Foto: FoNet/ Božana Pavlica„Otvoreni smo za varijantu da se okupimo u jednoj koloni sa pravom opozicijom. Jedan od naših osnovnih političkih programa je revanšizam na osnovu prava i morala kao precizna lustracija i od njega nećemo odustati. Smatramo da, kada se budemo dogovorili oko jednog valjanog kandidata, lako ćemo se svi postrojiti iza njega“.
To kaže u razgovoru za Danas Marina Lipovac Tanasković, šefica odborničke grupe Narodne stranke u Skupštini Beograda, odgovarajući na pitanje o mogućim dogovorima u opoziciji za izlazak na beogradske izbore.
„Idemo korak po korak i za sada ne želimo protivniku da otkrivamo karte sa kojima ćemo igrati u predizbornoj kampanji kada i ako do nje dođe, jer u politici, kao i u poslu, treba malo i taktizirati“, ističe Lipovac Tanasković.
Za izlazak na izbore, prvo su neophodni izbori uslovi, naglašava naša sagovornica, govoreći o mogućnostima da se opozicija dogovori oko zajedničkog nastupa, vođena pokazateljima iz istraživanja rejtinga političkih stranka u Beogradu, koje je predstavio njen kolega iz opozicije Dragan Đilas.
„Onog trenutka kada se za fer i poštene izbore izborimo bićemo spremni da razgovaramo sa svima. Za sada, bilo koji pregovori na tu temu bi bili preuranjeni i davali bi municiju vladajućoj stranci da ih sabotiraju. Mi to želimo da izbegnemo“, navela je Lipovac Tanasković.
Ona smatra da opozicija ima „izgledne šanse“ za pobedom u Beogradu, ali dodaje da je za to „neophodna izlaznost u velikom broju, kako bismo uspeli da srušimo ovu degutantnu vlast u Beogradu, a zatim i Srbiji, jer se kod ovako ustrojenih partija sa bukvalnim jednoumljem i prisutnim poltronstvom u stranci, sve urušava kada domino efekat počne. A počeo je“, smatra ona.
Procene da bi stranke opozicije, među kojima su SSP, DS, Dveri, NS, PSG; ZZS, NDBG, SDS i PZP, mogle da osvoje zbirno 34,6 odsto glasova zbirno na izborima u Beogradu, iz istraživanja koje je predstavio SSP, prema oceni naše sagovornice su „više nego realne u ovom trenutku“.
„Do izbora imamo još godinu dana i procenti mogu da variraju. Narodna stranka danonoćno radi direktno kroz razgovore sa građanima kao i kroz sprovođenje sopstvenih akcija ali i podržavanjem građana Beograda u njihovoj borbi protiv vlasti da procenat, kakav god da je sada, bude značajno veći u narednom periodu“, navela je ona.
Ipak, ona dodaje da se Narodna stranka ne bavi sopstvenim istraživanjima i nije spremna za naručivanje istraživanja javnog mnjenja iz više razloga.
„Ne izdvajaju nam se novčana sredstva za velika, sveobuhvatna istraživanja samo da bi merili trenutni rejting, sumnjamo u njihovu verodostojnost odnosno istinitost odgovora ispitanika jer ko danas sme da iskreno odgovori nepoznatoj osobi preko telefona? Istraživanja su uvek sa varijantom „da se danas odigravaju izbori“, a do samih izbora uvek mogu da se dese neke neočekivane okolnosti“, ukazuje ona.
Pored toga, Lipovac Tanasković dodaje da su fokusirani na probleme građana, za razliku od drugih stranaka, a ne na „matematiku i kombinatoriku“.
„Velika razlika od ostalih stranaka u istraživanjima koja rade jeste da se Narodna Stranka ne bavi matematikom i kombinatorikom tj. sa kojom organizacijom, sa kojim čovekom, ko će da predstavlja, kakav je rejting, za koliko procenata i slično. Nas interesuju odgovori na pitanja kako doći do birača, koji su problemi građana, koji su problemi u gradu, kako probuditi uspavane glasače. Trenutno smo skoncentrisani da ponudimo Beograđanima jasan plan. Naši Resorni odbori za: saobraćaj, ekologiju, prosvetu i kulturu marljivo su radili u stvaranju politike stranke koja će jednog dana izrasti u strategiju za Beograd, a zatim i za Srbiju“, navela je ona.
Za navode pojedinih analitičara i kolega iz opozicije, da su trenutno Stranka slobode i pravde i Ne davimo Beograd – „najjače“ organizacije među opozicijom u Beogradu, Lipovac Tanasković kaže da se „jačina jedne političke organizacije meri se njenom strukturom, resornim odborima, opštinskim i gradskim odborima, odnosno snagom koliko ljudi može da okupi oko svojih ideja“.
Ona dodaje da slušaju političke analitičare i marketinške agencije ali se ne oslanjaju samo i isključivo na njihovo mišljenje.
„Naime, određene karakteristike reagovanja ljudi sa ovih prostora, što se pokazalo kroz istoriju, odlikuje prkos i inat, koji se u politici manifestuje činjenicom da mnogi birači reaguju na delovanje vlasti tako što ne glasaju za jednog konkretnog političara iz opozicije, ali zato uglavnom glasaju protiv jednog određenog iz vlasti“, ističe ona kao jedan od razloga zašto se ne treba oslanjati samo na istraživanja i mišljenja stručnjaka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
