Foto: Nenad KovačevićU Srbiji ne postoji efikasan sistem evidentiranja i praćenja dece koja su stasala za upis u obavezan pripremni predškolski program i prvi razred osnovne škole zbog čega se lako može desiti da ova deca ostanu nevidljiva za obrazovni sistem.
Zakonska procedura postoji, ali je nedorečena, a s druge strane, ono što je definisano propisima u praksi se često ne sprovodi, niti to iko kontroliše, pokazalo je mini istraživanje Danasa.
Slučaj osmogodišnje devojčice iz Mirijeva koja je godinama bila zatvorena u stanu, a da niko od nadležnih o tome nije ništa znao, stao je na izjavama odgovornih da je „zakazala“ lokalna samouprava zbog toga što devojčica nije krenula u školu.
Pokušaji Danasa da utvrdi šta ne štima u propisanoj proceduri i da li će se nešto menjati ostali su bez odgovora Ministarstva prosvete, a Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave se proglasilo nenadležnim za pitanja koja smo im uputili.
Šta kaže zakon?
Zakoni iz oblasti obrazovanja propisuju da su jedinice lokalne samouprave zadužene da vode evidenciju i obaveštavaju predškolsku ustanovu, odnosno školu, kao i roditelje, koja deca su stasala za pohađanje obaveznog pripremnog predškolskog programa i za upis u prvi razred osnovne škole.
Roditelji, odnosno staratelji su obavezni da upišu decu.
Ako pak dete nije upisano u pripremni predškolski program, o tome predškolska ustanova mora da obavesti roditelja, kao i jedinicu lokalne samouprave u roku od 15 dana od proteka roka za upis.
Zakon predviđa i da nadležni organ jedinice lokalne samouprave podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv roditelja čije dete nije blagovremeno upisano.
Kada je reč o polasku u školu, obrazovna ustanova ima obavezu da obavesti roditelja i jedinicu lokalne samouprave o detetu koje nije upisano, najkasnije 15 dana pre početka školske godine.
U nadležnosti škole je i da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka radi utvrđivanja odgovornosti roditelja, ako on nije ispunio svoju zakonsku obavezu. Kako to izgleda u praksi najbolje ilustruje podatak Prekršajnog suda u Beogradu koji nije dobio nijedan ovakav zahtev.
Propisi predviđaju kazne i za roditelje i za obrazovne ustanove ako se deca ne upišu. Međutim, ne preciziraju koju vrstu podataka o deci su jedinice lokalnih samouprava obavezne da pošalju obrazovnim ustanovama što je prvi kamen spoticanja.
Dešava da vrtići i škole u najboljem slučaju dobiju samo broj dece stasale za upis, pa ustanove nemaju na osnovu čega da prate ko se upisao, a ko ne. Ovakvu praksu neke opštine pravdaju zaštitom podataka o ličnosti.
Ipak, postupanje opština i gradova nije identično, jer pojedini šalju obrazovnim ustanovama spiskove sa imenima i prezimenima dece, a mnogi ne dostavljaju čak ni očekivani broj dece, zbog čega je realan scenario da neki prođu ispod „radara“ obrazovnog sistema.
(Ne)dozvoljena obrada podataka
Tragom tvrdnje koju smo čuli u više škola i opština da bi se pravljenje spiskova sa imenima i prezimenima i adresama stanovanja budućih predškolaca i prvaka, tumačilo kao nedozvoljena obrada podataka o ličnosti, u službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kažu drugačije.
Citirajući gore pomenute odredbe obrazovnih zakona, u ovoj instituciji smatraju da realizacija propisanih obaveza roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, škole, jedinice lokalne samouprave i ustanove socijalne zaštite ne bi bila moguća ukoliko školi, tj. predškolskoj ustanovi ne bi bio poznat identitet deteta koje je stasalo za pohađanje pripremnog predškolskog programa odnosno za upis u osnovnu školu.
„U tom smislu, dostavljanje podataka koji su neophodni za određivanje identiteta tog deteta ne bi predstavljalo nedozvoljenu obradu podataka o ličnosti. Svakako da prilikom dostavljanja ovih podataka treba voditi računa o načelu minimizacije, preduzimanju odgovarajućih mera zaštite podataka, kao i ispunjavanju drugih obaveza utvrđenih Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti“, kažu u službi Poverenika.
Kontroliše li neko da li lokalne samouprave ispunjavaju svoju zakonsku obavezu, kako dolaze do podataka o deci i da li će se nešto menjati u postojećoj proceduri, pitali smo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave iz koga su odgovorili da nisu nadležni za ova pitanja i uputili su nas na Ministarstvo prosvete i konkretnu jedinicu lokalne samouprave.
Da li će Ministarstvo prosvete razmatrati drugačiji način obaveštavanja predškolskih ustanova i škola o deci koja su stasala za upis, budući da kada škole i PU dobiju samo broj dece, nemaju na osnovu čega da proveravaju da li su se svi upisali, bilo je naše pitanje za prosvetnu vlast. Odgovor do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.
Zakon o lokalnoj samoupravi ne bavi se ovom temom, sem što predviđa da je opština, između ostalog, nadležna da se „stara se o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete“.
Različita iskustva opština i gradova
U više opština nisu želeli da govore za Danas, a iskustva onih koji su pristali su različita.
U Novom Pazaru nema jedinstvene evidencije dece. U školama tvrde da iz lokalne samouprave dobiju spiskove sa imenima i prezimenima i adresama stanovanja dece, a na osnovu teritorijalne pripadnosti po mestu stanovanja deteta određenoj školi, obrazovna ustanova šalje pozive sa terminima za testiranje budućih prvaka.
Ako dete ne započne školovanje na vreme, posle tri dana se tome obaveštavaju lokalna samouprava i Centar za socijalni rad, koji dalje postupaju.
U Zrenjaninu je nekada postojao sistem obaveštavanja koji je podrazumevao da škole dobiju podatke o deci koja su kalendarski stasala za upis. Danas toga nema zbog zaštite podataka o ličnosti.
Na pitanja kako se identifukuju deca, konkretno 2016. godišta, jer je upis u predškolsko u toku, odgovor je – nikako. U nekoliko vrtića su nam objasnili da to prvenstveno zavisi od roditelja jer su oni ti koji prijavljuju decu za upis.
– Naše je da obavestimo da je upis u toku, a roditelji prijavljuju decu. Najveći broj dece je do šeste godine već upisan u vrtiće, tako da oni automatski nastavljaju pripremni predškolski program. Manji broj onih koji nisu u vrtićima roditelji upisuju kada napune šest godina – objašnjava za Danas Željko Cvijanović, direktor Predškolske ustanove „Olga Ubavić“ u Zrenjaninu.
U potrazi za odgovorima ko bi mogao da ima podatke obratili smo se na različite adrese, ali je svuda odgovor bio isti – „nije u našoj nadležnosti“, od dispanzera za decu, gde se takođe vodi evidencija i kartoni kada roditelji dovedu decu na vakcinaciju, do odeljenja društvenih delatnosti, pa i matičarskih službi.
Iako ne šalju ove podatke, niti imaju obavezu da to čine, matičarske službe ipak iz podataka koje unose u jedinstveni Registar matične knjige za celu Srbiju izdvajaju i grupišu podatke o punoletnim građanima zbog vojne obaveze.
Kako nezvanično saznajemo, ukoliko bi Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravo to omogućilo, podaci bi mogli da se grupišu i za decu po godištima relevantnim za obavezan upis u vrtiće i škole.
Da može i drugačije potvrđuje primer Užica.
Spiskove dece koja su stasala za obavezni pripremni predškolski program i upis u prvi razred osnovne škole, Gradska uprava za poslove organa grada, opštu upravu i društvene delatnosti u Užicu dostavila je 27. i 28. februara ove godine tamošnjoj predškolskoj ustanovi i svim osnovnim školama u gradu.
Podatke o deci za upis gradska uprava pribavlja iz matičnih knjiga rođenih, objašnjava za Danas Ratko Trmčić, član Gradskog veća Užica za društvene delatnosti.
Naredne školske godine u Užicu, prema podacima koje je Danasu dostavilo Odeljenje za društvene delatnosti u gradskoj upravi, obavezni predškolski program pohađaće 579, a u prvi razred osnovne škole upisaće se 623 mališana.
Evidentno je da Grad kontroliše upis jer, osim spiskova koje dostavlja predškolskoj ustanovi i školama, zahteva od njih da im uzvrate spiskovima dece koja se nisu upisala.
Uz spisak za predškolski program, koji sadrži datum rođenja, imena i prezimena dece i njihovih roditelja i adresu, navedeno je da će tim programom biti obuhvaćena deca rođena od 1. marta 2017. do 28. februara 2018. godine.
Predškolskoj ustanovi je skrenuta pažnja na to da je dužna da tom Odeljenju dostavi spisak dece koja su upisana u tu ustanovu i to najskanije 15 dana od isteka roka za upis.
To Odeljenje je i školama dostavilo spikove dece za upis u prvi razred, a koja su rođena od 1. marta 2016. do 28. februara 2017. godine.
Od škola je zatraženo da u roku od 15 dana od početka školske godine dostave spiskove dece koja nisu upisana u prvi razred, a po adresi stanovanja pripadaju području škole.
– Ukoliko se dete ne upiše, škola obaveštava lokalnu samoupravu i centar za socijani rad i prezduzma ostale zakonske obaveze – navodi Trmčić.
On pojašnjava da se „retko dešava da roditelji ne upišu dete u školu“ i navodi da „ako se to, ipak dogodi, škola može da pokrene prekršajni postupak protiv roditelja“.
– Sa takvim roditeljima uspevamo da postignemo dogovor, pratimo da li njhovo dete pohađa školu i na taj način izbegava se obraćanje sudiji za prekršaje – navodi Trmčić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
