Foto: M.O./DanasRast cene energenata imaće višestruke negativne posledice na privredu, a time i na javne finansije Srbije. Direktna posledica kad su u pitanju javne finansije je smanjivanje prihoda po osnovu akciza, ocenio je Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu na predstavljanju Kvartalnog monitora.
On je ocenio da iako je najavljeno da će akcize biti smanjene 60 odsto, da nije izvesno da li postoji zakonska osnova za toliko smanjenje, jer je po zakonu o akcizama dozvoljeno smanjenje od 20 odsto.
„Visina uticaja smanjenja akcize na budžet zavisiće od toga koliko dugo se bude primenjivala takva mera. Ukoliko bi se ona primenjivala do kraja godine onda bi fiskalni efekti bili vrlo veliki, verovatno bi to značilo manje prihode od oko milijardu evra. Bilo bi potrebno da se uloži dodatni napor da se smanje neki rashodi i uprkos tome deficit bi bio veći. Naravno efekti će biti manji ako to bude trajalo dva-tri meseca, ako se rat relativno brzo okonča i nakon toga opadnu cene energenata“, ocenio je Arsić.
Takođe, i efekti na privrednu aktivnost zavisiće od dužine trajanja konflikta na Bliskom istoku i koliko dugo će cene energenata biti visoke.
„Ako bi potrajalo duže došlo bi do usporavanja privredne aktivnosti, a možda i recesije, samim tim bi do pada ostalih prihoda koje ostvaruje država. Tako da bi to takođe kao konačni rezultat imalo povećanje fiskalnog deficita. Dakle, sve ove procene su uslovne i zavise od toga koliko dugo će cene energenata ostati na visokom nivou. A to zavisi od dužine trajanja sukoba i od razaranja infrastrukture. Moguće da recimo sukob traje još mesec dva dana a da se razori infrastruktura koja će onemogućiti veliki izvoz nafte i gasa sa tog područja u nekom dužem vremenskom periodu“, napomenuo je Arsić.
On je ocenio da ako u dugom roku cene nafte budu na visokom nivou onda će se one preneti na domaće cene energenata i na inflaciju.
Na pitanje kada bi moglo da se očekuje prelivanje viših cena goriva na ostale cene, Arsić je istakao da zavisi od toga kolike će biti cene goriva.
„Treba imati u vidu da sirova nafta učestvuje sa oko 20 – 25 odsto u finalnoj ceni naftnih derivata. Više od 50 odsto učešća imaju različite vrste fiskalnih dažbina odnosno akcize i porez na dodatu vrednost. Između toga nalaze se i transport sirove nafte, prerada nafte i slično. Tako da ako svetske cene porastu za 50 odsto ne znači da će domaće cene porasti za toliko. Ali postoji jedno pravilo, što duže budu trajale visoke cene to će prenos biti veći. Kada će se dogoditi zavisi od toga da li će smanjivanje akciza biti 60 odsto, što može da amortizuje relativno veliki cenovni udar, koliko će se intervenisati iz robnih rezervi. Takođe, pitanje je da li će se administrativnom kontrolom sprečiti povećanje cena čime bi se deo tereta preneo na proizvođače i distributere nafte“, ocenio je Arsić.
On je dodao da se u ovoj godini može očekivati neko ubrzanje inflacije, pre svega usled okončanja administrativne kontrole marži u trgovini.
„Tokom drugog kvartala inflacija bi mogla da dostigne gornju granicu cilja- 4,5 odsto. Šta će posle biti zavisi od cena energebnata i politike Vlade i NBS“, dodao je Arsić.
Prema njegovim rečima, monetarna politika ne može da ublaži efekte skoka cena nafte na inflaciju, ali može da ublaži sekundarne efekte, prelivanja na druge proizvode.
„I ako recimo dođe do rasta cena nekih proizvoda onda to utiče na inflaciona očekivanja. Povećanje kamatnih stopa ima pre svega za ovaj cilj da se spreči povećanje inflacionih očekivanja. U našem slučaju to nije nešto što bi trebalo urgentno raditi, jer je već sada kamatna stopa relativno visoka u Srbiji. Tako da mi imamo neku vrstu rezerve i moglo bi da se sačeka, ali ako recimo cene nafte dodatno porastu i ako na tom nivou ostanu u dužem vremenskom periodu onda je takva mogućnost postoji da se referentna kamatna stopa poveća“, napominje Arsić.
Arsić je istakao da je velika verovatnoća da će privredni rast ove godine biti niži nego što je planirano, a na to utiče veći broj faktora.
„Neki od njih nepovoljna kretanja u međunarodnom okruženju, kriza na tržištu energenata, a i usporavanje Evropske unije će negativno uticati na privredni rast Srbije. Mi imamo i neke specifične unutrašnje faktore koji negativno utiču na rast poput recimo smanjivanja zaposlenosti odnosno privredne aktivnosti u nekim delatnostima u kojima se stvara niska dodata vrednost po radnom mestu. Već se dogodilo otpuštanje radnika u tekstilnoj industriji, proizvodnji električnih kablova, a to će se verovatno nastaviti tokom ove godine. Imamo i neke negativne trendove koji su posledica tehnoloških inovacija odnosno primene veštačke inteligencije. U IT sektoru je došlo do otpuštanja ove godine. Rast zarada brži od rasta produktivnosti utiče da više nismo konkurentni u nekim delatnostima. Postoji jedan faktor koji će pozitivno možda uticati na privrednu aktivnost, a to je vraćanje poljoprivrede na neki prosečan nivo. To bi uticalo 0,3-0,4 odsto na rast GDP-a, ako poljoprivredna sezona bude prosečna ili eventualno čak iznad prosečna“, rekao je Arsić.
Arsić je dodao i naše strukturne probleme. To su smanjenje stranih direktnih investicija koje će se verovatno nastaviti, kao i očekivanje da će se usporiti sektori koji su prethodno snažno rasli, rudarstvo i IT.
„Promena modela rasta podrazumeva unapređenje kvaliteta institucija. Ambijent je do sada bio povoljan za strane investicije u sektore sa niskom dodatom vrednošću i za firme bliske vlastima, ali za veći deo privrede okruženje nije dobro. Recimo, zemlje slične veličine imaju bar po nekog jednoroga, startape koje vrede više od milijardu evra. Mi nismo ni blizu toga, poručio je Arsić.
On je ocenio i da bi opterećenje za budžet mogle biti i mere koje je predsednik Srbije najavio, poput davanja penzionerima sa najmanjim penzijama.
„Velika je verovatnoća da se primene takve mere raste ako se budu eventualno krajem ove godine održali parlamentarni ili predsednički izbori. Naše dosadašnje iskustvo govori da uoči takvih izbora država obično povećava rashode. I to baš takvu vrstu rashoda koja je usmerena direktno na neke potencijalne glasače. To jeste opravdano sa socijalne strane, ti ljudi zaista žive relativno skromno, siromašni su, ali opet da kažem, potrebno je obezbediti sredstva, a ta sredstva se u ovom slučaju obezbeđuju zaduživanjem države“, upozorio je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
