Matić: Bilo bi opasno vratiti suđenje za ubistvo Ćuruvije na početak

Nakon presude koja je, na iznenađenje mnogih, kao neposrednog ubicu označila N. N. lice, iako je optužnica sve vreme taj čin pripisivala Miroslavu Kuraku, usledila je žalba tužilaštva u kojoj se zahteva ponavljanje postupka i pored visokih kazni za optužene. Jedan od onih koji je sa najviše pažnje pratio prvostepeni postupak, Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara Vlade Srbije, ističe za Danas da je žalba Tužilaštva za organizovani kriminal vrlo argumentovana, zasnovana na optužnici i detaljno izvedenim dokazima tokom sudskog postupka.

– Shvatam logiku žalbe, međutim, mislim da je bilo i drugih mogućnosti – mislim da nije bilo razloga da se traži da se ponovi suđenje nalogodavcima i organizatorima, i izvršiocima. Tužilac je mogao da traži da se delimično potvrdi presuda, ili da se preinači tako da Apelaciono veće utvrdi novo činjenično stanje koje odgovara optužnici i izvedenim dokazima. Ali oni koji su osuđeni, njihova je krivica dokazana. Sudsko veće Apelacionog suda ne mora da ukida prvostepenu presudu. Ono je dugo proučavalo slučaj, planirana su četiri dana saslušavanja žalbi, i verujem da će, uzimajući u obzir navode i argumente iz žalbe tužioca, doneti adekvatnu presudu, kaže Matić.

On navodi da, uprkos svemu, lično smatra da će veće koje će suditi po drugostepenoj odluci imati hrabrosti i da će pravilno oceniti dosadašnje izvedene dokaze i u skladu sa zakonom doneti odluku, eventualno menjajući neke detalje, ali bez vraćanja na novo suđenje.

– Sudsko veće Apelacionog suda imalo je dovoljno vremena da pažljivo prouči dokazni postupak prilikom suđenja i da sa adekvatnom pažnjom prouči donetu presudu. Smatram da su u toku prvostepenog postupka izneti čvrsti dokazi i činjenice koje nesumnjivo ukazuju na krivicu optuženih. Iz tog razloga verujem u to da će Apelacioni sud potvrditi prvostepenu presudu kojom su osuđeni nalogodavci i organizatori ubistva Slavka Ćuruvije, one koji su u životu i koje je tužilac optužio, navodi Matić.

Matić dodaje da očekuje da će sud ukinuti meru kućnog pritvora za osuđene i zameni je merom adekvatnom za osuđeno lice po ovoj presudi, što bi, kako naglašava, značilo da se osuđena lica vrate u pritvorske jedinice, a ne da na „slobodi “ čekaju izvršenje kazne i da je sa protokom vremena provedu u kućnim uslovima za izvršeno ovako teško krivično delo.

– Nemam razloga u ovom trenutku da sumnjam u objektivnost sudskog veća Apelacionog suda. Rešenje u kojem bi Apelacioni sud postupak vratio na početak vidim kao opasno. Bojim se da bi se na taj način dosadašnje suđenje pretvorilo u farsu – suđenje radi suđenja. Prvostepeni sud je prihvatio da je Rade Marković naložio, a Radonjić naredio ubistvo. Vođen dosadašnjim iskustvom iz prvostepenog postupka, zabrinut sam za to da bi ponovno suđenje zapravo bilo puko prolongiranje ovog postupka. Podsetiću vas da je u ovom postupku bilo brojnih opstrukcija i pritisaka da se iz dokaznog materijala izdvoje najvažniji dokazi. Iz toga jasno proizlazi da još uvek postoji veliki uticaj ljudi iz vremena kada je Slavko Ćuruvija ubijen sa jakom potrebom da se ovaj predmet devalvira i obesmisli, a samim tim i da se oslobode prvostepeno osuđeni za ovo zlodelo, zaključuje Matić.

Podsetimo, u aprilu prošle godine veće Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu optužene za organizaciju ubistva novinara Slavka Ćuruvije osudilo je na višedecenijske zatvorske kazne.

Bivši načelnik Resora Državne bezbednosti Radomir Marković i nekadašnji načelnik Beogradskog centra RDB-a Milan Radonjić osuđeni su na po 30 godina zatvora.

Bivši operativac RDB-a Ratko Romić osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, kao i Miroslav Kurak, za kojeg se u postupku tvrdilo da je bio pripadnik rezervnog sastava RDB-a. Marković trenutno služi kaznu zatvora zbog zločina na Ibarskoj magistrali, dok je Miroslav Kurak osuđen u odsustvu pošto se nalazi u bekstvu. Milan Radonjić i Ratko Romić nalaze se u kućnom pritvoru.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.