foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)U sredu je zabeležen značajan porast vodostaja Dunava, što nije uobičajeno za ovo doba godine, ova reka se izlila kod Novog Sada i potopila nekoliko naselja blizu vode.
Kako je preneo portal 021.rs zbog visokog vodostaja Dunava poplavljeni su naselje Kamenjar 1, novosadska plaža Štrand i Ribarsko ostrvo poznatije kao Ribarac.
„Vikendaši i žitelji ovog dela Kamenjara su počeli da se iseljavaju i podižu stvari pred Novu godinu, a u najniže delove voda je još tada počela da ulazi. Voda je 2. januara pokrila i terasu restorana u koji nije ušla, a kod kog su postavljeni džakovi“, naveli su iz Udruženja sportskih ribolovaca i ribolovačkog naselja „Kamenjar“.
Prema podacima JP „Vode Vojvodine“, vodostaj Dunava je u poređenju sa 31. decembrom za samo tri dana porastao čak 20 centimetara.
Hidrolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Dejan Vladiković objašnjava za Danas da je do ovog porasta vodostaja Dunava i plavljenja Novog Sada došlo, pre svega, zbog topljenja snega u određenim delovima Evrope.
„Ovaj značajan porast vodostaja na Dunavu, je rezultat, pre svega kombinacije topljenja snega na području južne Nemačke, Austrije, Češke i Slovačke kao i zapadnih delova Mađarske koji gravitiraju ka Austriji“, objašnjava Vladiković.
On dodaje da je ovaj talas nastao i kombinacijom određene količine kišnih padavina sa topljenjem snega na Alpima.
„Ovaj talas nije ogroman, on jeste prilično značajan, ali nije u rangu katastrofalnih talasa kakvih je mnogo puta bilo na Dunavu“, priča Vladiković.
Dunav kod #NoviSad oko 550cm … i to ce biti taj maksimum … da je dosao jos 1 metar otisao bi privremni most koji kinezi napravise na Sodrosu pod vodu… pic.twitter.com/GBpaDBzd2z
— zarko bogosavljevic (@zarkobns) January 1, 2024
Ovakav talas visokog vodostaja svakako nije uobičajen za januar i decembar, a kako naš sagovornik objašnjava za to su verovatno krive klimatske promene.
„Od 2000. godine se intezivno prate klimatske promene, i ono što se nije događalo ranije sada se zbog promene klime događa, sad nemate toliko jake zime bar u ovih 20 prethodnih godina. Bilo ih je samo par na primer 2012. i 2017. godine tad smo imali odbranu od leda na rekama“, priča Vladiković.
Prema njegovom objašnjeju, do trenutnog otapanja snega na Alpima i porasta nivoa Dunava došlo je zbog prodora toplog vazduha iz Afrike.
„Ovo će biti sve češće pojave u narednom periodu, bez obzira na sve adaptacije na klimatske promene. Porasti vodostaja usred zime će biti česti, a to je ranije bilo nezamislivo. Topljenje je kretalo tek u februaru, a sada se evo desio ovaj prodor toplog vazduha na Alpe“, kaže Vladiković.
Koje su kritične tačke na Dunavu i kada će vodostaj opasti?
Kako dalje navodi naš sagovornik, duž toka Dunava u našoj zemlji postoje slabe tačke koje su kritične i u čestoj opasnosti od poplava.
Jedna od tih kritičnih tačaka je i naselje Kamenjar koje je trenutno poplavljeno u Novom Sadu.
„Imate nebranjena područja, a imate i ta neka koja su u nivou redovnog branjenja od poplava, i jedno od njih je naselje Kamenjar koje je u plavnom području i ono tu nije trebalo da bude, ali je nastalo nakon ratova kao način da se zbrinu izbeglice“, kaže Vladiković i dodaje da ovo naselje nema adekvatnu odbranu od polava iako je Dunav na u tom delu često visok.
Vrh poplavnog talasa je trenutno kod Novog Sada i, kako kaže naš sagovornik, narednih dana će krenuti u opadanje.
„Vrh talasa će se premeštati ka Zemunu, zatim će stići do Pančeva i do Beograda koji je na savi ali je pod uticajem Dunava, i tu će polako da krene u opadanje. Kod Beograda i kod Zemuna neće se ući u redovnu odbranu od poplava“, objašnjava naš sagovornik.
Kako kaže, u redovnu odbranu od poplava se ušlo samo na onim mestima koja su na ulazu Dunava u Srbiju.
A to su Bezdan, Apatin, Bogojevo, Bačka Palanka, Novi Sad, Slankamen i Titel.
Što se tiče vodostaja na ostalim rekama koje protiču kroz Srbiju, Vladiković kaže da se u narednom periodu očekuje porast vodostaja samo reke Save.
„Ovaj porast vodostaja će biti mnogo manji nego prethodna dva koja su bila u novembru i decembru i biće posledica kiše u Sloveniji i Gorskom kotaru u Hrvatskoj, to će sve stići kod nas, ali neće izazvati neki značajni talas“, najavljuje Vladiković i dodaje da bi na ostalim rekama u Srbiji situacija trebalo da bude mirna i bez većih problema.
Pozitivna strana visokog vodostaja
Hidrolog Dejan Vladiković kaže da ovako visoko vodostaj, ako naravno nije naneo veću materijalnu štetu, može biti i od koristi jer ima visok hidroenergetski potencijal.
„Doticaj vode u hidroelektranu Đerdap je značajno porastao išao je od 8.000 do 9.200 kubnih metara vode u sekundi“, ističe Vladiković.
Ovo je dakle dobro zbog proizvodnje električne energije, pa nećemo morati da je uvozimo.
„To je ta neka pozitivna stvar u celoj ovoj priči“, zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
