Da li je parkiranje u Beogradu moralo da poskupi: Pogrešan trenutak za veću cenu diže inflaciju

Ovakva vest, naročito u uslovima masovnih poskupljenja, neće obradovati vozače koji su i pre ove korekcije imali primedbe na cenu parkiranja, ali i zbog toga što veoma često ne mogu da pronađu parking mesto u zoniranom delu grada.

Stručna javnost pak tvrdi da se poskupljenja, vezana za naplatu parkinga, ne formiraju na osnovu ekonomskih parametara i da u uslovima krize povećavaju inflaciju te da rast cena te usluge nikako ne može biti opravdan.

Sat parkiranja u crvenoj zoni umesto 56 sada košta 60 dinara, u žutoj zoni 53 umesto 48 dinara, a u zelenoj zoni 45 umesto 41 dinar. Cena sata parkiranja u plavoj zoni, kako je saopštio “Parking servis”, po novom cenovniku iznosi 35 dinara, a dosad je bila 31 dinar, a višesatna karta umesto 150 košta 200 dinara.

Za stanare zonskog područja mesečna povlašćena parking karta košta 500 dinara, a za pravna lica sa sedištem u zonama za pet do šest odsto više nego dosad.

Parkiranje na SMS parkiralištima „Vidin kapija“ i „Sava promenada“ nije poskupelo, pa sat vremena košta 50, odnosno 70 dinara, kao ni cena za polučasovno parkiranje u ljubičastoj zoni, koja ostaje 100 dinara.

Nije povećana ni cena dnevne parking karte u zonskom području, koja je 1.870 dinara, kao ni van zonskog područja, koja je i dalje 720 dinara. Rok važenja popusta za dnevnu parking kartu za parkiranje u zonama produžen je sa osam na 20 dana i u tom roku korisnici mogu ostvariti popust u iznosu od 50 odsto. Reč je inače o prvom povećanju cena parkinga u Beogradu od 2009. godine.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je da se grade dve nove garaže, i naglasio da je Skupština grada donela odluku o tome da i privatna lica mogu da grade i naplaćuje parking.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević kaže za Danas da razlog poskupljenja usluge parkiranja u Beogradu svakako nije poboljšanje usluga tog preduzeća i unapređenje prostora na kome se naplaćuje parkiranje.

– Ne postoje ekonomski kriterijumi, ne samo kada je reč o parkiranju, već i za mnoge druge usluge koje nadležni naplaćuju građanima. U konkretnom slučaju jasno je da je jedini cilj da se napuni budžet glavnog grada. Novac dobijen po toj osnovi neće biti uložen u poboljšanje usluge parkiranja u Beogradu niti vidim šta bi po tom pitanju uopšte moglo biti unapeđeno. Naravno da je pogrešno na takav način formirati cene usluga a ne na osnovu ekonomskih potreba za korekcijom – smatra naš sagovornik.

Iako ističe da u velikim gradovima vozače treba demotivisati da kolima dolaze u centar grada ekonomista Milan R. Kovačević smatra da nije odabran pravi trenutak za donošenje takve odluke.

– Ekonomski parametri nikada nisu prisutni kada nadležni odlučuju o poskupljenju usluga koje su građani dužni da plaćaju. Tako je i ovog puta u slučaju poskupljenja usluga parkiranja u Beogradu. To se kod nas na žalost ne radi na transparentan način te mi ne možemo da znamo koji su ekonomski razlozi za poskupljenje kao i na koji način će biti iskorišćen dodatni novac. Sasvim je pogrešno odluku o korekciji cene doneti u kriznim uslovima. Jednostavno, tom odlukom će se samo steći uslovi za povećanje inflatornog udara. Stoga je, ako je već donošenje ovakve odluke bilo nužno, poskupeti uslugu parkiranja trebalo pre početka inflacije, primera radi, a ne vezivati je za trenutak njenog trajanja – objašnjava naš sagovornik.