„Ako bi Srbija krenula putem koji zastupa Vulin, posledice bi bile nesagledive“

Ovako sagovornici Danasa, Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku i Fahrudin Kladničanin, programski koordinator Akademske inicijative Forum 10, komentarišu poziv koji je Vulin uputio predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiču da se raspiše referendum o političkoj neutralnosti Srbije, odnosno odustajanja od puta integracije u zajednicu evropskih zemalja.

Naime, Aleksandar Vulin pozvao je juče predsednika Srbije Aleksandra Vučića „da ne poklekne pred licemerjem Evropske unije“ i upitao ga koliko još laži treba da stigne iz Brisela pre nego se država odluči da upita građane da li, pored vojne neutralnosti, žele i političku neutralnost.

U saopštenju MUP navodi se da je Vulin reagovao na navode portparola EU Petera Stana da Kosovo ima pravo da ukine tablice i da je Brisel bio obavešten, ali ne i konsultovan o planovima vlasti u Prištini koji se tiču registarskih tablica i slobode kretanja na teritoriji Kosova i Metohije.

Izjava Petera Stana sasvim priliči EU i njenoj politici gaženja svih sporazuma za koje je sama svojim potpisom garantovala, smatra Vulin i dodaje da Stanu nije palo na pamet da pomene osnivanje Zajednice srpskih opština, niti da traži poštovanje Briselskog sporazuma.

Predsedniče, izborili ste se za vojnu neutralnost, koliko još ucena i napada treba da stigne iz Brisela, pre nego se odlučite da pitamo Srbe da li žele i političku neutralnost. Predugo nas lažu i ucenjuju, neka preuzmu i odgovornost za svoje laži, naglasio je Vulin.

Prema rečima Suzane Grubješić, jedna od „mana“ demokratije je da svako ima pravo da kaže šta misli.

– Politička neutralnost jeste zalaganje da Srbija raskine sve ugovorne odnose sa Evropskom unijom, prevashodno Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je potpisan još 2008, a verovatno i mnoge druge sporzume poput CEFTA i bilateralne ugovore sa zemljama članicama EU. Posledice po Srbiju bile bi nesagledive jer Srbija ekonomski živi od saradnje sa EU i njenim članicama. Nikad nam nije rečeno šta bismo dobili od tzv. političke neutralnosti i koja je to država u Evropi politički neutralna na koju bismo mogli da se ugledamo, te ne mislim da ovakve i slične izjave imaju realnu upotrebnu vrednost. Smanjena podrška građana članstvu Srbije u EU ne znači da gradjani ne prepoznaju gde je bolje i čemu treba težiti, ali znači da dugogodišnje negovanje anti-EU narativa daje rezultate – smatra naša sagovornica.

Prema rečima Fahrudina Kladničanina, fomalno je politika ove države zasnovana na evropskom putu.

– Težimo ka tome da postanemo deo Evropske unije, ali bežimo od evropskih vrednosti i one su potpuno nestale iz javnog prostora i raznih političkih agendi, prosto rečeno, proterali smo suštinu evropsih integracija, a to su evropske vrednosti na kojima ovo društvo treba da počiva i izgrađuje se. Srbija na evropskom putu treba da se približi politici EU, koja nije politički neutralna, to je neki logički narativ, ako se u uzme u obzir bar trasiran put, a to je članstvo u Evropskoj uniji – smatra naš sagovornik.

Drugo je pitanje, dodaje on, da li iko u Briselu želi države zapadnog Balkana kao buduće članice, vidimo šta se događalo sa Severenom Makedonijom, šta su sve ispunili i na kraju jedno veliko ništa i jedno još veće razočaranje kod građana.

– Ima u ponašanju Brisela dosta nedoslesnoti, licimerstva i čestog koketiranja sa neodgovornošću. Birselu je važana stabilnost Zapadnog Balkana i ta agenda je poslednjih godina uspostavljna kroz čvrste temelje stabilokratije i to je po proces koji je, čini mi se, jedno važan u ovom momentu. Možda sam suviše pesimističan i razočaravajući, ali kada pogledate gde smo danas i kada uključite sopstveni analitički apart da bi razumeli kontekst celokupnog narativa, zaključujem da sve što nam finansijski dolazi iz Evropske unije je upravo usmereno ka tome – ulažemo, doniramo, ali vas takve ne žeimo u EU. Kroz finansijsku podršku koja stiže za ovo društvo i njene institucije Brisel pere i umiruje sopstvenu birokratsku savest zaključuje sagovornik našeg lista.