Jevtinije usluge stomatologa: foto: M. P.Zdravstveni turizam postaje sve popularniji u Srbiji. Najviše pacijenata imaju stomatolozi, ali popularne su i usluge estetske hirurgije.
Zbog cena i dostupnosti stranci, kao i naši ljudi koji rade na Zapadu, posećuju i lekare drugih specijalnosti. Primera radi,u Kragujevcu je to slučaj sa pregledima na skeneru i magnetnoj rezonanaci, u Subotici se operišu krajnici, u Šabac se dolazi i zbog ginekoloških pregleda.
Kolika je razlika u ceni najbolje ilustruju reči jednog od lekara koji je rekao da se strancima isplati da dođu u Srbiju, plate avionsku kartu i hotel za 15 dana jer su razlike tolike da su im pojedine zdravstvene usluge i sa ovim troškovima nekoliko puta jefttinije nego u matičnim državama.
Subotica: Hrvatska tri, Slovenija pet puta skuplja
U Subotici, kao i u zemljama u okruženju, veoma je aktuelan takozvani dentalni turizam, ali i drugi oblici zdravstvenog turizma. Najčešći pacijenti ove vrste turizma su gastarbajteri, ali i stranci koji dolaze na preporuke naših ljudi ili organizovano. Razlog su – znatno niže cene usluga.
Subotički stomatolog, Milan Kosanović, kaže za Danas da je dentalni turizam aktuelan u našem gradu, a on ima pacijente koji dolaze iz Slovenije, Hrvatske, Nemačke, Austrije, najčešće kada ih dovedu neki od njegovih stalnih pacijenata.
Prema njegovim rečima, razlike u cenama usluga su jako velike, od sedam pa i do 10 puta.
„Hrvatska je tri puta skuplja, Slovenija pet puta, a ostale države čak i do sedam do 10 puta skuplje u odnosu na cene kod nas. Skidanje kamenca je od 150 do 200 evra, a kod nas je 20 evra. Vađenje zuba je kod njih od 150-300 evra. To su velike razlike u cenama“, ocenjuje dr Kosanović.
Navodi da neki od njegovih kolega naprave sajt da bi se reklamirali, dok drugi dolaze do mušterija preko svojih pacijenata.
„Pojedine ordinacije to rade organizovano, daju oglase u inostranstvu i tako dolaze do pacijenata. Kako je došla korona, to je stalo, pa sada verovatno ponovo kreće nekim svojim tokom“, napominje ovaj stomatolog.
Dodaje da pacijenti ne dolaze kod zubara za sitnice, već zbog većih intervencija.
Pojedini pacijenti dolaze čak iz Londona da operišu krajnike u Subotici, kaže za Danas specijalista ORL iz Subotice, dr Zoran Dukić.
„Tamo su jednu moju pacijentkinju godinama lečili bezuspešno, a ona je i dalje patila od stalnih upala ušiju i drugih problema“, navodi.
Dr Dukić smatra da je ključ uspeha u njihovom poslu uvek „zadovoljan pacijent“.
Kragujevac: Najtraženije stomatološke usluge, magnet i skener
Privatne poliklinike i ordinacije u Kragujevcu tokom letnjih meseci beleže blagi porast pregleda koje zakazuju naši ljudi koji žive u inostranstvu. Oni letnje odmore koriste da posete familiju u Srbiji, ali i da urade neke zdravstvene provere. Međutim, ovaj vidi medicinskog turizma nije u Kragujevcu rezervisan samo za letnje odmore, već kako navode u ordinacijama, oni dolaze tokom cele godine.
Najtraženije su definitivno stomatološke usluge koje u inostranstvu koštaju i deset puta više nego kod nas, a najčešće im te usluge ne pokriva zdravstveno osiguranje.
– Ljudi dolaze uglavnom da urade fiksne i mobilne proteze, da ugrade implante ili na redovne godišnje kontrole. Ukoliko ih zaboli zub, moraju da idu odmah u zemlji u kojoj žive, a za sve ostalo što može da čeka, navikli su da dolaze kod stomatologa u Srbiju, kažu u jednoj stomatološkoj orginaciji.
Oni ističu da ljudi imaju poverenja u naše zubare, jer u inostranstvu ne mogu da pronađu kvalitetne zubare po preporuci, pa nisu zadovoljni uslugom.
U poliklinici Kragujmedic ističu da tokom letnjih meseci imaju veći broj pregleda naših ljudi koji žive u inostranstvu, a uglavnom dolaze ljudi koji već imaju neki akutni problem.
– Zakazivanje pregleda u inostranstvu je još teže nego kod nas. Oni imaju određenje algoritme lečenja i nije tako lako doći do specijalista.
Mogu i tamo privatno da se leče, ali to mnogo košta. Kod nas uglavnom dolaze ljudi na preglede ukoliko imaju već neke tegobe ili na redovne ginekološke i radiološke preglede, ultrazvuk dojki ili štitne žlezde, ističu u poliklinici Kragujmedic.
Osim specijalističkih pregleda, u Kragujevcu je u Univerzitetskom kliničkom centru najteže doći do pregleda na magnetu i skeneru, pa su to i dijagnostike koje se najčešće privatno zakazuju.
– Dolaze nam ljudi iz Amerike, Švajcarske, Nemačke, Austrije kojima su te usluge generalno nedostupne zbog zdravstvenog osiguranja u tim zemljama, a i ne mogu da ih dobiju po ovim cenama. Pacijenti nam pričaju da je do radioloških dijagostika gotovo nemoguće doći jer im je zdravstveni sistem stao u poslednje dve godine zbog korone, pa imaju problem sa kadrovima, ističe Džanan Šehović, menadžer ordinacije Tesla Medic.
On dodaje da su liste u Univerzitetskom kliničkom centru znatno smanjene, ali da ljudi vole to brzo da završe, bez zakazivanja i čekanja, pa se odlučuju za privatne ordinacije.
Sličnog stava je i Nataša Mrkonja iz ordinacije Magnetna rezonanca, koja objašnjava da uglavnom dolaze naši ljudi kojima ovi radiološki pregledi nisu dostupni u inostranstvu.
– Tamo se mnogo duže čeka na uput i specijalisti nisu dostupni kao kod nas. Uglavnom nam dolaze ljudi iz Austrije, Švajcarske, Nemačke i Italije, a u poslednjih nekoliko godina sve više i iz Švedske. Kod nas dolaze na dignostičke procedure na magnetnoj rezonanci i skeneru, koje čitaju specijalisti radiologije. Od nas uzimaju račun i onda kada se vrate refundiraju te usluge, u onoj meri u kojoj im to pokriva zdravsteno osiguranje.
Šabac: Pacijenati dolaze iz Evrope, ali i iz Kanade i Australije
Naši ljudi koji rade u inostranstvu ali i strani državljani, u Šabac dolaze zbog takozvanog dentalnog turizma ali i drugih zdravstvenih usluga, koje su kod nas višestuko povoljnije.
„Rade implante, mostove, fiksne proteze, krunice, praktično sve što imamo u ponudi, jer im je jeftinije, a završe sve za samo nekoliko dana“, kaže stomatološkinja koja u Šapcu drži privatnu ordinaciju.
Ističe da pacijenti stižu iz gotovo svih delova sveta, najviše iz Nemačke, Austrije i Italije, ali da ima i onih koji u Šabac doputuju čak iz Holandije, Belgije i Švedseke.
„Nedavno smo imali pacijenta iz Rusije i jednog iz Australije, a upravo u ordinaciji imamo čoveka iz Kanade, koji je došao isključivo zbog stomatoloških usluga“, objašnajva naša sagovornica.
Dodaje da ne može sa sigurnošću da kaže koliko su stomatološke usluge povoljnije u odnosu na zemlje odakle dolaze, ali da je prema tvrdnjama pacijenata, razlika drastična.
„Čim se nekom isplati da, kao ovaj pacijent, odsedne u hotelu sa pet zvezdica, da bude ovde 15 dana i da plati avionsku kartu, znači da mu se apsolutno isplati i da je dosta jeftinje, bar za nekoliko desetina puta“, kaže naša ona.
Osim stomatoloških usluga, u Šabac se dolazi i zbog snimanja ultrazvukom, ginekoloških pregleda, godišnjih kontrola i praćenja celokupnog zdravstvenog stanja, kao i zbog dermatoloških usluga.
„Najčešće usluge zbog kojih dolaze su duboko snimanje mladeža, odnosno dermoskopija, kao i svi dermatološki pregledi vezano za alergije, osipe, ekceme, suvu koža, uklanjanje virusnih i polnih bradavica“, kaže za Danas Jovana Filipović iz ordinacije za kožne bolesti i kozmetologiju u Šapcu i dodaje da, poređenja radi, snimanje mladeža u Šapcu iznosi 3.000 dinara, dok pacijenti tu uslugu u zemljama iz kojih dolaze, plaćaju od 130 evra, pa naviše.
Vranje: Najviše se rade “generalke”
U Vranju su ordinacije, posebno u letnjim mesecima, „rezervisane“ za zdravstvene preglede, uglavnom stomatološke.
Kako kažu sagovornici Danasa, „našim gastarbajterima je jeftinije ovde, nego u Švajcarskoj, Nemačkoj ili Norveškoj“.
„Svake godine dolaze naši ljudi iz inostranstva i u Vranju popravljaju zube. U Norveškoj su, kako kažu pacijenti, lekari hladniji, pregledi su obavezni, ali i previše skupi. Ovde su doktori srdačniji, dok u inostranstvu uglavnom nemaju vremena ili želje da se posvete pacijentu. Ne pričam samo o ordinaciji u kojoj radim, nego uopšte, u Srbiji“, kaže zaposlena u jednoj vranjskoj stomatološkoj ordinaciji.
Jedan od vranjskih privatnika koji je imao svoju ordinaciju, a sada je u penziji, vratio se na period dok je bio aktivan u poslu, te potvrdio da i danas ima zdravstvenog turizma u Vranju, „mada možda ne u meri u kojoj je to bilo pre desetak godina“.
„Ranije je bila gužva u ta dva ili tri meseca u letnjem periodu. Jedan od najvažnijih razloga su višestruko niže cene. To su naši ljudi, iz Srbije, koji dođu na odmor, pa u tih sedam ili 10 dana odmora uračunaju i zdravstvene preglede, najčešće u privatnim ordinacijama. Stranci nisu toliko dolazili, jedino ako su na proputovanju do Grčke, pa imaju problema na putu i svrate kod nas. Uglavnom su naši ljudi dolazili, ali i Albanci iz Bujanovca i Preševa. Oni obično leti prave svadbe i onda svi dođu“, priča naš sagovornik iz svog dugogodišnjeg iskustva.
Vlasnici ili radnici vranjskih privatnih ordinacija složni su u oceni da ljudi s namerom dođu u Vranje iz inostranstva, mahom Srbi koji žive „po belom svetu“, kako bi bili pregledani, a sve zbog nižih cena usluga.
„Rade ljudi ‘generalke’, znaju unapred šta će. Možda bi te preglede radili i u inostranstvu, u tim zemljama u kojima žive, ali kada čuju koliko košta, čekaju odmor da to završe kod nas. Kod nas su cene bar tri puta niže nego kod njih. Za našeg čoveka to je velika ušteda, posebno za stomatološke preglede“, dodaje vranjski privatnik.
Zdravstveni turizam je popularan, kažu zdravstveni radnici iz Vranja, „najviše u Beogradu, jer postoji aerodrom i restorani, pa je lakše“.
„Kod nas je 10 puta jeftinije nego na Zapadu. Ako govorimo o stomatologiji, ljudi najčešće ovde dođu da prave implante i mostove. Za plombiranje ne dolaze često. Ovde vam dođe džabe. Kao kad smo mi ranije išli u Bugarsku na ručak. Razlikuju se cene usluga zdravstvenih usluga i između Vranja i Beograda, a kamoli u Srbiji i inostranstvu“, zaključuje sagovornik Danasa.
Niš: Hrvatice i Nemice dolaze na estetske operacije
U Nišu ima zdravstvenog turizma, ali krajnje nedovoljno, ocenjuju sagovornici Danasa iz lekarske struke.
Oni ocenjuju da Niš ima zdravstvene kapacitete i nudi višestruko niže cene od onih u inostranstvu, ali da to ne koristi ni u približno odgovarajućoj meri.
Milan Višnjić, opšti i estetski hirurg, inače bivši dekan Medicinskog fakulteta, kaže da u Niš ipak dolaze pacijenti iz inostranstva, koji traže estetske, ali i hirurške operacije.
“U zdravstvenom turizmu nesumnjivo prednjači Beograd, u koji povremeno idem kako bih operisao, Niš je daleko iza. Pacijenata ipak ima, dolaze zbog estetkih operacija, uglavnom po preporuci, ali i zbog hirurških intervencija, recimo da operišu kilu, žučnu kesu i slično”, kaže Višnjić.
On kaže da je tokom sedam godina, koliko je u privatnoj praksi, imao pacijente našeg porekla koji žive i rade u inostranstvu, te da su prednjačili “naši ljudi” iz Švajcarske.
“Operisao sam i Nemice, a dolaze i Hrvatice, uglavnom sve po preporuci”, kaže on.
On kaže da je jedan od problema što su potencijalni zdravstveni turisti zbunjeni velikim brojem malih privatnih klinika ili ambulanti, koje pritom svaštare.
“Da je pameti, koje još nema, trebalo bi više tih privatnih klinika da naprave Centar, recimo za estetsku ili abdominalnu, ortopedsku ili neku drugu hirurgiju, koji bi okupio dobre doktore, mogao dobro da se reklamira, i privuče pacijente. To će morati da se desi, za pet ili deset godina, svejedno, jer će u protivnom da dođe neko sa strane, napravi veliki i dobar objekat i ‘uzme’ pacijente. Kao što su megamarketi ‘pojeli’ male prodavnice”, kaže Višnjić.
Stomatolog Gradimir Živadinović se slaže da je neprikosnoveni centar zdravstvenog turizma Beograd, a da Niš upadljivo kaska.
„Kolege u Beogradu prevoze kombijima svoje pacijente do ili sa aerodroma, obezbeđuju im smeštaj, dovoze ih u ordinaciju. Koliko sam upućen, mi u Nišu još nismo uveli takvu praksu“, kaže Živadinović.
On kaže da u svojoj stomatološkoj ordinaciji, ipak, ima pacijente iz inostranstva, mahom „naše“ ljude, koji dolaze po preporuci, rade najčešće protetiku, a svake godine se vraćaju na pregled, kontolu i održavanje.
„Neuporedivo smo jeftiniji od stomatologa u svetu, posebno u Švajcarskoj ili Italiji, koje prednjače po cenama. A i oni i mi koristimo skoro isti materijal. Mi u 95 odsto slučajeva koristimo materijal iz uvoza, pa sa našim cenama, zapravo, ne uspevamo da naplatimo ‘ruke’”, kaže.
On kaže da u njegovu ordinaciju dolaze i pacijenti iz Beograda da rade protetiku jer istu uslugu dobijaju po nižoj ceni.
Prema dostupnim informacijama, daleko manji broj pacijenata iz inostranstva se opredeljuje za usluge u državnim zdravstvenim ustanovama.
Svoje potencijalne u zdravstvenom turizmu posebno nije iskoristila Niška Banja, u kojoj je istoimeni Institut za lečenje i rehabilizaciju, koji prioritetno zbrinjava kardiološke, ortpedske i reumatološke pacijente.
Zrenjanin: Zdravstveni turizam u povoju
O nekom klasičnom zdravstvenom turizmu u Zrenjaninu, gde pored državnih radi i mnoštvo privatnih zdravstvenih i stomatoloških ordinacija, nema reči jer je ta vrsta lečenja rezervisana za veće zdravstvene centre ali zato usluge lečenja u rodnom kraju masovo koriste „gastarbajteri“.
To je najizraženije leti, tokom godišnjih odmora, ali i za vreme većih praznika poput Nove godine, Božića i Uskrsa.
Pacijenti dolaze bukvalno sa svih strana, objašnjavaju u jednoj od privatnih zrenjaninskih bolnica, gde kažu da na tu vrstu posećenosti utiče više faktora.
„Dolaze naši ljudi na radu u inostranstvu ali dolaze i stranci koji su ovde poslom ili u poseti, pa im je zatrebala zdravstvena usluga. Naši ljudi dolaze jer im je tako jednostavnije, poznaju zdravstveni sistem, nekome je možda to i povoljnije. Stranci, opet, dolaze jer im je problem akutan i treba im odmah pomoć . Dolaze i domaći pacijenti iz susednih gradova, jer su negde čuli za neku našu uslugu ili im neko preporučio „, kažu u jednoj od privatnih bolnica.
A u stomatološkim ambulantama takođe imaju najviše iskustva sa našim ljudima, koji godišnji odmor koriste da poprave zube.
„To je masovna pojava da se naši na radu u inostranstvu leče u domovini, jednostavnije im je i jeftinije. Kod nas dolaze i gastrbajteri ali i strani radnici u Zrenjaninu, kad imaju problem i moraju da poprave zube“, rečeno nam je u jednoj od zrenjaninskih stomatoloških ordinacija.
Na popularnost ovih usluga utiču i cene, jer vađenje zuba u rodnom kraju košta od 2000 do 3500 dinara, bela plomba 3000 dinara. metalo-keramička krunica od 80 do 120 evra, a totalna proteza 200 evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
