Cene đubriva mogle bi naglo da porastu kao posledica sukoba na Bliskom istoku

Poljoprivrednici ne strahuju samo od rasta cena i moguće nestašice goriva, već i od poskupljenja đubriva. Ključno pitanje glasi: hoće li se poremećaji na energetskom tržištu preliti i na troškove proizvodnje hrane?

U centru pažnje našao se strateški izuzetno važan plovni put – Ormuski moreuz. Kroz njega prolazi oko 20 odsto svetske potrošnje nafte, ali i između 25 i 35 odsto globalne trgovine amonijakom i ureom, ključnim komponentama za proizvodnju azotnih đubriva, piše Farmer, a prenosi Agroklub.

Napetosti podižu rizik za poljoprivredu

Napad Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, kao i reakcija Irana na vojnu operaciju, uzdrmali su tržišta sirovina. Ormuski moreuz, važan za transport nafte, gasa i sirovina za proizvodnju đubriva, postao je potencijalna tačka eskalacije.

Prema podacima U.S. Energy Information Administration, kroz moreuz dnevno prolazi oko 20 miliona barela nafte. Njegova eventualna blokada predstavljala bi snažan energetski šok s direktnim posledicama na cene gasa i, posledično, đubriva.

Tržište je već reagovalo – cene naftnih ugovora porasle su za gotovo 12 odsto, a poskupeli su i pšenica, kao i biljna ulja. Investitori, strahujući od dalje eskalacije sukoba s Iranom, masovno su zatvarali kratke pozicije pre vikenda.

Analitičari upozoravaju da tržište u mart ulazi s velikim špekulativnim pritiskom. S jedne strane, geopolitičke napetosti i vremenski rizici u Francuskoj, Rusiji i SAD-u pogoduju rastu cena. S druge strane, rekordna globalna ponuda žitarica, prema podacima Food and Agriculture Organization (FAO) veća od 3 milijarde tona, te visoke kamatne stope u Rusiji deluju kao ograničavajući faktori za nekontrolisani rast.

Skuplja energija – skuplja đubriva

Stručnjaci podsećaju na iskustva iz 2022. godine te da rast cena nafte gotovo uvek povećava volatilnost na celom tržištu sirovina.

Skuplja energija znači skuplji gas, a gas je temeljna sirovina za proizvodnju azotnih đubriva. Prvi znaci poskupljenja već su vidljivi. Prema izveštaju Argus Media, cena uree u Egiptu porasla je na 505 dolara po toni, dok je pre samo nekoliko dana iznosila 480-485 dolara.

I tržište fosfora je pod pritiskom zbog ograničenog izvoza iz Kine. Cena sumpora u toj je zemlji porasla za oko 5 odsto nakon napada na Iran. To je posebno važno jer je Kina najveći svetski uvoznik sumpora, a oko 40 odsto njenog uvoza dolazi upravo iz zemalja Bliskog istoka.

Prema neslužbenim informacijama, kroz Ormuski moreuz trenutno bi mogli da prolaze samo kineski i ruski brodovi, što dodatno komplikuje globalne lance snabdevanja.

Da li će cene đubriva rasti?

Arkadius Zalevski iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede i prehrambene industrije u Varšavi upozorava da su cene prirodnog gasa na evropskom TTF tržištu već dostigle 40 evra po megavatsatu (2. marta 2026.), a dalji rast ostaje moguć. Ako se više cene gasa zadrže duže vrijeme, porašće i troškovi proizvodnje azotnih đubriva u Evropskoj uniji, što će povećati kolebanje cena upravo uoči sezonskog rasta potražnje.

Ističe i važnost zemalja Persijskog zaliva za globalnu proizvodnju. Katar, Iran, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Oman među najvećim su svetskim proizvođačima i izvoznicima azotnih đubriva i sumpora. Veliki deo izvoza prema Indiji, Brazilu, jugoistočnoj Aziji i Africi odvija se upravo kroz Ormuski moreuz.

Prema podacima FAO-a za 2023. godinu, Saudijska Arabija proizvela je 3,54 miliona tona azotnih đubriva (izraženo u čistom hranivu), Katar 2,59 mil.t, Iran 1,83 mil.t, a Oman 0,94 mil.t. Ukupno su zemlje Bliskog istoka proizvele gotovo 10 mil.t, dok je Evropska unija, poređenja radi, proizvela 8,25 mil.t, a Rusija 12,47 mil.t.

Za sada nema panike na tržištu, ali analitičari savetuju oprez. Ključno pitanje je koliko će dugo trajati sukob. Ako se nestabilnost produži, poljoprivrednici bi se mogli suočiti s višim cenama đubriva pre jesenje sezone, mogućim kašnjenjima isporuka i dodatnim troškovnim pritiscima, posebno u Evropi.

Najveća pretnja ostaje potencijalni poremećaj u transportu, energiji i dostupnosti sirovina. A na globalnom tržištu, svaki zastoj na jednoj od ključnih tačaka, poput Ormuskog moreuza, može imati dalekosežne posledice za proizvodnju hrane širom sveta.