Šta je pozadina osnivanja crkveno-državnog univerziteta “Sveti Sava”?

A vest glasi da je na sednici Vlade Srbije u četvrtak usvojen tekst Memoranduma o razumevanju između Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve o saradnji na osnivanju univerziteta “Sveti Sava”, imajući u vidu potrebu za stalnim unapređivanjem obrazovnog sistema i podizanjem njegovog kvaliteta u skladu sa načelima znanja, vaspitanja i morala.

“Ovaj univerzitet osniva se sa namerom da saradnja države i Crkve u oblasti visokog obrazovanja bude zasnovana na zajedničkoj odgovornosti za razvoj znanja, očuvanje temeljnih vrednosti pojedinca i društva i negovanje kulturnog i duhovnog nasleđa”, saopšteno je iz Vlade.

Na koji način je planirano osnivanje novog univerziteta “Sveti Sava”; da li će okosnicu tog univerziteta činiti Pravoslavno bogoslovski fakultet, koji bi u tom slučaju izašao iz sastava UB i koji bi fakulteti još činili novi univerzitet, budući da po aktuelnom Zakonu o visokom obrazovanju, da bi visokoškolska ustanova imala status univerziteta, mora da ima studijske programe u najmanje tri naučna polja i tri nivoa studija – pitanja su koja je redakcija Danasa uputila Informativnoj službi SPC, Vladi i Ministarstvu prosvete.

Jedini odgovor je stigao iz Vlade.

„Kao što je juče saopšteno nakon sednice Vlade Republike Srbije, članovi Vlade usvojili su tekst Memoranduma o razumevanju između Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve o saradnji na osnivanju Univerziteta Sveti Sava koji predstavlja volju dveju strana da zajednički rade na unapređivanju kvaliteta i dostupnosti visokog obrazovanja u Srbiji. U skladu sa Memorandumom dve strane će tek po potpisivanju započeti razgovore o detaljima osnivanja ovog univerziteta“, piše u odgovoru.

– Nisam u prilici da dajem izjave – kratko je za Danas rekao dekan PBF Srboljub Ubiparipović.

Njegov prethodnik, profesor PBF Zoran Ranković, kazao je da o ovoj temi ne može da govori.

Više izvora Danasa sa Beogradskog univerziteta potvrđuje da na sednicama univerzitetskih tela nije bilo govora o eventualnom izlasku PBF iz sastava UB, pa mnogi ne vide šta su motivi za osnivanje novog univerziteta. S druge strane, spekuliše se da bi upravo PBF trebalo da bude okosnica budućeg univerziteta “Sveti Sava”.

Za sada je u zoni nagađanja da je ovakav potez vlasti i Crkve iznuđeno rešenje kako bi se sprečio scenario da PBF ostane bez dovoljno odgovarajućih kadrova, s obzirom na to da je u prethodnom periodu jedan broj predavača praktično odstranjen sa Fakulteta, pa se postavlja i pitanje može li to da ugrozi reakreditaciju ove visokoškolske ustanove i njenih studijskih programa.

Neki vezu vide i sa nedavnim slučajem jednog od bliskih saradnika patrijarha Porfirija Dragana Radića, koji nije reizabran za vanrednog profesora, nakon što je univerzitetsko Veće naučnih oblasti društveno-humanističkih nauka utvrdilo da on ne zadovoljava sve potpisane kriterijume za izbor u pomenuto zvanje.

Kako saznajemo na UB, Radić je ispunio obavezne, ali ne i izborne uslove za reizbor, jer mu je od minimalno dva propisana, nedostajao jedan.

Spekuliše se da bi slično u budućnosti mogli da prođu još neki nastavnici PBF.

Vukašin Milićević, teolog i direktor Fondacije “Ljuba Davidović”, koji je i sam dobio otkaz na PBF, slaže se sa gore iznetim ocenama, napominjući da je to kumulativni efekat odluka koje je u prethodnom periodu donosio Fakultet, a koje se, kako ističe, kose sa logikom stvari na kojima počiva univerzitet.

– Kada bi se sprovela nekakva kvalifikovana istraga o tome kako funkcioniše Pravoslavno bogoslovski fakultet kad su u pitanju akademski uzusi koji važe u Srbiji, siguran sam da bi se pokazalo da je to daleko ispod nivoa koji je neophodan. Nemam nikakve sumnje u vezi sa tim – kaže za Danas Milićević.

On ne sumnja da je namera osnivanja novog univerziteta da se PBF “izvuče” iz sastava Univerziteta u Beogradu.

– Zato što su ga oni do te mere u institucionalnom smislu uništili da praktično više ne može da ostane na ovaj način u sastavu UB, jer odbija da primenjuje ključne univerzitetske principe u svom radu. Da ne podsećam samo koliko je ljudi sklonjeno sa tog fakulteta i na koji način. Međutim, tu postoji jedan ozbiljan problem. PBF je formalno-pravno institucija čiji je osnivač Republika Srbija i na osnovu odluke Vlade iz 2004. godine funkcioniše kao članica Beogradskog univerziteta. Dakle, ne može se tek tako uzeti i odneti na drugo mesto u organizacionom smislu. Potrebno bi bilo da se napravi nekakav pravni inženjering koji apsolutno i na svaki mogući način kompromituje autonomiju univerziteta koja je Ustavom garantovana. Formalno-pravno Fakultet je državna ustanova, a jedino fakultetska zgrada pripada Crkvi. Dakle, oni tom zgradom mogu da raspolažu. Ali u smislu institucije, Pravoslavni bogoslovski fakultet je državna ustanova i mislim da i te kako ima razloga da tako ostane, bez obzira na to da li oni hoće da osnivaju nekakav svoj novi fakultet ili univerzitet – ističe Milićević.

Uveren je da u ovom društvu, kome se toliko manipuliše religijom, treba da postoji visokoškolska ustanova na kojoj se objektivno i naučnim metodama bavi fenomenom religije i u tom kontekstu i teologije.

– Dakle, ne ovako kako zamišljaju ljudi koji sada suvereno upravljaju Pravoslavnim bogoslovskim fakultetom – ističe naš sagovornik.

Milićević napominje da je PBF osnovan 1905. Zakonom o univerzitetu, ali je počeo da radi 1920. godine.

– Tada je bila rasprava da li da se formira crkvena škola, takozvana duhovna akademija, ili da se napravi fakultet. Odlučeno je da se napravi fakultet kao državna škola i kao takav je funkcionisao do 1952. kao punopravna članica Beogradskog univerziteta, da bi te 1952. prestao da postoji kao državna ustanova. Vlada Srbije je 2004. godine odluku iz 1952. proglasila ništavnom – podseća Milićević kako je PBF vraćen u sastav UB.

Dragiša Bojović, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, kaže za Danas da nema dovoljno informacija o osnivanju Univerziteta “Sveti Sava”, ali smatra da se radi o važnoj i dalekosežnoj odluci koja će imati apsolutno pozitivne konsekvence po razvoj visokog obrazovanja u Srbiji.

– Iako ne znam kakav je karakter odluke, prirodno je da u centru tog novog univerziteta bude Pravoslavni bogoslovski fakultet. Ako bude tako, onda to, naravno, podrazumeva da će on izaći iz sastava Beogradskog univerziteta. Mislim da Beogradski univerzitet time gubi, ali svakako univerzitet “Sveti Sava” ne može bez Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta – smatra Bojović.

Na pitanje koji bi se još fakulteti mogli naći u sastavu novog univerziteta, ako na snazi ostane aktuelno zakonsko rešenje, Bojović kaže da se, s obzirom na iskustvo oko osnivanja Fakulteta srpskih studija, akademske i sve druge procedure moraju ispoštovati do kraja.

– Imajući na umu ozbiljnost institucije kao što je Srpska pravoslavna crkva, ne bi se išlo u realizaciju tog projekta da ne postoje jasne naznake kako će se sprovesti do kraja, dakle, uz poštovanje svih procedura što mislim da neće biti upitno – kaže naš sagovornik.

Vukašin Milićević ne veruje da postoji jasan plan.

– Ali verujem da im je plan da izvuku PBF iz sastava Univerziteta u Beogradu i da oko njega možda formiraju još neka dva, tri fakulteta i to proglase univerzitetom. Zašto bi se oni libili od pravnog nasilja kad pribegavaju fizičkom nasilju? Ovde je suštinski problem što će jedan privatni univerzitet da finansira država, odnosno građani – smatra Milićević.

Na pitanje zašto misli da bi bio privatni, ako bi uz SPC osnivač bila i država, Milićević odgovara:

– Zato što će on suštinski biti privatni. Čemu takav univerzitet? Na osnovu koje javne rasprave i kojih procena postoji potreba za takvim univerzitetom? Kad se osniva privatni univerzitet nije potrebna nikakva procena tog tipa. Znači da je Crkva donela odluku da formira svoj univerzitet koji će da finansira država. I to je direktno usmereno protiv Beogradskog univerziteta i generalno sistema javnih univerziteta u Srbiji – uveren je Milićević.

Ivanka Popović, nekadašnja rektorka Univerziteta u Beogradu, najavu osnivanja novog univerziteta vidi kao nastavak kampanje obezvređivanja državnih univerziteta.

– Nadovezuje se na izjavu Darka Glišića (ministra za javna ulaganja prim. aut) jer zapravo govori da se na državnim univerzitetima ne neguju načela morala i tradicionalne vrednosti, pa će, eto, oni to učiniti. Svedoci smo prejake sprege između SPC i vlasti u državi koja je makar formalno sekularna. Sudbina PBF će, nažalost, biti iskorišćena za potrebe dnevne politike. Nakon izbacivanja PBF iz sastava UB 1952. godine njime je čvrsto upravljala SPC i to se nastavilo do danas. Crkva nosi punu odgovornost za usud ove ustanove – smatra Popović.

Podsetimo da je upravo u vreme mandata profesorke Popović na čelu Univerziteta u Beogradu promenjen Zakon o visokom obrazovanju tako što je ubačen institut blagoslova, čime je Crkvi dato pravo da utiče na zapošljavanje i otpuštanje nastavnika na Pravoslavno bogoslovskom fakultetu, kao i na upis studenata.

Izmenom zakona je rešen problem neusaglašenih statuta PBF i Univerziteta u Beogradu, koji je otvoren nakon što je tadašnji dekan PBF Zoran Ranković, na zahtev Sinoda SPC, potpisao otkaze profesorima Maksimu Vasiljeviću i Rodoljubu Kubatu.

SPC: Memorandum sa Vladom o osnivanju Univerziteta je okvir za buduću saradnju i zahteva vreme

Povodom potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Republike Srbije i Srpske Pravoslavne Crkve o osnivanju Univerziteta „Sveti Sava“, u javnosti su se pojavile različite interpretacije koje ne odražavaju u potpunosti stvarni karakter ovog akta, a neke ga, nažalost, svesno i direktno falsifikuju. Razlike u medijskim formulacijama nisu samo stilske već suštinske: one menjaju pravni smisao dokumenta i preoblikuju odnos između učesnikâ, a u pojedinim slučajevima unose značenja koja u samom tekstu ne postoje.

Najdalje u tom preinačavanju ide izveštavanje kakvo nalazimo kod N1, gde se Memorandum predstavlja kao već izvršeno osnivanje univerziteta. Time se ukida osnovna razlika između načelnog dogovora i njegove realizacije: Memorandum nije akt osnivanja već okvir za buduću saradnju. Istovremeno, formulacija u kojoj država osniva, a Crkva učestvuje u osnivanju, uvodi hijerarhiju koja u samom dokumentu nije data. Takvo tumačenje ne proizilazi iz sadržaja nego iz unapred postavljenog okvira u kojem se ova inicijativa čita kao sporna.

Suptilniji, pristojniji, ali ne manje dvosmislen način izražavanja prisutan je u formulacijama koje koristi Blic, gde se ističe da je „Vlada usvojila Memorandum sa SPC“. Ovakvo formulisanje svodi zajednički akt na jednostranu odluku, a Crkvu potiskuje u pozadinu. Iako nije reč o otvorenoj netačnosti, i ovde se menja perspektiva: saradnja se predstavlja kao državni projekat sa sporednim učešćem druge strane, Srpske Pravoslavne Crkve.

Formulacije u kojima se navodi da su Vlada i Srpska Pravoslavna Crkva potpisale Memorandum ostaju bliže činjeničnom opisu, ali i dalje ne prave dovoljno jasnu razliku između samog Memoranduma i njegove, eventualne, dalje realizacije. Najprecizniji pristup nalazimo kod Tanjuga, gde se jasno imenuje da je reč o „Memorandumu o razumevanju“ između dve strane, čime se zadržava i pravna priroda dokumenta i ravnopravnost učesnikâ.

Kada se ovi pristupi sagledaju zajedno, vidi se jasan obrazac: pravni okvir se pojednostavljuje, odnos stranâ se preinačuje, a značenje dokumenta se pomera ka unapred zadatoj interpretaciji. Takvo izveštavanje ne proizilazi iz samog teksta Memoranduma već iz potrebe određenih medijskih činilaca da se inicijativa predstavi kao sporna pre nego što uopšte i bude razmotrena. Na taj način se ne polemiše sa sadržajem nego se menja – ili, ako hoćete, krivotvori – njegov smisao.

Ono što je u javnosti predstavljeno kao iznenadna inicijativa u stvarnosti je prirodni ishod, odnosno očekivana posledica viševekovne brige Srpske Pravoslavne Crkve za prosvećivanje sopstvenog naroda. Od monaških i katedralnih škola Svetoga Save, preko skriptorijumâ i bibliotekâ srednjovekovnih manastira, pa prosvetnih žarišta u rasutim, često skrivenim, monaškim obiteljima tokom turske vladavine, zatim duhovne akademije episkopa bačkog Visariona Pavlovića, pa sve do današnjeg dana, svi poglavari naše Crkve bili su organizatori, usmeritelji i pokrovitelji prosvete.

Ta dugotrajna ideja unutar Srpske Pravoslavne Crkve dobija danas jasniji oblik kao crkvena inicijativa da se u savremenom obrazovnom okviru uspostavi institucija koja povezuje znanje, vaspitanje i duhovno iskustvo. Taj pravac je u aktuelnom trenutku dodatno uobličen kroz delovanje Njegove Svetosti patrijarha Porfirija, koji je od početka svog patrijaraškog služenja ovaj poduhvat prepoznao kao jedan od stožernih elemenata svog angažmana. U tom smislu, Memorandum ne predstavlja nagli zaokret već korak u pravcu koji postoji vekovima i koji sada može da dobije institucionalni okvir.

Istovremeno, sâm Memorandum treba razumeti u njegovoj pravoj meri: on nije konačno rešenje niti gotov institucionalni oblik nego uvod u složeni proces u kojem tek predstoji da se precizno odrede ciljevi, metodi rada, unutrašnja struktura, kao i odnosi između učesnikâ. Reč je o početnom okviru koji otvara prostor za ozbiljan i odgovoran rad, a ne o završenom činu koji već sada proizvodi konačne posledice.

Zato je važno zadržati jasnu meru: prepoznati da je reč o početku procesa koji zahteva određeno vreme, stručnost i odgovornost, ali istovremeno i ukazati na to da pokušaji da se taj proces unapred diskredituje ne vode raspravi o njemu nego njenom zatvaranju pre nego što je i započeta. Memorandum nije sredstvo dominacije već osnov za saradnju; nije izuzetak već nastavak mnogo dublje obrazovne ideje i nije problem po sebi nego predmet tumačenjâ koja ga, u pojedinim slučajevima, namerno udaljavaju od njegovog stvarnog smisla.