Foto: BETAPHOTO/MRZBS SRBIJE/EV„Razlozi zbog kojih Slovenija nije dala agreman kandidatu Srbije za ambasadora Zoranu Đorđeviću za sada je samo stvar nagađanja. Oni mogu biti brojni i nekada zavise od stanja bilateralnih odnosa dve zemlje, a najčešći razlog je „neprihvatljiv“ profil kandidata za ambasadora, njegova nedovoljna kvalifikovanost, mrlje u biografji ili podatak da je za zemlju u koju namerava da ode kao ambasador govorio negativno“, navode sagovrnici Danasa komentarišući odluku slovenačkih vlasti da uskrati agreman Zoranu Đorđeviću, aktuelnom vd direktora Pošte Srbije, a o čemu je pisalo slovenačko „Delo“.
Uskraćivanje agremana može se shvatiti i kao neka vrsta jednokratnog upozorenja Srbiji, ali stvarni razlozi kojim se Slovenija vodila za sada nisu poznati, niti je ta zemlja u obavezi da ih saopšti. Suvereno je pravo Slovenije da li će Đorđeviću, odobriti agreman, ili ne.
„Slovenija nema obavezu da objasni iz kojih razloga nije dala agreman. To je diskreciono pravo svake države i po, pravilu se zvanično obrazloženje ne traži i ne treba ga očekivati. Ono se može dati na neformalan način, odnosno na nekom prijemu, ili drugoj formi okupljanja. To je stvar dobre volje, ali i odraz kvaliteta odnosa između dve države. Nije mi poznato kako je Slovenija saopštila svoju odluku o nedavanju saglasnosti, ali obrazloženje se nikada ne daje pisanim putem“, objašnjava za Danas ambasadoka u penziji Branka Latinović.
Šta su stvarni azlozi zbog kojih Slovenija Đorđeviću nije dala agreman?
Na pitanje šta mogu biti stvarni razlozi za odbijanje Đorđevića, sagovornica Danasa kaže da je to isključivo stvar nagađanja, ali da ne bi isključila mogućnost da je Slovenija na ovaj način želela da iskaže nezadovoljstvo kvalitetom kadrova koje Srbija šalje za ambasadore.
„Nije mi poznato da je u nedavnoj prošlosti neka država uskratila saglasnost na agreman, ali mi je poznato da su neke države neuobičajeno dugo odugovlačile sa odgovorom. Na kraju je agreman dat, ali su ti ambasadori imali limitirane mogućnosti kontakata na visokom nivou, što se neminovno odrazilo na naše diplomatske odnose. Izbor ličnosti za ambasadora je bitan, on personifikuje državu koju predstavlja u punom kapacitetu“, navodi sagovornica Danasa.
Prema njenim rečima, poslednji događaji kao što je proglašavanje hrvatskog diplimate za Persona non grata i našeg od strane Hrvatske, te sada ovaj slučaj sa odbijanjem izdavanja agremana od strane Slovenije, ozbiljna su upozorenja da se naša politika u regionu počinje suočavati sa vidljivim preprekama.
„Ona mora biti predmet ozbiljne analize kako se ne bismo suočili sa još ozbiljnijim suočavanjima, koja bi nas vodila u ozbiljnu izolaciju. Neobjavljenu, ali ipak izolaciju. Ozbiljne geopolitičke promene zahtevaju i naše prilagođavanje novim realnostima, a koje moraju početi od odnosa u bližem okruženju“, objašnjava Latinović.
Da podsetimo, Srbija je zvaničnim kanalima 8. avgusta ove godine zatražila od Slovenije saglasnost za Zorana Đorđevića, koji bi trebalo da bude imenovan za ambasadora u Sloveniji.
Postupak sličan kod svih zemalja
Srećko Đukić, karijerni diplomata pojašnjava za Danas da je postupak davanja agremana uglavnom sličan kod svih zemalja. I on ide tako što Vlada traži od svih najvažnijih resora i službi mišljenje da li ima smetnji da se dotičnoj osobi da agreman. Smatra se, kako kaže, da je korektno vreme za davanje agremana do 45 dana.
„Sve iza toga trebalo bi da znači da traženi agreman neće dobiti država tražilac. Država koja daje agreman nije dužna da objašnjava odbijanje agremana, niti o negativnom ishodu obaveštava drugu vladu. Ni to dakle nije dužna. Šta su u slučaju Đorđevića slovenačke službe pronašle, stvar je nagađanja. Ali danas svaki takav slučaj postaje, za razliku od ranijeg vremena, skoro skandal. Neko se postara da se naruši diskrecija traženja agremana, jer se novopečeni ambasadori, daleki od profesije i izgleda da se staraju da se što pre u javnosti obezbede da su ambasadori“, navodi Đukić.
Prema njegovim rečima, poznato je da je za vreme ove vlasti jedan kandidat za ambasadora u Francuskoj čekao na agreman čini mi se oko godinu dana, i dočekao, uz niz intervencija.
„Njegov učinak bio je najblaže rečeno veoma sporan. Takve intervencije, pritisci, za dobijanje agremana nisu u duhu profesionalne, nego hobi diplomatije“, ističe naš sagovonik.
Na pitanje zbog čega je potrebna diskrecija, Đukić odgovara da je to stoga da bi se sačuvao dignitet ličnosti, bez obzira ko šta mislio o predmetnoj personi (Đorđeviću).
„Može biti neko nepodoban ambasador za jednu zemlju, ali ne mora biti za drugu. Kada se to pretvori u skandal, on je izgubljen za diplomatiju. Možda je neko to hteo u konkretnom slučaju“, navodi Đukić.
Slučajevi negiranja agremana nisu retki
U načelu cela procedura davanja agremana, kako objašnjava Duško Lopandić, diplomata, nije za javnost, niti se objavljuje osim tek kad se odobri agreman.
„Davanje agremana je deo diplomatskih običaja koji je odavno postao međunarodno pravilo. Zemlja prijema ima pravo da odbije davanje agremana nekom predloženom ambasadoru , odnosno da prećutno ne odobri agreman ( što je najčešći slučaj) bez davanja obrazloženja. Razlozi mogu biti brojni, zavise nekad. od stanja bilaternih odnosa, ili najčešće od (neprihvatljivog) profila kandidata-nedovoljno kvalifikivanpg, bez biografije ili mrlja u biografoji, ili se nekako u prošlosti zamerio zemlji prijema“, ističe Lopandić.
Dodaje da slučajevi nedavanja agremana nisu retki i ne predstavljaju posebno drastičan gest u međunarodnim odnosima, iako se mogu shvatiti kao neka vrsta jednokratnog negativnog upozorenja prema zemlji koja predlaže kandidata.
„Nekad se nezadovoljstvo kandidatom pokazuje razvlačenjem odgovora više od tri meseca, što je normalni maksimum. Diplomatska kurtoazija podrazumeva da se ne „urgira“ kada dođe do kašnjenja u davanju agremana, ali u praksi Ministastva spoljnih poslova Srbije ovo nije poštovano, vec je ponekad i dalje insistirano na nekom kandidatu i pored visemesečnog čekanja“, zaključuje Lopandić.
Prema rečima Milovana Božinovia , bivšeg ambasadora odbijanje agremana – po pravilu prećutno – nije nepoznata pojava i uvek baca senku na odnose dve države. U diplomatskoj praksi, kako kaže, poznato- i svrsishodno – je da se kod zemlje partnera, pre zvaničnog podnošenja ovog zahteva, nezvaničnim putem proveri da li je potencijalni kandidat u načelu prihvatljiv.
“ I to nije jedino naše ogrešenje o uobičajenu proceduru. Na primer, ime našeg kandidata nije trebalo ni objavljivati u javnosti dok ne dobije agreman, baš zato da bi se izbegle ovakve neprijatnosti. Zabluda je, ali i arogancija gde joj zaista nije mesto, da će države bespogovorno prihvatiti naš izbor, jer imaju svoje spoljne politike, svoje saveznike i savezničke obaveze, ali i svoje pravo na osetljivost i one finije granice senzibiliteta koji traže da bude respektovan“, navodi sagovornik Danasa.
On podseća i nesrećnu scenu sa zajedničke konferencije za štampu Aleksandra Vučića i slovenačke predsednice Nataše Pirc Musar, tokom njene nedavne posete Srbiji.
„Iako taj slučaj nije imao karakter nekakvog međudržavnog incidenta, verujem da ga slovenačka predsednica nije zaboravila kad se odlučivao o agremanu – a, ne zaboravimo, u toj stvari je njena reč poslednja“, objašnjava Božinović.
Šta o ovom slučaju kaže ministarstvo spoljnih poslova i srpski šef diplomatije Ivica Dačić nismo uspeli da saznamo, jer on, kao i nebrojeno puta ranije, nije želeo da odgovori na naša pitanja.
Kao što u sagovornici Danasa i napomenuli, odluka o odbijanju davanja saglasnosti Đorđeviću nije zvanično saopštena, već je ona saopštena u formi saznanja slovenačkog „Dela“.
Prema saznanjima tog lista, Đorđević neće dobiti saglasnost Slovenije da postane ambasador Srbije u Sloveniji.
„Delo“ navodi i da nije bilo moguće dobiti zvaničnu informaciju o problemima u dodeli agremana za Đorđevića. Naime, Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Slovenije ne komentariše proceduru za izdavanje agremana za šefove diplomatskih misija u Sloveniji.
U principu, u slovenačkoj diplomatiji podela agremana sledi šest do osam nedelja nakon predloga, ako, naravno, nema prepreka za njegovo izdavanje. To utvrđuju nadležne institucije, od Ministarstva spoljnih poslova, policije, pravosudnih organa do slovenačke obaveštajno-bezbednosne službe. Prema saznanjima „Dela“, jedna od institucija izrazila je „formalnu rezervu“ prema Đorđeviću.
Vučić: Sačekaćemo formalne razloge Slovenije
Povodom navoda u medijima da Slovenija nije dala agreman kandidatu Srbije za ambasadora u toj zemlji v.d. direktoru Pošte Srbije Zoranu Đorđeviću, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će država sačekati kako bi videli koji su to formalni razlozi, te da će reagovati u skladu sa tim.
Na pitanje da li su formalni razlozi, kako piše Delo, „bezbednosne prirode“, on je rekao da su mu neki iz bezbednosnih službi rekli da je to uticaj Dragana Šolaka na donosioce političkih odluka u Sloveniji, ali da im on ne veruje.
„Za mene je nemoguće da jedan tajkun može da ima politički uticaj na ozbiljne donosioce političkih odluka. Moguće je da postoji drugi razlog“, rekao je Vučić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
