foto EPA PHOTO EPA/AYPP/SS/kr„Iako se mogu povući paralele između 5. oktobra 2000. godine i danas, ipak se radi o politički i istorijski različitim kontekstima. Miloševićev period je karakterističan po opštem odsustvu političkih sloboda, dok smo danas u situaciji u kojoj akteri imaju slobodu za političko organizovanje, ali ne i društveni i medijski prostor da svoje politike prikažu biračima“, objašnjava za Danas Bojan Vranić, profesor Fakulteta političkih nauka, upoređujući situaciju koja je vladala pred oktobraske promene pre 23 godine i danas.
Prema njegovim rečima opozicioni pokreti, poput Otpora, su za vreme Miloševića tretirani praktično kao ilegalni i na njima je primenjivana prekomerna represija.
„Danas to nije slučaj sa pokretima, ali je Vučićev sistem vlasti obesmislio opoziciono političko delovanje kroz sistemsku kontrolu tradicionalnih medija“, napominje Vranić.
Sa Vranićevom konstatacijom da se radi o dva različita istorijska i politička perioda slažu se i ostali sagovornici Danasa, ali napominju da ta dva perioda povezuje činjenica da je i 5.oktobra, kao i danas na vlasti diktator koji se krije iza demokratskih struktura, a nepobitna sličnost je i to što su iste strukture na vlasti bile i nekada i sada.
„Pred 5. oktobar situacija je bila daleko gora u ekonomskom i bezbednosnom smislu. Milošević se nije libio da ubija političke protivnike, zemlja je bila pod sankcijama, ali se jasno videlo raspoloženje građana da im je dosta Miloševićeve strahovlade.. Medijska scena je bila opterećena Vučićevim sramotnim zakonom o informisanju, ali bilo je mnogo više slobodnih medija. Postojale su i oaze slobode u vidu slobodnih opština i gradova iz kojih se širio plamen otpora, bunta i prkosa. Građani Kosova i Metohije suočeni sa Miloševićevom izdajom 1999. takođe su mu okrenuli leđa“, objašnjava Srđan Milivojević , nekadašnji pripadnik Otpora, a danas poslanik Demokratske stranke.
Opozicija se, kako navodi, pred 5. oktobar, konačno ujedinila, a iz opozicionog dogovara istupio je samo Vuk Drašković sa svojim Srpskim pokretom obnove. Studenti i mahom mladi ljudi pridružili su se OTPORU koji je izrastao u najmasovniji pokret protiv Miloševića i odigrao ključnu ulogu u njegovom svrgavanju sa vlasti. Naposletku i svet je Miloševića preimenovao iz faktora mira i stabilnosti u Balkanskog kasapina.
„Danas je opozicija podeljena, ekonomska katastrofa još uvek nije dostigla svoj zenit uprkos katastrofalnom vođenju ekonomije. Organizovani kriminal je daleko veća pretnja, a svet ubrzano okreće leđa Vučićevom mafijaškom režimu koji se ne libi da podmićivanjem kupuje podršku. S druge strane Vučić glumi patriotu, mnogo lošije od Miloševića, a događaji od 24. septembra ove godine savim su promenili realnost. Mladi su manje zainteresovani za politiku jer još uvek imaju šansu da odu iz zemlje, dok nam nisu vratili vize“, objašnjava Milivojević.
Dodaje da je na žalost medijska scena danas katastrofalna, da je 90 odsto medija pod apsolutnom kontrolom naprednog mafijaškog režima i da se sve svodi na propagandu, a ne na informisanje.
„Uz sve to Vučić ima apsolutnu podršku tajkuna koji imaju mogućnost za neograničeno bogaćenje zahvaljujući činjenici da direktno utiču na zakone koji se donose prema njihovim potrebama. Službe bezbednosti su sasvim razorene, a funkciju zastrašivanja građana sada otvoreno sprovode pripadnici organizovanih kriminalnih grupa. Iako članove Srpske napredne stranke drži u ropskoj pokornosti vidljive su pukotine na tom brodu koji se ubrzano pretvara u Titanik, koji na dno preti da povuče čitavu Srbiju“, napominje poslanik Demokratske stranke.
I Dragan Šormaz, koji je prošao put učesnika petooktobarskih promenama, preko Vučićevog bliskog saradnika, do jednog od retkih ljudi koji su mu okrenuli leđa smatra da ima malo sličnosti između Miloševićevog i Vučićevog perioda, zato što je vremenska distanca učinila svoje, a različita je i geopoliticka situacija.
„Međutim, slično je da je i danas na vlasti diktator, koji se krije iza demokratskih struktura, možemo reći čak da se radi o „mekom fašizmu“. I Milošević i Vučić koriste se istim metodama: korumpiran izborni proces, zakonodavne prepreke koje podrivaju demokratsko angažovanje, nezakonito praćenje i prisluskivanje građana, pritisci na javni sektor, zanemarivanje sudskih odluka, kriminalizacija pristojnih, negovanje kriminala i korupcije, raspirivanje mržnje i stvaranje spoljnih I unutrašnjih neprijatelja, upotreba nasilja i zastrašivanja, gušenje medija i slobode mišljenja. Mene Milošević ne zanima više, on je ružna prošlost, ali je Vučić najgora moguća sadašnjost“, napominje Šormaz.
Dodaje da će Pokret Uvek za Srbiju i on sam učiniti sve da i Vučić postane ružna prošlost, a Srbija deo Evroatlantskog sveta.
Zoran Živković, nekadašnji premijer i jedan od organizatora 5. oktobra, smatra da direktnih sličnosti između perioda od pre 23. godine i današnje situacije nema, ali da je slično da je u Srbiji na vlasti ponovo jedan nedemokratski režim koji je problem za Srbiju zbog svog primitivizma i kriminala.
„Međutim, 5. oktobra smo mi branili izbornu pobedu, a danas opozicija još ne zna ni da li izlazi na izbore, u koliko kolona i sa kojim idejama. Nekadašnja opozicija je godinu dana pred izbore 24. septembra imala dogovor, pobedila je, sprečila izbornu krađu i naterala Miloševića da sam prizna rezultate izbora. Tako da je razlika velika u odnosu na današnju opoziciju, ali ja živim u nadi da će sadašnja opozicija shvatiti svoju istorijsku odgovornnost i da će prevazići ovo što je sada opterećuje, a to je pre svega želja njih 20 da budu lideri. Jer lideri postaju onda kada pobede, a ne kada o sebi pričaju da su to. Nadam se će čelnici opozicije da prevaziđu to, da će dogovoriti zajednički nastup, da nema napadanja, bez obzira u koliko kolona budu izašli“, ocenjuje Živković.
Upitan da li su građani nezaintesovani danas, zbog razočarenja nakon petokotobrskih promena, on kaže da je bilo više vlasti koje su sebi davale obeležje da su petooktobarske, ali jedina prava tranziciona politika vođena je od 6. oktobra 2000. godine, do početka 2004. godine, a potom se više gradila lična karijera, a reforme stavjene pod tepih. Zakon o lustraciji trajao je deset godina, a nikada nije primenjen, a Zakon o poreklu imovine primenjivan je, kako kaže, samo na njemu i to dva puta.
„To usporavanje i odustajanje od ciljeva 5.oktobra dovelo je do vraćanja Srbije na prvobitno stanje. Praktično se te 2012. godine dogodila kontrarevolucija. No, bez obzira šta se danas događa, nije teže danas smeniti Vučića sa vlasti, nego što je bio slučaj sa Miloševićem. Mediji su i 2 000. godine bili isti, kao i danas. Ali danas opozicija može da se koristi internetom, jer to je sredstvo koje uglavnom svi imaju. A stari oprobani metod je direktni kontakt sa građanima. Ali pre svega potreban je jasan program opozicije, zajednički nastup, jasna kontrola izbora, tako da vlast ne sme ni da pomisli da krade“, poručuje Živković i dodaje da opozicija greši u preciznoj definiciji ciljeva i metodologiji za ostavrivanje tih ciljeva.
Dragomir Anđelković, politički analitičar, ocenjuje, međutim, da je u Srbiji teško srušiti i koliko-toliko demokratsku, a kamoli autoritarnu vlast. U siromašnoj zemlji kakva je Srbija, kako kaže, kontrola nad javnim resursima daje ogromnu prednost, a još kada se na to nadoveze brutalnost autoritarnih lidera, jasno je koliko je teško bilo smeniti Miloševića, a sada i Vučića.
„Ipak između Milošvića i Vučića postoji i velika razlika. Milošević je u nešto i verovao, a Vučić je sto odsto oportunista. Otuda dok je prvi imao dosta onih koji su iz ubeđenja bili uz njega, Vučić se dominantno oslanja na puke interesne grupe. A one beže čim vide ozbiljne protivnike. Otuda, kada bi opozicija uspela da se u velikim razmerama objedini, Vučićev bedem bi ubrzano počeo da se ruši. Većina građana Srbije je nezadovoljna lošom vlašću, ali nemalo njih ne prepoznaje nijednu opozicionu partiju kao zadovoljavajuću alternativu. Drugačije stoje stvari sa svestrano objedinjenom opozicijom koja ima sinergetski efekat. Ona bi mogla, ako bi objedinila širok ideološki spektar protivnika režima, da ga obori i bez podrške stranih faktora kakva je postojala 2000. godine“, zaključuje Anđelković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
