstantno su izloženi smešama različitih jedinjenja, ne samo neuroaktivnih supstanci nego i mnogih drugih, i efekat jedinjenja u smeši može biti i vrlo često i jeste jači i izraženiji nego efekat pojedinačnih supstanci. Ovo je svakako izazovno i zahtevno polje istraživanja, i rad naše laboratorije godinama unazad između ostalog je usmeren i ka ispitivanju efekata kompleksnih smeša uzoraka iz okoline.
* Možete nam nešto reći o projektu BIANCO, istraživačke grupe u Srbiji pre vas se nisu bavile ovakvim istraživanjima. U njemu ste istakli dva rada sa zanimljivim zaključcima?
Projekat BIANCO Finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije realizovan je u našoj laboratoriji i ove godine je i zvanično završen. Naime, aktuelni pristupi u proceni rizika od hemikalija ne obuhvataju na adekvatan način potencijalni rizik od neuroaktivnih supstanci u životnoj sredini. Zbog toga su istraživanja u okviru ovog projekta bila usmerena ka definisanju tzv. biomarkera efekta neuroaktivnih supstanci, odnosno promena u funkcionisanju određenih procesa u organizmu koje nastaju kao rezultat interakcije sa ovim jedinjenjima.
U jednom od radova koji smo publikovali ukazujemo na probleme u aktuelnim istraživačkim pristupima, ograničenja i izazove u razvoju strategije biomonitoringa koja se bazira na primeni biomarkera efekta neuroaktivnih supstanci. U drugom radu predstavili smo rezultate ispitivanja efekata kofeina na određene molekularne procese u nervnim ćelijama, a u brojnim saopštenjima koja smo prezentovali na naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu predstavili smo rezultate dobijene i za druge supstance. Zapravo, tragamo za univerzalnim promenama na molekularnom nivou koje će ukazati da je organizam izložen jedinjenjima ove grupe, a kako rezultati pokazuju te promene se najviše manifestuju na nivou enzima i transportera koji učestvuju u uklanjanju neurotransmitera u sinapsama, kao i pojedinim elementima koji učestvuju u procesu oslobađanja neurotransmitera iz nervne ćelije.
* Nove ljudske navike očigledno nam postavljaju nove izazove. Šta moramo učiniti da smanjimo nivo zagađenost ovim materijama?
Za početak, i opet da napomenem, neophodna je izgradnja fabrike za preradu otpadnih voda, jer je pokazano da su ova postrojenja vrlo efikasna za brojna jedinjenja. Na primer, u savremenim postrojenjima, efikasnost uklanjanja kofeina iz otpadnih voda veća je od 90 odsto. Međutim, klasična postrojenja u velikom broju slučajeva na žalost ne mogu da isprate trend pojavljivanja novih jedinjenja u otpadnim vodama, pa je neophodna njihova konstantna modernizacija. Svakako da bi pomoglo i praćenje prisustva nekih od ovih jedinjenja kroz standardne monitoring programe, što trenutno nije slučaj. Pored ovoga, potrebno je jačati svest stanovništva o značaju pravilnog odlaganja farmaceutskog otpada i informisati građane o tome gde mogu odneti neiskorištene lekove kako ne bi završili u životnoj sredini. Takođe, značajna je i briga o mentalnom zdravlju stanovništva kako bi se smanjila potreba za propisivanjem lekova sa neuroaktivnim dejstvom, ali istovremeno i skrenula pažnja na sve štetne posledice njihove nekontrolisane upotrebe i zloupotrebe.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
