Šta to pluta srpskim rekama? 1Foto: Pixabay/Byrev

U ponedeljak 11. avgusta, u reci Moravici kod Ivanjice, desilo se izlivanje mazuta iz Specijalne bolnice za rehabilitaciju. Procenjuje se da je u rezervi koja je nedavno nabavljena za potrebe grejne sezone koja dolazi, bilo oko 70 tona mazuta. Da stvar bude još gora, sama sanacija mrlja u reci mogla se izvesti, tek pošto se cela cisterna isprazni. Međutim brzom reakcijom nadležnih organa sprečeno je dalje oticanje mazuta niz reku, te potencijalno zagađenje sliva reke, postavljanjem mreža za zaštitu. Zbog kritičnosti situacije proglašena je i vanredna situacija, jer da nije zaustavljena, ova ekološka katastrofa, direktno bi ugrozila građane Ivanjice, Arilja, Požege, pa i Čačka, kao i svih ostalih naseljenih mesta uz ovu reku.

Postavlja se pitanje odgovornosti za ovu katastrofu, koja je mogla da ima daleko veće posledice, da nije na vreme otkrivena. Predstavnici lokalnih vlasti kažu da ne znaju šta je uzrok i da li je neko kriv. Iako će to biti na nadležnim organima da urade, sledeći sliku i priliku izgleda naših reka, ako se utvrdi krivica, bojim se da odgovornost niko neće poneti. A svakako da odgovornost postoji, jer je voda zagađena, a pritom je preporučeno da se ne konzumira i ne koristi za zalivanje. Takođe ne treba zaboraviti uticaj na izgled reke, kao i na negativan uticaj na ekosistem reke. Međutim, situacija sa Moravicom je samo deo problema u kojem se nalaze skoro sve naše reke.

Pre par dana objavljeni su rezultati mikrobiološkog istraživanja koje su izveli naučnici sa nekoliko austrijskih fakulteta. Uzorci koji su uzeti sa 30 različitih lokacija na Dunavu su porazni, posebno za delove toka kroz Srbiju, Rumuniju i Bugarsku. Ono što zabrinjava jeste činjenica da je utvrđen visok nivo zagađenosti fekalijama i ešerihijom. Iako su se stanja u susednim državama donekle poboljšala, situacija u Srbiji je jako loša. S tim u vezi porazan je i podatak da je Beograd jedina prestonica u Evropi koja nema prečišćivače otpadnih voda, te se sve direktno ispušta u reke. A kada se uzme u obzir da se u Dunav uliva najveći broj reka iz Srbije, a da se u njih ispuštaju uglavnom sve otpadne vode, dobijeni rezultati nimalno ne treba da nas začude.

Na sve to situacija nije ništa bolja ni sa odlaganjem otpada, umesto da se reciklira, velika količina otpada se nalazi u rekama ili na njihovim obalama. Pored toga na deponijama koje se često nalaze blizu reka odlaže se otpad koji vremenom završi u njima. Takav slučaj je i sa rekama Limom i Drinom, u koje se poslednjih godina slila ogromna količina otpada. Nekada jedna od najčistijih reka, Drina je danas to samo jedinim delom svoga toka, dok kako se približava ušću u Savu, prizori lepote bivaju zamenjeni otpadom. I biće da ona rečenica, „Ako je Drina granica, popićemo je“, treba da se zameni s nekom koja će fokus staviti na zajedničkim akcijama čišćenja i osvešćivanja svih ljudi.

Uz sve navedeno, tu su i dalje aktuelne, mini-hidroelektrane (MHE), o kojima je već mnogo rečeno. Bilo kako bilo, stanje sa rekama nam je katastrofalno, a posledica očito da nismo ni svesni. Dokle će nam reke služiti za odlaganje otpada i dokle će nakon svakog jačeg pljuska od tog otpada nastajati poplave? I na kraju kada će shvatiti svi oni koji svojim nesavesnim delovanjem nanose štete svim građanima i prirodi koliko su nam reke važne.

Autor teksta je programski direktor „Centra za kreiranje politika“

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.