foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/DS)Ministar finansija Siniša Mali najavio je pre nekoliko dana novo povećanje penzija koje najstariji sugrađani mogu očekivati u periodu od avgusta do oktobra ove godine.
Međutim sagovornici Danasa strahuju da su ova obećanja deo predizbornih aktivnosti, kao i da bi to povećanje penzija, uz najavljene investicije, mogle da dovedu do novih velikih zaduživanja.
Mali je, takođe, podsetio da su od januara ove godine penzije uvećane za 14,8 odsto, a da su sveukupno u prethodne dve godine penzije kumulativno uvećane 56 odsto.
On je naglasio da prosečna penzija sada iznosi 390 evra, dok je pre 11 godina iznosila svega 203 evra, a da je cilj da u 2027. godini ona dosegne iznos od 650 evra.
Novo povećanje penzija svakako da će obradovati sve penzionere, međutim otvara se ponovo pitanje da li Srbija ima novca i da li će morati da se uvede neki novi namet ili poveća postojeći da bi se finansiralo ovo povećanje.
Takav primer imali smo prošle godine, kako je objasnio predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović u intervjuu za Novu Ekonomiju.
On je tada naveo da je tokom juna poršle godine došlo čak i do prekida programa sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), jer je država povećala penzije, ali nije imala izvore prihoda kojima bi to pokrili.
„MMF je reagovao u vezi sa vanrednim povećanjem penzija. Ta najava povećanja penzija je bilo, faktički, kršenje fiskalnih pravila koja su doneta šest meseci ranije. To nije neki veliki deficit, ali je narušavanje kredibiliteta. Možda to nije percipirano u javnosti, ali formalno se tokom juna program sa MMF-om prekinuo i obavljeni su dodatni pregovori. Napravljeni su trajni izdaci za penzije i poljoprivredu i MMF je tražio da se obezbede trajni izvori koji će to pokriti. Zato su i povećane skoro sve akcize“, upozorio je Petrović.
Dakle, tadašnje gašenje požara vanrednim povećanjem penzija, izazvalo je drugi požar.
„Ad hok povećanje penzija se pokriva ad hok povećanjem akciza. Da li je to dobra mera? Ne. Jedna loša mera vuče drugu“, precizirao je.
Petrović je, takođe, podvukao da se u protekle tri godine urušava sistem javnih finansija u korist ad hok mera, koje su često motivisane političkim potrebama.
„Od, sad već čuvenih, 100 evra za sve punoletne građane u maju 2020. godine, pa do neselektivnih davanja penzionerima, mladima, punoletnima…“, ukazao je on.
Njegova upozorenja o ad hoc merama potvrdio je i sam MMF u svom izveštaju iz 21. decembra prošle godine.
Oni su naglasili da je važno da se plate i penzije u javnom sektoru povećavaju samo u skladu sa fiskalnim pravilima za kontrolu ovih velikih stavki potrošnje.
Iz MMF-a su poručili da uprkos nedavnim ad hoc merama potrošnje, njih u budućnosti treba izbegavati.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić smatra da će MMF, ukoliko se nagomila broj stvari sa kojima se ne slažu najverovatnije izaći sa negativnom ocenom ekonomske politike.
„Oni bi mogli da reaguju recimo ako se dogodi da se značajno poveća fiskalni deficit. Mi smo u toku ove godine imali relativno veliko povećanje penzija od preko 14 odsto, a inflacija bi trebalo da bude relativno niska oko četiri ili 4,5 odsto na nivou godine, znači imali smo realno veliko povećanje. Ako budu rasle investicije kao što je planirano, rezultat će biti veliki fiskalni deficit i očekujem da će MMF u tom slučaju upozoriti državu da ta politika nije dobra“, smatra on.
Arsić objašnjava da imamo fisklani deficit već nekoliko godina, što, kako pojašnjava, znači da su naši ukupni rashodi veći od prihoda.
„Svako dodatno povećanje rashoda će uticati na to da se poveća deficit, što znači da će biti novih zaduživanja. Država je planirala već relativno veliko povećanje javnih investicija za naredne četiri godine, imamo samo blizu 18 milijardi evra što obuhvata EXPO, ali i investicije u saobraćjanu infrastrukturu, energetiku, zdravstvo, nauku i druge oblasti i to će zahtevati dodatno zaduživanje“, ukazuje naš sagovornik.
On naglašava da ovo povećanje penzija uz najavljene velike investicije dovodi do velikog duga.
„Ako penzije, kao veliki deo rashoda, budu rasle znatno brže od bruto domaćeg proizvoda (BDP), a budu rasle i javne investicije, to znači da će nam javni deficit biti dosta visok i da ćemo morati da se zadužujemo, a kamate su relativno velike“, upozorava Arsić.
Ipak, kako pojašnjava, ukoliko povećanje penzija bude u novembru, onda neće imati veliki uticaj na javne finansije u ovoj godini, već samo na ta dva meseca.
On pretpostavlja da ovde postoji i politički kontekst.
„Sigurno da se to radi i da se pridobiju penzioneri za podršku vladajućoj stranci, jer se to radi uoči izbora. Postoji tu i neka vrsta političke manipulacije da se to najavljuje sada za drugi deo godine. Već smo imali to da se u januaru najavljuje povećanje koje se dogodi u novembru, a cele godine se priča o tome. To obećanje nema neke eknomske posledice, ali ima političku korist“, smatra Arsić.
To, kako dodaje, izgleda prolazi kod penzionera.
Sa druge strane, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije Jovan Tamburić za Danas kaže on uvek insistira na pravilnoj upotrebi pojmova povećanja i usklađivanja penzija.
„Od 2012. godine penzije su usklađivane sa inflacijom i veoma retko je bilo njihovog realnog povećanja. Zakonom je regulisano redovno usklađivanje penzija od 1. januara na osnovu statističkih pokazatelja inflacije i rasta zarada do 1. jula prethodne godine, u odnosu na 30. jun godine koja joj prethodi. To znači da inflacija i rast zarada u drugoj polovini godine koja prethodi usklađivanju nisu uračunati u procenat usklađivanja penzija od 1. januara“, objašnjava on.
Tamburić naglašava da vanredno usklađivanje penzija nije predviđeno zakonom i da je do sada priča o tome uvek bila u funkciji izbora.
„Zbog veoma malih penzija koje većini penzionera nisu dovoljne ni za puko preživljavanje aktuelna vlast pričom o mogućem usklađivanju penzija pokušava da smanji nezadovoljstvo penzionera pred lokalne izbore“, smatra on.
Tamburić veruje da novca za povećanja penzija ima.
„Vanredna usklađivanja penzija 2022. i 2023. godine pokazuju da novca ima i da se penzije mogu usklađivati dva puta godišnje na osnovu rasta zarada i inflacije u prethodnih šest meseci, ali i za povećanje i izjednačavanje najnižih penzija svih kategorija penzionera“, kaže naš sagovornik.
On podseća da je procenat doprinosa PIO u 2019. i 2020. godini smanjen sa 26 na 24 odsto, čime su, kako dodaje, izvorni prihodi PIO Fonda smanjeni za preko 5oo miliona evra.
„Rasterećenje poslodavaca je moglo da se izvrši i smanjenjem poreza na zarade, ali nekome smeta manja zavisnost penzija od budžeta, odnosno od izvršne vlasti. Podsećam da aktuelna vlast, suprotno sporazumu sa MMF iz 2014. godine, za plate u javnom sektoru troši više od devet umesto sedam odsto BDP.a. To je novac koji bi trebalo da se troši za penzije i socijalna davanja“, smatra Tamburić.
On navodi da bi dodatno uvećanje svakako bilo dobro za penzionere.
„Ovo vanredno usklađivanje bi bilo veoma značajno većini penzionera, ali nisam siguran da će biti vanrednog usklađivanja ako do tada budu sprovedeni svi izbori“, ukazuje Tamburić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
