„Tesla je zadužio celo čovečanstvo i svi ga u svetu slave. Kada se to slavlje dešava u Užicu, u mom gradu, ja sam zbog toga presrećan – kaže za Danas dr Vladimir Reković, fizičar koji je zajedno sa kolegama iz celog sveta, u najvećem planetarnom akceleratoru u Cernu, kod Ženeve, učestvovao u epohalnom otkriću Higsovog bozona, poznatog i kao Božanska čestica.
Dr Reković je bio gost jučerašnje manifestacije „Tesla na Đetinji“, koju su prvi put organizovali Udruženje Užičana u Beogradu, Udruženje „Srpski krivak“ i Grad Užice, povodom obeležavanja Dana nauke u Srbiji, 159 godina od rođenja Nikole Tesle i 115 godina postojanja užičke hidrocentrale „Pod gradom“, prve takve centrale na Balkanu, druge u Evropi i treće u svetu koja je izgrađena po Teslinim principima naizmenične struje.
Ugledni fizičar je rođen 1974. godine u Priboju. Šest godina kasnije njegova porodica se preselila u Užice, gde je završio osnovnu školu i tri razreda Užičke gimnazije. Srednjoškolsko obrazovanje je završio u SAD, potom i Gilfort koledž u Severnoj Karolini, a nakon toga postdiplomske i doktorske studije. Nekadašnji učenik Užičke gimnazije danas je cenjeni fizičar i istraživač na državnom Univerzitetu Rutgers u Nju Džersiju, a već osam godina je angažovan na planetarnom projektu u Cernu, u timu koji je pronašao Higsov bozon.
– Drago mi je što se Tesla slavi i u Užicu i da hidrocentrala, koja je napravljena pre 115 godina, radi i dalje. Užice je prvi grad na Balkanu u kome je izgrađena centrala po Teslinim principima naizmenične struje i na to su ponosni svi Užičani. Ponosan sam i na to što Užičani na to podsećaju, sagledavaju to iz sadašnje perspektive i razumeju napor koji je tako davno uložen da bi nam svima bilo bolje – kazao je naš sagovornik i istakao da je manifestacija „Tesla na Đetinji“ odlična prilika da se popularizuju nauka, naučna dostignuća i mladi naučnici.
– Time se nudi i najlepše lice Užica – poručuje dr Reković, koji je na platou ispred stare centrale sinoć održao predavanje o važnosti nauke u savremenom svetu i podsetio na naučni rad Nikole Tesle.
– Važno je da pominjemo Teslu, jer će mladi ljudi biti ispunjeni nadom i ponosom u ostvarivanju životnih ciljeva, radu i stvaralaštvu. Neizmerno bogatstvo Teslinog nasleđa upravo ima i tu važnost za celo naše društvo – poručio je naš sagovornik.
Istakavši da je naučnicima danas, ne samo u našoj zemlji, nego u celom svetu, mnogo lakše, nego što je bilo naučnim stvaraocima u Teslino vreme, dr Reković kaže da je tome doprineo novi način komunikacije, te da mladi fizičari u Srbiji imaju prilike da se dokazuju.
– Srbija je članica Cerna, ali i pre nego što je to postala, imala je svoje timove naučnika koji su učestvovali u istraživanjima unutar Cerna. U dve veće grupe naših naučnika, jedne sa Instituta za fiziku i druge sa Instituta Vinča, ima dovoljno mesta za mlade i motivisane naučnike da nastave da se bave naučnim radom. Mladi bi trebalo da iskoriste tu priliku i da iskažu svoje potencijale, kako bi svima pomogli – smatra dr Reković.
Podsetivši na to da su naučnici u Cernu 2012. godine objavili pronalazak nove čestice, čije bi dalje istraživanje moglo da objasni načine na koji sve ostale čestice dobijaju masu, zbog čega je nazvana Božanskom česticom, on navodi da je akcelerator poslednje dve godine bio u procesu remonta, tako da se rezultati novih istraživanja očekuju naredne godine, a potom je objasnio šta bi trebalo da pokažu ta istraživanja u najvećem akceleratoru na planeti:
– Najpre, cilj je da se preciznije izmere karakteristike nove čestice koja je do sada pokazala svojstva koja su u skladu sa teorijom Higsovog bozona. Međutim, preciznost tih merenja još uvek nije na tom nivou na kome bi moglo sa sigurnošću da se tvrdi da je to baš tako. S druge strane, očekuje se pronalazak i novih čestica, koje bi ukazale na postojanje novih teorija, fundamentalnijih od standardnog modela fizike koji još uvek važi. N. Kovačević
Plemenitost
Pre dve godine dr Vladimir Reković bio je gost Užičke gimnazije u kojoj je održao predavanje o Higsovom bozonu za koje je vladalo veliko interesovanje i tada je obećao gimnazijalcima da će im omogućiti posetu Cernu. To je i učinio nekoliko meseci kasnije, kada je ugostio pedesetak najboljih gimnazijalaca sa prirodno-matematičkog smera i omogućio im da vide ono o čemu su samo čitali ili maštali. Šarmantni i stalno nasmejani fizičar, svoju plemenitost je dokazao i kasnije kada u Cernu ugostio i trinaest najboljih učenika Gimnazije i Mašinsko-elektrotehničke škole i studente iz rodnog Priboja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
