Foto: FoNet/Nenad Đorđević
„Nisam imao nameru da uvredim građane Republike Srbije koji nemaju ili ne mogu da imaju decu, te smatram da je moj govor protumačen na potpuno pogrešan način. Žao mi je ako je bilo koga moj govor povredio i naneo mu bol. Izvinjavam se predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije zbog neprijatnosti koju su imali usled mog govora. Ponele me emocije“.
Ovako se Aleksandar Martinović, ministar državne uprave i lokalne samouprave, izvinio javnosti nakon što su njegove uvrede na račun ljudi koji nemaju decu ujedinile sve opozicione stranke u parlamentu Srbije, ali i širu javnost.
I nije ovo bio prvi put da se Martinović zbog svog „opakog jezika“ posipa pepelom. Ali već drugi put to čini isključivo zbog Aleksandra Vučića i sebe radi, a ne zbog onih koje decenijama satanizuje.
Svojevremeno je, kao član Srpske otadžbinske uprave i potpredsednik SRS, za svu sadašnju Srpsku naprednu stranku, govorio da je mafijaški klan, da je finansiraju tajkuni i kriminalci.
Tomislava Nikolića je nazivao lopovom, a za Vučića je govorio da je „kurir između Joce Amsterdama i Caneta Žapca“.
A onda se posuo pepelom na način koji do sada nije uspeo da prevaziđe niko iz brojne populacije preletača: „bio sam magarac, najveća politička budala“, „napravio sam katastrofalnu političku grešku“.
I tako je za sebe kupio savršenu ulaznicu za SNS porodicu. Danas nema vatrenijeg Vučićevog pristalice od Martinovića.
Prelaskom iz SRS u SNS 2012. godine, ipak, nije prestao da traga za neprijateljima, stranim plaćenicima i izdajicama.
Nalazio ih je svuda, u kompletnoj opoziciji, koju proglašava lopovima i kriminalcima i koju vezuje „mržnja prema predsedniku“.
U nezavisnim medijima, poput Danasa, za koji je tvrdio da je Gebelsova tvorevina, dok je Crtu, Krik i Nin optuživao za učešće u pokušaju državnog udara i pokušaj ubistva predsednika Vučića.
Zbog takvog napada izazvao je i do sada nezabeleženu međunarodnu reakciju – čak osam ambasada zemalja EU, među kojima i zemlje Kvinte, oštro su osudile njegov postupak.
I kao što je onomad u svojstvu ministra iznosio imovinske podatke o porodici studenta Pavla Cicvarića, Martinović je do prošle godine isto to činio sa svim političkim protivnicima, samo u svojstvu šefa skupštinskih naprednjaka. Jer to je bilo ono što se od njega traži, po principu „zagadi pa vladaj“, kao dodatak originalnoj formuli „zavadi pa vladaj“.
Zarad stranke, šefa Vučića i sopstvenog ostanka, Martinović je spreman i da stisne pesnice, da se pobije, što je nekoliko puta demonstrirao u parlamentu, ali i da započne štrajk glađu.
Dva puta je do sada štrajkovao glađu protiv opozicije. Poslednji put zbog navodnog prebijanja Marjana Rističevića ispred Skupštine Srbije.
A pre toga je povukao isti potez, zajedno sa kompletnom vladajućom koalicijom i to zbog nagoveštaja da bi opozicija možda mogla da stupi u štrajk glađu.
Tada je objasnio da neće dozvoliti da se parlament pretvori u „poprište primitivizma, nasilja i povampirenog fašizma“. Doduše taj štrajk je ugašen pre nego što je i počeo, na nagovor, koga drugog, do predsednika Aleksandra Vučića.
Funkcije Martinovića naravno nisu zaobišle. Tako da je u jednom trenutku bio predsednik opštine Ruma, poslanik, šef poslaničkog kluba SNS, predsednik jednog i član dva skupštinska odbora, profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, član upravnih odbora Galenike i Agencije za privatizaciju, ali i predavač Više medicinske škole u Ćupriji zbog čega su tamošnje profesorke dobile otkaz.
Ovako je poslanik SNS razgovarao sa našom novinarkom juče Martinović: Ajde, vežite me za radijator, pa me tucite…http://t.co/C2rloNl16H
— Danas (@OnlineDanas) June 13, 2014
Na jednostavno pitanje Danasa (onda kada je još odgovarao na naša pitanja) kako stiže na sve strane Martinović je rekao: „Moram i ja od nečega da živim. Zar treba da živim u kartonskoj kutiji da biste vi bili zadovoljni?“.
Rođen je 1976. godine u Slavonskom Brodu. Oženjen je, ima troje dece i živi u Rumi. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Pravnom fakultetu, uprkos tome što je, kako su pisali mediji, pet godina zaredom falsifikovao sopstveni naučni rad.
Profesor Ratko Marković, član komisije, izjavio je da prilikom odbrane doktorata nije znao da je potpredsednik radikala prepisivao svoj rad nekoliko godina, a upitao se da li je urednik „Zbornika radova“ obnevideo kada je isti rad objavljivao pet puta u istim novinama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
