Otpad od hrane i dalje ima najveći uticaj na životnu sredinu i klimu jer predstavlja dodatni izvor emisije gasova staklene bašte.
U Srbiji, prema vodiču koji je objavio Naled u saradnji sa GIZ – om, godišnje se baci 247 hiljada tona hrane, što iznosi 30-40 kilograma po stanovniku, mada se veruje da je taj broj mnogo veći s obzirom da se kod nas i dalje ne razdvaja otpad od hrane od komunalnog otpada.
I dalje se najveći otpad stvara u domaćinstvima (42 odsto), zatim u preradi i proizvodnji hrane (39 odsto), ugostiteljski objetkti (14 odsto) i maloprodaja i veleprodaja (5 odsto).
Oko 80 odsto bačene hrane dolazi iz kvarljivih namirnica (hleb, meso, sir, mleko, voće, povrće…). Sve to sa sobom vuče društve posledice s obzirom da glad nije iskorenjena, ekonomske posledice jer se veliki resursi troše za proizvodnju hrane koja će kasnije biti bačena ali nosi i negativan uticaj na životnu sredinu zbog oslobađanja štetnih gasova.
Prema podacima Eurostata, godišnje ode 127 kilograma hrane po stanovniku. U domaćinstvima je 55 odsto proizvedeno otpada što je nekih 70 kilograma po stanovniku dok ostalih 45 odsto otpada nastaje u lancu snabdevanja hranom.
Tako ispada da je otpad iz domaćinstava duplo veći nego onaj koji nastaje u sektoru primarne proizvodnje i proizvodnje prehrambrenih pšroizvoda i pića.
Uzevši u obzir da su ovo podaci iz 2020. godine, i dalje se analizi uticaj karantina prouzrokovanog kovidom 19 na stvaranje ove količine otpada od hrane.
U nekim državama EU lanci supermarketa obavezni su da pre isteka roka viškove hrane daju u humanitarne svrhe a zauzvrat su oslobođeni poreza. I kod nas godinama postoji inicijativa za uvođenjem ovakvog zakona koji bi davaoce u humanitarne svrhe oslobodio poreza, ali Vlada kao i nadležna ministarstva ćute.
Uvođenjem ovakvog zakona u Srbiji bi se obezbedilo skoro 1,2 miliona dodatnih obroka u narodnim kuhinjama godišnje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
