foto BETAPHOTO/Sektor za odnose s javnoscu JP EPS

Važan deo budžeta za 2023. godinu predstavljaju troškovi za pokriće gubitaka kompanija u energetskom sektoru. To se pre svega odnosi na Elektroprivredu Srbije i Srbijagas.

Fiskalni savet je u analizi predloga budžeta za 2023. godinu procenio da bi gubici EPS-a u 2022. godini mogli dostići 850 do 900 miliona evra, nakon što je u prva tri tromesečja zabeležen gubitak od 680 miliona evra.

U poslednjem tromesečju ove godine očekuje se gubitak, ali manji nego u prethodnim tromesečjima.

S jedne strane poslednja tri meseca potrošnja struje raste, ali na smanjenje gubitka će uticati poskupljenje od osam odsto za stanovništvo u septembru i sa 75 na 95 evra po megavatsatu za privredu.

Zahvaljujući ovom i poskupljenju struje od januara gubitak EPS-a mogao bi se smanjiti na 300 miliona u narednoj godini.

U analizi efekata energetskog sektora na budžet Fiskalni savet napominje da je teško proceniti faktore koji utiču na rezultat u sledećoj godini, kao što je cena struje iz uvoza, vremenskih uslova, kvalitet uglja…

Budžet 2023: Za EPS i Srbijagas 1,2 milijarde evra, a za Nacionalni stadion 65 miliona

Poskupljenje struje u 2023. godini u odnosu na 2022. iznosiće više od 20 odsto, procenio je Fiskalni savet.

Oni su istakli da je poskupljenje struje u septembru iznosilo ukupno oko 11 odsto, plus osam odsto od januara, dok je za privredu cena skočila sa 75 na 95 evra po megavatsatu.

„Povećanje cene električne energije znatno će smanjiti gubitke EPS-a u 2023. ali i obezbediti sredstva za investicije u srednjem roku – zbog čega je opravdano. Iako fundamentalni razlog za gubitke EPS-a u 2021. i 2022. nisu bile niske cene, već loše upravljanje koje je dovelo do urušavanje domaće proizvodnje“, ocenio je Fiskalni savet.

Prema njihovoj analizi prioritet za EPS je otvaranje novog rudnika uglja kako bi obezbedio sopstveni kvalitetan ugalj.

Oni navode i da izvršavanje planova investicija EPS kasni već više od jedne decenije unazad i u proizvodnji struje i u otkopavanju uglja.

„Kasni realizacija investicija u 2022, što može ugroziti otvaranje novog rudnika u planiranom roku. Baš kao i godinama unazad, investicije u 2022. izvršavaju se sporije. Planirano je bilo da EPS u 2022. uloži 80 milijardi dinara, međutim, u prvih devet meseci godine realizovano je svega nešto preko 30 milijardi dinara, što čini 70 odsto plana za taj period“, upozorava Savet da bi ovo moglo da dovede do daljeg odlaganja otvaranja ugljokopa.

Savet upozorava da reforma u EPS-u ne sme da se svede na povećanje cena. „Za EPS 2023. godina je prelomna, kada moraju da se preduzmu odlučni koraci da bi se proizvodnja povratila. Što pre se to dogodi, EPS će moći da počne da ostvaruje solidan profit prodajući struju po višim cenama, i da time obezbedi sredstva za investicije koje su neophodne. Naime, nove EPS-ove prodajne cene imaju potencijal da kreiraju 500 do 600 miliona evra profita godišnje“, zaključuje Fiskalni savet, koji smatra da bi EPS mogao da postane profitabilan u 2024, godini. Kako dodaju, ova kompanije ima oko 10 odsto zaposlenih viška od oko 20.000 zaposlenih.

Turbulencije na tržištu prirodnog gasa počele su još sredinom 2021. godine.

Od kraja 2021. godine Srbijagas beleži ogromne gubitke, a dosadašnja budžetska podrška za ovo preduzeće dostigla je čak 1,3 milijardu evra.

Za uvoz gasa država je u decembru 2021. dala Srbijagasu 300 miliona, a u januaru 200 miliona evra.

Zatim je u martu dala garanciju za kredit od 200 miliona evra, a Fiskalni savet procenjuje da je u junu i julu država isplatila još 600 miliona evra za punjenje skladišta gasa u Banatskom Dvoru i Mađarskoj.

Ovih 1,3 milijardi evra je prema oceni Saveta ubedljivo najveći trošak države u vezi s dosadašnjim upravljanjem energetskom krizom.

Osnovni razlog gubitka je preniska cena gasa u maloprodaji, koju određuje Vlada, a ne samo preduzeće.

Ugovorena cena gasa sa Rusijom povećana je sa 250 na 400 dolara na 1.000 kubnih metara, ali je na taj način pokrivano oko dve trećine potrošnje, dok je ostatak kupovan na tržištu za 500 do 550 evra za 1.000 kubika. S druge strane država je držala cenu za domaće potrošače zamrznutu na 300 do 350 evra za hiljadu kubika.

Istovremeno druge evropske zemlje su uglavnom pomagale energetski ugrožene kupce.

Procena Fiskalnog saveta je da bi naredne godine država mogla da nastavi sa subvencionisanjem Srbijagasa sa 400 do 500 miliona evra nakon dva poskupljenja od ukupno 20 odsto.