Zbog čega vlast ne odustaje od izgradnje stadiona, a najavljuje mogućnost prekida realizacije drugih projekata? 1Foto: Srđan Stevanović/Starsportphoto; Beta/Amir Hamzagić

Nedavna izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će nadležni možda morati da odustanu od izgradnje nekih važnih infrastrukturnih projekata ili da ih odlože zbog ekonomske krize i istovremena tvrdnja da će izgradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona početi za par meseci izaziva nevericu i negativne komentare u javnosti.

S obzirom da se ekonomska kriza, nastala zbog negativnih efekata pandemije korona virusa i rata u Ukrajini, navodi kao mogući razlog odustajanja od pojedinih projekata od javnog značaja, potpuno razložno se postavlja pitanje čemu onda najava o izgradnji nacionalnog i drugih stadiona u zemlji kada je reč samo o “najvažnijoj sporednoj stvari na svetu” koja zanima isključivo ljubitelje fudbala i ne spada u kapitalne projekte od kojih korist ima celokupno društvo.

Objašnjenje koje predsednik Vučić daje, da će se na taj način povećati BDP, ne zvuči ni malo održivo ni logično. Primera radi, i kada bi se na određenoj površini izgradila betonska kocka bez bilo kakve funkcije, došlo bi do povećanja BDP-a tokom njene gradnje, pa to sasvim sigurno ne bi bio izgovor za njeno podizanje.

Drugim rečima, zbog čega bi neka korisna, kako sama vlast tvrdi važna infrastrukturna investicija, morala da otpadne ili bude odgođena zbog krize a sa druge strane stvar koja je samo od selektivne važnosti, poput nacionalnog stadiona, mora ultimativno biti realizovana i na to utrošen novac pozajmljen iz kredita.

Dobri poznavaoci kažu da je izgradnja nacionalnog stadiona na kome bi igrala samo reprezentacija besmislena jer bi njene utakmice na tom objektu bile retke a kvalitet srpskog fudbala nije na najvišem nivou tako da bi taj projekat donosio samo gubitke.

Međutim, predsednik Vučić ne misli tako već najavljuje da će za dva meseca početi izgradnja infrastrukture oko budućeg Nacionalnog fudbalskog stadiona između Novog Beograda i Surčina.

– Izgradićemo najmoderniji otvoreni stadion, koji će biti prekriven i sav u zelenilu. On će primati 52.000 gledalaca i biće jedan od najlepših na svetu – izjavio je predsednik Vučić koji se nije zaustavio samo na tome već je predočio da se kreće i u “izgradnju velelepnih stadiona u Kragujevcu i Nišu”.

Procenjuje se da će izgradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona koštati oko 418 miliona evra a ceo kompleks je planiran na 144 hektara u Surčinu kod obilaznice oko Beograda.

Na površini od 31,8 hektara trebalo bi da bude izgrađen stadion, a na 14,8 hektara prateći sportski objekti. Infrastrukturni objekti će pak zauzimati površinu od 3,8 hektara dok će vodena površina biti smeštena na oko 7,5 hektara.

Biće izgrađeni i komercijalni sadržaji poput poslovnog i konkresnog prostora, prodavnica suvenira i sportske opreme, salona zabave, restorana, tržnog centra i kafiterija.

U planu je i produžetak beogradske gradske železnice do Nacionalnog fudbalskog stadiona i povezivanje sa aeodromom “Nikola Tesla”.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže za Danas da osnovni problem u konkretnom slučaju predstavlja to što se infrastrukturni projekti od javnog značaja za izgradnju ne biraju na osnovu preciznih procena koliko je to isplativo i korisno za društvo niti se taj proces sprovodi na transparentan način.

– Jednostavno, ne sagledava se koliki će biti troškovi takvih projekata i da li su oni održivi. Isto tako ne analizira se da li će izgrađena infrastruktura biti u službi javnog interesa odnosno da li će biti korisna za građane. Na kraju treba reći i da se odluke o tome koji će infrastrukturni projekti biti realizovani ne donose nakon javnih rasprava na kojima je prisutna stručna javnost već u uskom krugu ljudi iz vladajućih struktura. Upravo na takav način se donose i odluke u vezi izgradnje Nacionalnog fudbalskog stadiona. Procene ko bi trebalo da koristi taj stadion su potpuno pogrešne pa se insistira na tome da bi to bio teren na kojem bi igrala samo fudbalska reprezentacija Srbije. To je sasvim pogrešno, jer na taj način objekat bi bio neisplativ, to jest ne bi mogao da donosi profit. Razlog je taj što bi utakmice koje reprezentacija igra na njemu bile retke. Takav projekat bi imao smisla samo kada bi na tom stadionu svoje mečeve igrala naizmenično dva naša najbolja kluba, Crvena zvezda i Partizan. Takođe, ta dva kluba bi trebalo da budu uključena u finansiranje izgradnje tog objekta – ističe naš sagovornik.

On dodaje da izgradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona nikako ne može da bude prioritet u odnosu na druge infrastrukturne projekte u zemlji koje su od opšteg značaja.

– U slučaju Nacionalnog stadiona ispunjavaju se interesu samo onih građana koji prate fudbal i mečeve reprezentacije. Svi drugi nemaju ama baš nikakvu korist od izgradnje tog stadiona. Sa druge strane, nadležni nikako ne bi smeli da odustaje od započetih infrastrukturnih projekata poput Moravskog koridora i izgradnje auto puta do Požege. Ono što je činjenica je da nema ekonomskog opravdanja da prioritet za izgradnju bude Nacionalni fudbalski stadion dok, primera radi, u Beogradu u nekim delovima grada nije izgrađena kanalizacija niti postoji postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda – naglašava profesor Arsić.

On ističe da razlog zbog čega se taj projekat od strane nadležnih predstavlja kao neprikosnoven i onaj koji nikako ne može da bude otkazan je taj što bi izgradnja tog stadiona trebalo da predstavlja “legat” predsednika Vučića.

Profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević takođe smatra da Nacionalni fudbalski stadion nikako ne može da bude prioritet u odnosu na neke druge važne infrastrukturne projekte.

– S obzirom da se takvi projekti u Srbiji sprovode uz pomoć kredita, uglavnom kineskih, jedini način na koji ekonomska kriza može da ugrozi njihovo sprovođenje je nemogućnost otplaćivanja određenih kredita. Zbog toga vlast očito vaga da li je neke od planiranih investicija oportuno sprovesti ili ne. Što se tiče Nacionalnog fudbalskog stadiona i on bi trebalo da se finansira iz kredita. Razmišljati o realizaciji jedne takve investicije u situaciji kada primera radi Beograd i drugi veliki gradovi u Srbiji nemaju postrojenje za preradu otpadnih voda je najblaže rečeno bezobrazluk – navodi naš sagovornik.

Inače, juče smo kontaktirali i nadležne u ministarstvima građevinarstva i finansija kako bismo saznali koji su to infrastrukturni projekti koji možda neće moći da budu sprovedeni ili će pak biti odloženi zbog ekonomske krize ali do zaključenja ovog izdanja našeg lista nismo dobili odgovore na postavljena pitanja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.