Hadžiju: Prava Albanaca u Preševskoj dolini moraju biti deo političkog dijaloga

Hadžiju je navela da je Skupština Kosova, kroz rezoluciju usvojenu 24. aprila 2026. godine o unapređenju institucionalne brige prema Albancima u Preševu, Medveđi i Bujanovcu, ovo pitanje tretirala kao „državnu odgovornost“, prenosi KoSSev.

Prema njenim rečima, nakon nalaza CERD-a ova odgovornost ima i, kako je navela, jasnu međunarodnu adresu.

Ocenila je i da „pasivizacija adresa“ predstavlja diskriminaciju i ugrožavanje pravnog statusa građana, pri čemu im se, kako je navela, uskraćuju dokumenti, usluge i pravna sigurnost.

Hadžiju je potom uputila poziv međunarodnim partnerima, mehanizmima Ujedinjenih nacija, Evropskoj uniji, OEBS-u i Savetu Evrope da ovo pitanje tretiraju kao prioritet i da od Srbije zatraže punu primenu preporuka CERD-a.

Dodala je da, prema njenim rečima, prava Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi „ne smeju ostati na marginama izveštaja“, već da treba da budu deo političkog dijaloga, međunarodnog nadzora i procesa u kojima se, kako je navela, ocenjuje vladavina prava i tretman manjina.

O izveštaju

Iako Hadžiju nije sama precizirala na koji se tačno izveštaj poziva, na sajtu CERD-a, 4. maja – objavljen je izveštaj, između ostalog i o Srbiji.

Pored Srbije, poslednji izveštaj se odnosi na stanje u državama Burkini Faso, Kubi, Kipru, Sloveniji i Uzbekistanu.

Komitet Ujedinjenih nacija za eliminaciju rasne diskriminacije (CERD) u svom izveštaju izneo je zabrinutost zbog, kako se navodi, nedovoljnog prijavljivanja incidenata rasne diskriminacije, zločina iz mržnje i govora mržnje, uz ocenu da žrtve nemaju dovoljno poverenja u organe za sprovođenje zakona.

Komitet je naveo i da postoje određeni nedostaci u antidiskriminatornom okviru države članice, kao i da se, prema njihovim navodima, „rasistički govor mržnje i negativni stereotipi o etničkim manjinskim grupama i dalje šire u medijima, na internetu i društvenim mrežama“.

„Komitet je zatražio od Srbije da ojača mere za borbu protiv rasne diskriminacije, zločina iz mržnje i govora mržnje. Ove mere uključuju efikasno sprovođenje pravnog okvira, javno osuđivanje rasističkog govora mržnje, distanciranje od govora mržnje od strane političara, kao i obezbeđivanje sigurnih i pristupačnih kanala za prijavljivanje za osobe koje su izložene rasnoj diskriminaciji“.

Nadležnosti Komiteta Ujedinjenih nacija za eliminaciju rasne diskriminacije (CERD)

CERD ne prati samo države navedene u ovom izveštaju, već i druge zemlje koje su ratifikovale konvenciju.

U ovom slučaju, pomenute su samo države koje su bile razmatrane tokom poslednje, 117. sednice Komiteta, održane 1. maja.

Komitet u svom radu obuhvata gotovo sve države koje su pristupile konvenciji i koje samim tim potpadaju pod njegov nadzorni mandat. Konvenciju je ratifikovalo oko 182 države.

Sve one su u obavezi da periodično podnose izveštaje, koji se potom razmatraju u okviru rada Komiteta.

Internacionalizacija albanskog nacionalnog pitanja na jugu Srbije

Godinama, čak i decenijama unazad, kontinuirani su napori da se pitanje položaja Albanaca na jugu Srbije internacionalizuje, od oružane pobune OVPMB nakon uspostavljanja demokratske vlade pod vođstvom sada ubijenog premijera Zorana Đinđića, do današnjih dana.

Važan deo internacionalizacije položaja Albanaca u Srbiji čini pitanje pasivizacije adresa koje spominje i Hadžiju.

Albanski predstavnici sa juga su u više navrata i pisali i boravili u američkoj prestonici, kao i u evropskim, uključujući Strazbur i Brisel, ukazujući na ono što opisuju kao diskriminaciju albanskog naroda na jugu Srbije, sa pasivizacijom adresa kao okosnicom.

U američkom Kongresu u proceduri je nacrt zakona pod nazivom „Presevo Valley Discrimination Assessment Act“, kojim se traži da Stejt department izradi detaljan izveštaj o položaju Albanaca u Preševskoj dolini, odnosno u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Predlog, koji je 3. decembra 2025, podneo kongresmen Kit (Keith) Self, već je razmatran i usvojen na nivou Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, a fokusira se na navode o pasivizaciji adresa, upotrebi albanskog jezika u institucijama, priznavanju diploma i mogućoj diskriminaciji u obrazovanju.

Uz podršku vlade Samoopredeljenja i samog vd premijera, Aljbina Kurtija, albanski predstavnici sa juga Srbije pitanje položaja Albanaca povezuju sa tzv. principom reciprociteta u ostvarivanju prava Srba na Kosovu. I Kurti i Albanci iz Srbije kontinuirano pozivaju da se ovo pitanje uključi u briselski dijalog. Članovi njegovog kabineta, među kojima i donedavni glavni pregovarač Besnik Bisljimi, na tome su više puta insistirali i pred međunarodnim posrednicima – ali, za sada, bez uspeha.

Inače, Albanci koji žive u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa, imaju redovnu budžetsku liniju u godišnjim budžetima kosovske vlade. Sredstva koja Priština izdvaja za ove Albance uvećavaju se iz godine u godinu, posebno poslednje od dolaska Aljbina Kurtija na čelo kosovske vlade. Budžet za ove opštine u Srbiji ove godine je, kao i prošle, četiri miliona evra. A osim ove redovne linije, vlada u Prištini neretko za srpske Albance izdvaja i vanredna sredstva. Novac iz takozvanog kosovskog „Fonda za Preševsku dolinu“ distribura se uglavnom preko Albanskog nacionalnog saveta.

Inače, ni kod kosovskih političara u vlasti, medija, kao ni kod više političkih predstavnika Albanaca na jugu se gotovo ne može čuti da ove opštine kategorišu kao deo Srbije, osim, u optužbama. Uglavnom se koristi termin „Dolina“, „Albanci iz Doline“ ili „Preševska dolina“.

Srpske vlasti odbijaju navode o diskriminaciji.