Neprihvatanje predloga rezolucije Saudijske Arabije koji poziva na priznavanje nezavisnosti Kosova, izvesno predstavlja ostvarenje kratkoročnog cilja srpske diplomatije. S druge strane, ako se pogledaju motivi zbog kojih su pojedine zemlje, takozvanog trećeg sveta, uložile amandmane kako saudijska rezolucija ne bi prošla – a, reč je o pozicioniranju na svetskoj sceni, odnosno svrstavanju na stranu Rusije, Kine, Indije i drugih zemalja koje pretenduju da budu protivteža Americi i Evropi – Srbija sigurno doživljava hendikep prilikom ostvarenja dugoročnijih ciljeva, a to su integracije u zajednicu evropskih zemalja i poboljšanja odnosa sa Amerikom – ocenjuje za Danas Darko Tanasković, bivši ambasador Srbije u Turskoj i Vatikanu.
Na ministarskom sastanku Organizacije islamske konferencije juče u Damasku, usvajanjem amandmana koje su na saudijski predlog podneli Sirija, Egipat, Azerbejdžan i još neke zemlje Konferencije, sklonjen je poziv na priznavanje nezavisnosti Kosova. Komentarišući ovu vest, šef srpske diplomatije Vuk Jeremić nazvao je zemlje koje su uputile amandmane „srpskim prijateljima“, i ocenio neusvajanje rezolucije „velikim uspehom, s obzirom na uticaj i snagu koji podnosilac te rezolucije u originalnoj formi – Saudijska Arabija – ima u muslimanskom svetu“.
Islamolog Darko Tanasković ocenjuje za Danas da nije čudan neuspeh rezolucije Saudijske Arabije o pozivu na priznanje kosovske nezavisnosti.
– Svrstavanje na stranu nekih drugih zemalja koje su protivteža Americi i Evropskoj uniji, poput Kine, Indije ili Rusije u modernom dobu sve je uočljivije. Otuda i otpor očiglednim i javnim pritiscima SAD za priznanje Kosova. Te zemlje su donele odluku o nepriznavanju kosovske nezavisnosti nakon analiza sopstvenih interesa i nije bilo ni realno očekivati da će one zbog rezolucije Saudijske Arabije promeniti svoju odluku – objašnjava Tanasković.
Naš sagovornik naglašava da Srbija, svrstavajući se na suprotnu stranu od EU i SAD ulazeći u „igru“ sa zemljama Bliskog istoka, može doživeti hendikep u ostvarenju svojih dugoročnijih spoljnopolitičkih ciljeva – integracije u zajednicu evropskih zemalja i ulasku u NATO, recimo.
– Ako bolesnik leči bolest uzimajući lekove koji mu pomažu u otklanjanju tih tegoba, ali, s druge strane, oni imaju negativno dejstvo na neki drugi deo organizma, to onda nije rešenje – zaključuje Darko Tanasković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
