Uprkos brojnih proklamacija o olakšicama za privrednike značajnijeg pomaka države u tom pravcu nema.
I dalje su visoki nameti, jer se za poreze i doprinose daje 60 odsto na zarade zaposlenih, nedostaje prava razvojna banka sa niskim kamatama na kredite, ne stimulišu se razvojni projekti i patenti, komunalne usluge i dalje su skuplje u odnosu na građanstvo. U Šapcu je ipak značajniji iskorak napravljen formiranjem Privrednog saveta koji aktivno učestvuje u kreiranju lokalne politike.
U njegovom radu u početku bilo je petnaestak značajnih privrednih aktera, da bi se u poslednje vreme taj broj povećao na 25 predstavnika najznačajnijih firmi. Poseban segment su investicije, a nadležna komisija ta pitanja razmatra svakog ponedeljka. I rezultati nisu izostali, jer ovde dolazi trenutno najveća grinfild investicija u Srbiji, kompanija „Jazaki“, koja ulaže 25 miliona evra i koja će zaposliti 1.900 radnika. Uz to svoj pogon treba da otvori italijanska firma „Pasubio“ sa 500 radnika, a tu su „Mondi“ i još desetak domaćih i stranih firmi koji su zakupili parcele u severozapadnoj radnoj zoni. Privredni savet inicirao je smanjenje naknada za uređenje građevinskog zemljišta za skoro 50 odsto i na taj način uštedeo građevinskim firmama i investitorima oko pola miliona evra za oko 10.000 kvadratnih metara poslovnog prostora. Mnogo je učinjeno i na smanjenju troškova za komunalne usluge.
– U dogovoru sa JKP „Stari grad“ počeli smo pilot program za petnaestak firmi da se izjednače cene iznošenja smeća. Odnos cena za domaćinstva i pravna lica je 1: 1,67, što je prilično velika stavka. Na primer, šta sa firmama koje imaju skladišta od dve-tri hiljade kvadrata površine, a plaćalo se po kvadratu. Ubuduće će se plaćati po količini otpada, što se odavno primenjuje u svetu, a ne po površini. Ovim rasterećujemo privredu i stimulišemo je za pravilnim upravljanjem komunalnim otpadom, kaže Zoran Tošić, predsednik Privrednog saveta i direktor Hotela „Sloboda“ u Šapcu.
On ističe da je to je prvi takav primer u Srbiji, i nada se da će takvu praksu slediti i druge lokalne samouprave. Inače, zakonom je propisano još pre nekoliko godina da se izjednače cene komunalnih usluga za privredu i domaćinstva, ali to još uvek nije učinjeno.
– Očigledno je da iako smo ušli u kapitalističke odnose, još uvek vladaju ostaci samoupravnog socijalizma i nameti na privredu su ostali da nekako nivelišu društvenu neekonimičnost. Cene šabačkog vodovoda su najniže u Srbiji, ali su usluge za kanalizaciju skuplje nego u nekim drugim sredinama. Ionako su zakonom industrijski pogoni obavezani da prečišćavaju otpadne vode, pre svega od masti i ulja, još uvek se za kanalizaciju plaća skuplje nego za domaćinstva. Postoji dogovor sa „Toplanom“, tako da su cene za domaćinstva i pravnih lica u odnosu 1:1,2, što je za sada prihvatljivo. Kod snabdevanja električnom energijom postignuti su prihvatljivi dogovori tako da nije više industrijska struja znatno skuplja, kaže Zoran Tošić.
Privredni savet umnogome je inicirao i podsticajne mere zapošljavanja. Iz gradskog budžeta za to se izdvaja oko 80 miliona dinara, najviše u okruženju, a posebno značajno je što se plaćaju doprinosi za zapošljavanje starijih žena i muškaraca. Takođe, podstiču se žene preduzetnici, i grad za njih plaća knjigovodstvene usluge.
Međutim, iako bi država trebalo da pripremi povoljni privredni ambijent, barem što se tiče republičkih vlasti, one ne samo da ne pomažu šabačke privrednike nego i odmažu. Primer je auto-put Ruma – Šabac, jer je saobraćaj vrlo bitan za privredu i investicije. Već godinama u nečijoj fioci u Beogradu stoji projekat ovog auto-puta, koji je ušao u prostorni plan, a i kanadska korporacija „EMTA Infrastucture“ pokazala je interesovanje da se on gradi kao koncesija. Za privrednike bi to bio značajan iskorak i olakšanje poslovanje, jer to pokazuje razvoj svih opština uz auto-put Beograd – Zagreb. I strane firme itekako gledaju na to kad investiraju.
Uz to, država ne brine ni za čišćenje plovnog puta Savom, a za Šabac i izgradnju međunarodne luke interesuju se strane kompanije. O ignorantskom odnosu države govori i odnos EPS-a prema ugradnji velike trafo stanice od 31,5 megavata, koja bi rešila elektrosnabdevanje u severozapadnoj zoni. Ono što vređa i iritira domaće privrednike je diskriminacija kod podsticaja stranim investitorima. Oni dobijaju od šest do čak 30.000 evra po zaposlenom radniku, što nema opravdanja, jer su time već stekli ogromnu prednost na tržištu. Kad se pogleda cena rada, onda praktično strani investitori dobijaju gotovo besplatnu radnu snagu, a dobit iznose.
Domaći privrednici u ovim otežanim uslovima pokazali su se kao pravi ekonomski patrioti, jer investiraju iz itekako skupih kredita. Pokazalo se i da su šabački privrednici apsorbovali veliki broj otpuštenih radnika. Samo prilikom stečaja šabačkog „Farmakoma MB“ bez posla je ostalo više od četiri hiljade radnika. Nakon svega, prošle godine zaposleno je 1.223 radnika i na spisku nezaposlenih je oko 10.500 lica. Sa novim fabrikama očekuje se znatno smanjenje nezaposlenih i da će Šabac privući i radnike iz drugih mesta. Posle dve decenije prvi put na teritoriji Šapca zaposleno je više od 32.000 lica, što je preduslov za dalji razvoj.
Slobodna zona i auto-put
Severozapadna radna zona u Šapcu sa 600 hektara najveća je u Srbiji, a posebno značajno je poslovanje u tzv. slobodnoj zoni od 200 hektara. Po oceni NALED-a, Šabac ima najbolje uslove za investiranje, a ovde je cena hektara sa potrebnim priključcima i saobraćajnicama 70.000 evra. Iz gradskog budžeta za njeno opremanje samo u ovoj godini izdvojiće se oko 200 miliona dinara. Za zonu se interesuju brojne kompanije, ali im je jedan od preduslova auto-put do Rume. NJegova gradnja bi koštala oko 130 miliona evra, a postoji puna ekonomska i saobraćajna opravdanost za to, jer dnevno ovim pravcem prođe oko 15.000 vozila.
Stranci najveći investitori
Japanska korporacija „Jazaki“ ulaže 25 miliona evra u fabriku elektro delova za automobilsku industriju. Očekuje se da proizvodnja otpočne u junu, a pun kapacitet i zapošljavanje od 1.900 radnika planiran je za 2019. godinu. Evropska unija uložila oko 20 miliona evra u postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i novu regionalnu deponiju. Prethodna najveća investicija bila je rekonstrukcija Hotela „Sloboda“, u koji je uloženo 15 miliona evra, ali je to investicija Miroljuba Aleksića, vlasnika „Alco group“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
