Albanijan post o još jednoj verziji „konačnog sporazuma“: Šta će u slučaju neprihvatanja izgubiti Srbija, a šta Kosovo

Albanijan post, u slobodnom prevodu sa albanskog, donosi naslov:

„Ekskluzivne, kritičke napomene (ankes, prim. nov. Danasa) Sporazuma: Kosovo i Srbija poštuju crvene linije, omogućavaju kompromis, prihvataju sporazum, dobijaju evropske puteve i finansijsku podršku – inače su potpuno izolovani“, a potom sledi tekst:

Kosovo i Srbija se povlače sa svojih crvenih linija kako bi omogućili „pošten i kredibilan“ kompromis, dok se normalizacija između dve zemlje vrši fer upravljanjem zapadnih posrednika.

Kosovo ne zahteva „centralno priznanje“ kao preduslov za normalizaciju, ali se Srbija takođe obavezuje da će imati „potpune praktične odnose sa Kosovom“.

Obe strane zajedno „posvećene su mirnom rešavanju svih sporova“, dok EU i ostatak zapadne zajednice „aktivno podržava obe strane finansijski“.

Ako se sporazum odbije, „put integracije se obustavlja“ i vodi u izolaciju koja može da usledi „sa unutrašnjim nemirima“.

Ovo je plan predstavljen u novom okviru za „Osnovne principe procesa normalizacije između Kosova i Srbije” sa aneksom za posledice nepotpisivanja, u koji je uvid imao Albanijan post, nekoliko dana pre ohridskog sastanka između kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije.

Okvir sa „važnim napomenama“ je plan koji, prema autorima dokumenta, predstavlja tri glavna elementa.

U početku, navodi se u dokumentu, on predstavlja „okvir za olakšavanje odnosa i mirne koegzistencije uprkos dubokim razlikama između strana“.

Drugi važan element je da zapadni plan sastavljen pre sastanka predstavlja „stabilan i pouzdan okvir za integraciju Srbije i Kosova u Evropsku uniju – proces koji se završava integracijom Kosova i Srbije zajedno sa ostalim državama Zapadnog Balkana“.

Dok je treća ključna komponenta, kaže se u dokumentu, da okvir pokazuje „proces koji podržava svih 27 država članica EU, uključujući i one koje ne priznaju Kosovo kao državu“.

U ovom non-pejperu (nezvaničnom dokumentu, prim. nov.) u koji je imao uvid Albanijan post, a koji je u pogledu izrade i utvrđivanja vizije sličan onom objavljenom 18. septembra, gde je dat makro plan za dijalog, navodi se da je „konačan tekst Sporazum proizvod analize sveobuhvatnih i detaljnih svih dosadašnjih i prethodnih iskustava”.

„To je poseban politički proizvod i iskreni unutrašnji kompromis svih država EU – prihvatljiv i od zemalja članica koje je priznaju i onih koje ne priznaju Kosovo kao državu“.

Sastav Osnovnog sporazuma čiji je pokrovitelj Evropska unija ima tri osnovna elementa, piše dalje u dokumentu koji poseduje Albanian post.

„Poštuju se crvene linije strana“, prikazana je „posvećenost miru i vrednostima Evropske unije“ i pokazana je „dužnost EU prema šest država Zapadnog Balkana“.

„Da bi se prilagodilo crvenim linijama Srbije koja ne priznaje nezavisnost Kosova, Kosovo se povlači od svog zahteva za normalizaciju samo uz međusobno priznanje, kao glavno.

Umesto konfrontacije sa Srbijom, Kosovo se obavezuje da će raditi sa Srbijom na rešavanju praktičnih potreba svih naroda i zajednica na Kosovu“, navodi se u dokumentu u obrazloženju stava Kosova.

„Srbija se povlači da bi se prilagodila crvenim linijama Kosova kako ne bi pregovarala o svojoj nezavisnosti i obećava da će imati pune praktične odnose sa Kosovom. Umesto konfrontacije za i oko Kosova, Srbija se obavezuje da će raditi sa međunarodnom zajednicom na boljitku svih naroda i zajednica koje žive na Kosovu“, kaže se u delu o Srbiji.

U drugom elementu, „posvećenosti regionalnom miru i vrednostima EU” precizira se da se „Srbija i Kosovo obavezuju na mirno rešavanje svih sporova” da se „Srbija obavezuje da neće delovati na bilo koji način koji se može shvatiti kao neprijateljska diplomatija prema Kosovu“ i da se „Kosovo obavezuje na odgovarajući nivo samoupravljanja srpske zajednice na Kosovu u skladu sa vrednostima i najboljom praksom EU“.

U procesu dijaloga ne učestvuju samo Kosovo i Srbija, već i treći i veoma važan faktor, Evropska unija.

Zbog toga se u viziji predstavljenoj dokumentom pojašnjava da će „Osnovni sporazum ne samo regulisati odnose Srbije i Kosova”, već će „upravljati i procesom integracije Srbije i Kosova u Evropsku uniju”.

„Da bi se izbegle prethodne greške“, EU i ostatak zapadne zajednice „aktivno će podržavati obe strane finansijski, ekonomski i politički na svakom koraku“.

„Kroz Berlinski proces i Evropsku političku zajednicu, EU i ostatak zapadne zajednice će obezbediti stabilan i pouzdan okvir za integraciju Srbije, Kosova i drugih država Zapadnog Balkana u Evropsku uniju“, piše u non pejperu.

Za razliku od drugih puta, u ovoj rundi dijaloga za koju se očekuje da se završi dogovorom u Ohridu, „podsticaji zapadnog faktora su potpuno jasni, ali će biti i pouzdani”.

„Prihvatanje sporazuma od strane Srbije će pokrenuti (dugo očekivano) strateško partnerstvo Srbije sa zapadnom zajednicom. Ovo partnerstvo će Srbiju pretvoriti u centralnu ekonomsku silu i vodeću političku snagu u regionu. Takođe, približiće Srbiju zajednici kosovskih Srba“, navodi se u dokumentu.

Međutim, prihvatanje sporazuma od strane Kosova „označiće početak izlaska Kosova iz stanja krize – ovaj trenutak stvara pravu priliku da se obrati pažnja na suštinski društveno-ekonomski razvoj. Konačno, Kosovo će moći da raste samo od sebe”.

Pošto je prvobitni sporazum postojao 27. februara, a sada postoji dokument od 11 članova koji se zove Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije, očekuje se da će biti i dodatne konkretizacije i u Ohridu, u Severnoj Makedoniji, 18. marta.

Dokument uglavnom pokazuje šta se traži od strane i šta nakon postizanja sporazuma, međutim, u poslednjem delu je rezervisan deo koji govori o riziku od neuspeha (neprihvatanja) i posledicama.

„Zapadna zajednica nema luksuz da ne uspe u „dvorištu Evropske unije i NATO““, stoji u uvodu ovog segmenta, uz podsećanje da Rusija testira zapadnu odlučnost u Ukrajini i da je Kina postigla istorijski sporazum između Saudijske Arabije i Irana kao relevantan akter u rešavanju globalnih političkih problema.

Dakle, predlaže se Osnovni sporazum koji „Srbija i Kosovo treba da prihvate“.

Ovo nije stav Žozepa Borelja, ili Miroslava Lajčaka, ali predstavlja „iskreni unutrašnji kompromis država EU“ i „prihvatljiv je za sve države članice – one koje priznaju i one koje ne priznaju Kosovo“.

Kako postoji jedinstvo, tako postoji i jasnoća.

Kosovo i Srbija prihvatanjem sporazuma „usaglašavaju svoje stavove sa 27 država Evropske unije“, ukoliko ga odbiju, „obustavljaju put integracije u EU i odbacuju sve procese i beneficije u vezi sa tim. Uskoro slede izolacija i unutrašnja previranja“.

„Srbija i Kosovo mogu da nastave da uživaju prednosti postojećih sporazuma sa EU i ostatkom zapadne zajednice samo ako u potpunosti ostvare konstruktivnu ulogu u naporima EU i zapadne zajednice da izgrade mir i stabilnost. Ne postoji drugi način“, kaže se u jednom od pasusa dokumenta.

Ali šta se dešava ako jedna zemlja prihvati, a druga ne? S tim u vezi postoje dva načina.

„Neusklađenost stava Srbije sa 27 država članica Evropske unije stvoriće priliku da Kosovo raste bez potrebe za saradnjom sa Beogradom“.

„Srbija nema veto na jedinstvo EU/NATO. Ako odbije sporazum, Srbija će izgubiti i pet država koje ne priznaju Kosovo. Bez obzira na rezultat, EU/NATO će na kraju govoriti jednim glasom za Kosovo“, kaže se u trojnom dokumentu.

Međutim, što se Kosova tiče, „odbijanje poštovanja prethodnih sporazuma moglo bi da ima ozbiljne posledice po budućnost”.

„U slučaju razočarenja, zapadni partneri neće imati razloga/podsticaja da podrže rast i dalji razvoj Kosova. Bez ove suštinske podrške, Kosovo bi moglo videti nazadovanje u nekim oblastima”, navodi se u tekstu Albanian posta.