Pola milijarde – milijardu evra: Da li je realna pretnja kompanije Rio Tinto tužbom za odštetu ili se samo plaši javnost?

Sudeći prema izjavama predsednika i premijerke Ane Brnabić, u poslednja dva dana, da je pitanje kopanja litijuma za narednu vladu, da ovaj projekat nikada nije zaustavljen, već samo pauziran i da je velika razvojna šansa za Srbiju, deluje da je kopanje litijuma u dolini Jadra daleko od napuštenog projekta.

Osim toga, opet je potegnut ključni argument-šta ćemo ako nas tuži Rio Tinto i dobije odštetu koja se meri stotinama miliona ili čak milijardu evra.

Pre tri godine Vučič je u novogodišnjem obraćanju potegao pitanje odštete: „U svemu tome nema ničeg fer. Ali hajde da sutra izbacim Rio Tinto. Hoćete li vi da obezbedite milijardu evra koliko bi trebalo da platimo zbog onoga što su oni potpisivali?“

Juče je premijerka Ana Brnabić podsetila da je Rio Tinto došao u Srbiju pre 2004. godine, kada su, kako tvrdi, zakoni o rudarstvu izmenjeni tako da kada neko ima istražna prava, automatski dobija i eksploataciona prava.

„Na osnovu toga, Rio Tinto danas može da tuži Srbiju“, rekla je Brnabić, a direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević je dodao da bi, u slučaju međunarodnih arbitraža u slučaju raskida ugovora, to bio trošak od „bar pola milijarde za državu“, kao i da postoje dve opcije „da se ugovor poništi ili da se produži“.

Brnabić je istakla da ne postoji ugovor sa Rio Tintom, ali da je ova kompanija dobila „dozvole koje imaju snagu“.

Ekonomista Božo Drašković smatra da pretnje odštetama samo služe da preplaše javnost.

„Ako direktor RZS kaže da je potencijalna odšteta pola milijarde evra, trebalo bi da kaže na osnovu kojih podataka je došao do tog iznosa. Ugovor sa Rio Tintom nije dostupan javnosti i mi ne znamo koje je obaveze preuzela država, a koje Rio Tinto.

Pretnja tužbom je stvaranje straha kod javnosti kako bi se smanjio otpor eksploataciji litijuma. Država je dužna da prezentuje ugovore i sporazume, da se vidi šta je Brnabićka dogovorila sa njima u Londonu, a šta je s njima u Davosu pričao Vučić.

Ne znamo ko je kakve obaveze preuzeo, pa ne znamo ni da li je uopšte realna pretnja tužbom“, napominje Drašković.

Rio Tinto može da tuži državu, jer ne poštuje svoje zakone

Advokat specijalizovan za rudarstvo Čedomir Kokanović ističe da je moguće tužiti državu, jer ne poštuje sopstvene zakone.

„Ima tu mnogo detalja, ali načelno moguće je tužiti i bez ugovora. Zapravo zakoni propisuju da kompanija podnosi zahtebe i dobija dozvole. Faktički i ne postoji nikakav ugovor.

Ipak, postoji ugovor između Srbije i Velike Britanije o podsticanju i zaštiti investicija, i taj ugovor se ranije spominjao u kontekstu tužbe. Ali ja ne mislim da će doći do bilo kakve tužbe Rio Tinta. Da su hteli, to bi već uradili poslednje dve godine“, smatra Kokanović.

On ističe da je država pre dve godine napravila pravno nasilje kada je poništila prostorni plan.

„U zakonu ne postoji poništavanje prostornog plana, već se samo može novim zameniti stari. Ovo kako je urađeno je politička stvar, a verujem da je urađeno u nekakvom dogovoru sa Rio Tintom koji je shvatio da je bolje da sačeka godinu, dve nego deceniju, dve“, napominje ovaj advokat.

On ističe i da će se za takav projekat naći prostora za dogovor sa bilo kojom političkom opcijom koja je na vlasti, kao što i jeste od 2001. godine.

„Mi imamo zakon, imamo ekološke procedure. Ako se prođu sve te procedure, zakonski nema osnova da se ne dodeli dozvola investitoru. A populizam i politika pred izbore kada je poništen prostorni plan nisu zakonski prihvatljivi“, ističe Kokanović.

Drašković koji ne krije da je protiv eksploatacije litijuma, ali i bilo čega ukoliko država nije većinski akcionar, ističe da su još u SFRJ obavljena istraživanja i da se zna gde šta ima.

„Nisu rudarske kompanije naslepo uzele da istražuju po Srbiji. Trebalo bi ispitati ko im je dao mape nalazišta u Srbiji. A kako se ova država odnosi prema prirodnom kapitalu pokazuje i to što smo sa NIS-om prodali i izvore nafte i gasa i geotermalne izvore kojim je upravljao NIS“, ističe Drašković.

On je ukazao i da nakon što detaljnije utvrde potencijal nalazišta, rudarske kompanije lobiraju i „ulaze u dilove sa predstavnicima vlasti, a ti dogovori znaju biti i koruptivni“.

„Imamo slučaj u Portugalu da se vodi proces protiv predstavnika vlade zbog kopanja litijuma. Postoji sumanja na korupciju i kod nas i to od prethodnih vlasti do ovih sadašnjih. Multinacionalne kompanije ne zanima ko je na vlasti, već samo da imaju dobre odnose jer imaju ekonomski interes.

Imamo problem kompradorstva, gde lokalni moćnici prave dogovore sa multinacionalnim kompanijama koje maksimiziraju profit, a na uštrb zemlje u kojoj vladaju. Naravno za lične interese“, zaključuje Drašković.

U javnosti i na društvenim mrežama, nakon sastanka Vučića sa Rio Tintom u Davosu, pojavile su se tvrdnje kako žele da isele 100.000 ljudi iz lozničkog kraja kako bi kopali litijum.

Rio Tinto je reagovao saopštenjem u kom je je ove tvrdnje nazvao „neosnovanim i neutemeljenim optužbama“.

„Projekat utiče na 52 stalno nastanjena domaćinstva, od kojih je 51 dobrovoljno prodato Rio Tintu. Ova domaćinstva su već preseljena uz sveobuhvatnu podršku naše kompanije. Kompanija Rio Tinto odlučno negira tvrdnje koje je dovode u vezu sa koruptivnim poslovnim praksama. Mi imamo stroga i jasno definisana pravila poslovanja i ne tolerišemo bilo kakav vid njihovog kršenja, pogotovo kada je reč o korupciji“, navodi se u saopštenju kompanije koja je ponudila da prezentuje javnosti „nacrt Studije procene uticaja na životnu sredinu u trenutno postojećem obliku“.