SNS Kragujevac Foto: Z. S. M.Među Kragujevčanima po društvenim mrežama „kruži” navodni spisak aktivista Srpske napredne stranke u kome se, po njima, vrši pritisak na socijalno najugroženije, kao i šifrarnik u kom svaki siguran glas ima svoju šifru. SNS Kragujevac postojanje ovakvog „dokumenta” apsolutno negira, karakterišući ga kao „čistu glupost” i besmislicu.
– Pre nekoliko dana na društvenim mrežama naišao sam na tekst o prikupljanju sigurnih glasova u kampanji VDV ili „vrata do vrata”. Ono što mi je odmah privuklo pažnju jeste fotografija „šifrarnika” sa brojevima i slovima koje aktivisti na terenu dodaju uz imena sugrađana koje posete na njihovim adresama, kaže za Danas Kragujevčanin Boris Herman koji je našoj redakciji prosledio ovaj „dokument” sa „šifrarnikom”.
U njemu je Herman uočio, da među svim šiframa stoji „1S – siguran glas korisnik socijalne pomoći” i „1R – siguran glas (Rom)”. Ove „šifre” je zaokružio i podelio spisak na društvenim mrežama.
– Iskren da budem, pomislio sam da je to još neka montaža kakve viđamo svaki dan, ali me je vrlo brzo demantovala situacija sa kojom sam se i ja sam susreo pre oko dve nedelje, priča on.
Naime, kako on kaže, u subotu, 11. novembra, prvi put od kako je SNS došao na vlast 2012. imao je „priliku” da i njegovu kuću posete aktivisti SNS-a u kampanji od vrata do vrata.
– Pred vratima poznato lice, komšinica i nepoznata devojka koja je u ruci imala nekakav spisak. Bez želje da ulazim u dijalog na temu izbora uz iskreni osmeh sam im rekao da nema potrebe više da dolaze na ovu adresu. Ono što me je, da budem iskren, iznerviralo jeste pitanje da li su mi roditelji kod kuće i da li mogu sa njima da razgovaraju (za trenutak me je ovo pitanje vratilo u period osnovne škole kada su nepoznati ljudi tako postavljali pitanje za roditelje), prepričava Herman svoj prvi susret bliske vrste sa aktivistkinjama SNS-a.
Poprilično ga je, kako kaže, iznervirala i pomisao da neko u subotu popodne, kada narod odmara i nakon što je jasno i ljubazno rekao da nema potrebe da se dolazi više na ovu adresu neko insistirao na tome da „vidi moje roditelje”.
– One odlaze ali pri tom „odlasku” mlađa aktivistkinja pita stariju i iskusniju saborkinju „da mu damo dvojku?” a starija odgovara „daj mu trojku”. Ta informacija „da l sam dvojka ili trojka” mi i nije bila toliko bitna koliko mi je bitno bilo to da su me aktivisti vladajuće stranke posetili na kućnoj adresi, kaže ovaj naš sagovornik.
Potencijalno razrešenje navodnog SNS „šifrarnika”
Nedugo nakon toga sreo je poznanika, istaknutog aktivistu vladajuće garniture i on mu je objasnio da na tim spiskovima 0 (nulu) dobijaju članovi stranke (toliko cene svoje, prim prev. B. H.), 1 dobijaju sigurni glasovi, 2 (ono što su njemu hteli „da dodele”) dobijaju neopredeljeni, 3 dobijaju oni koji su protiv SNS i 4 dobijaju oni koje nisu mogli da pronađu na adresi.
– Ono što mi je isti poznanik rekao jeste da je veliki pritisak na aktiviste da obilaze porodice i da mogu da očekujem još jednu ekipu aktivista SNS-a koji će me posetiti baš sa ciljem da provere da li su me već posetili prethodni. Doduše, posle ovog teksta verujem da neće jer sam im potvrdio da sam dobio posetu da smo dobili ocenu 3, duhovit je Boris Herman, koji je posle ovog razgovora dobio usmenu potvrdu o autentičnosti „šifrarnika”.
Iskreno, politički aktivizam Hermanu nije stran obzirom na njegov višegodišnji politički staž.
Kampanja od vrata do vrata, prikupljanje sigurnih glasova, štandovi, pravljenje spiskova simpatizera, kako kaže, nisu niti neka nova niti neka štetna pojava.
„Na primer, politička organizacija cele godine organizuje štandove u različitim delovima grada, deli promotivni materijal, razgovara sa sugrađanima“, ističe on.
Neki od sugrađana, kako kaže, dobrovoljno prihvate da potpisom pruže podršku toj organizaciji i ostave kontakt podatke da budu obaveštavani o budućim većim akcijama, izborima i sl. Oni su na taj način dali svoju saglasnost da neko može da koristi podatke za promociju političke ideje.
„Ali, ovo je nešto drugačija situacija. Podaci o mojoj porodici nisu mogli da se nađu na spisku SNS-a jer im nigde nismo dali podršku“, ističe on.
Pored toga, njega i dalje interesuje čemu služi odrednica da je neko korisnik socijalne pomoći ili pripadnih romske zajednice?
– Vi kada sprovodite kampanju na terenu nećete imati isti pristup sa aktivnim i pasivnijim članovima stranke. Sa njima možete da budete i malo direktniji i naredbodavni. Sa ljudima koji su se našli na nekoj od lista kapilarnih glasova ćete opet drugačije razgovarati. One koje su aktivisti probudili iz popodnevnog dremeža i koji su rekli da će glasati samo da bi se što pre vratili odmoru nećete moći da pritiskate i uznemiravate kao članove. Opet, na jedan način ćete razgovarati sa glasačima iz jednog naselja u odnosu na glasače iz drugog naselja… Ali, šta u nastupu vladajućih aktivista menja informacija da je neko član određene socijalno ugrožene društvene grupe?“, pita se Herman.
Na kraju, po njemu (i, ne samo njemu) to da li je neko korisnik socijalne pomoći ili nije nije baš podatak koji treba da bude dostupan javnosti. Ko obrađuje i čuva spiskove na kojima piše da je neki član ili cela porodica u sistemu socijalne zaštite?
– Ko garantuje da neće biti većih zloupotreba od ove „obične” zloupotrebe, naglas razmišlja on.
On, ipak, kako ističe u razgvoru za Danas „ne želi da bude taj koji će javno reći da ove odrednice služe da bi se ti glasači ucenili ili potkupili nekim socijalnim davanjima jer ne želi da prihvati ’informaciju’ da u gradu u kom sam odrastao postoji osoba/osobe koje su spremne da zbog ličnog karijernog napredovanja za svoju političku organizaciju obezbede glasove tako što će nekog ko je socijalno ugrožen dodatno ucenjivati mogućnošću ostvarivanja prava koje mu po zakonu i ustavu sleduju”.
– Dugo sam profesionalno u priči socijalne zaštite i dugo razgovaram sa osobama koje su korisnici različitih vidova socijalnih davanja. Do 2020. godine, bar ja, nikada nisam čuo da je ikada bilo zloupotrebe u ovoj oblasti u izbornom procesu. Od 2020. počinju da se javljaju priče da postoje ucene. Opet, nadam se da su te priče netačne i da u Kragujevcu ne postoje ljudi koji bi ugrožene primoravali da glasaju za određenu listu, iskren je u svom zaključku za Danas Boris Herman.
Siromaštvo je plodno tle za zloupotrebe „političkih lešinara”
No, ova „priča” koju je podelio sa našom redakcijom (kao i reakcije na nju na društvenim mrežama) nije jedina u kojoj se pominje pritisak i zloupotreba društveno najslabijih i socijalno ugroženih u (pred)izbornoj kampanji.
Pre dve nedelje u svojoj kampanji, ispred opozicione koalicije Ujedinjeni protiv nasilja – nada za Kragujevac advokat Radivoje Kastratović govoreći o tome da su zaposleni u javnom sektoru primorani da učestvuju u promotivnim i predizbornim aktivnostima lkalnog SNS-a, posebno je istakao da se u tom i takvom porocesu „posebno ucenjuju najugroženije kategorije Kragujevčana, primaoci socijalne pomoći”, što na (ne)poredan način potvrđuje priču našeg prvg sagovornika.
– Na osnovu usmenih svedočenja većeg broja lica sa kojima smo imali direktan kontakt, jer nam se brojni sugrađani lično tim povodom obraćaju, utvrdili smo da visoki funkcioneri Srpske napredne stranke u Kragujevcu ucenjuju primaoce socijalne pomoći da će ostati bez tih primanja ukoliko ne budu, u toku kampanje, zajedno sa članovima svojih porodica, radili za Srpsku naprednu stranku, prikupljali kapilarne glasove, statirali u političkim igrokazima, potpisivali razne vrste podrške i obavljali druge, svakodnevene, stranačke naloge i zadatke, kaže za Danas Radivoje Kastratović.
Po njegovom mišljenju „ovi politički lešinari” su prepoznali da je siromaštvo plodno tle za razne vrste političkih zloupotreba, manipulacija i ucena, te su svoje resurse usmerili na dovođenje u poslušnički položaj socijalno ugroženog stanovništva, igrajući na kartu njihove zavisnosti i ekonomske bespomoćnosti.
– Važno je napomenuti da se u realizaciji ovakvih planova zloupotrebljava Centar za socijalni rad, kao bazična institucija za sprovođenje mera socijalne zaštite, preko kojeg se prikupljaju podaci o korisnicima socijalne pomoći ili otvara mogućnost da se onima koji prihvate „saradnju” obezbedi primanje naknade, tvrdi on.
Delovanje na ovakav način funkcinera SNS najbolje, po Kastratoviću i Ujedinjenim protiv nasilja – nada za Kragujevac, pokazuje „prirodu i karakter aktuelne vlasti”.
– Oni koji su spremni da se ovako ophode prema najranjivijim pripadnicima društva, umesto da rade na njihovom osnaženju i rešavanju problema sa kojima se suočavaju, ne bave se politikom nego kriminalom, izričit je ovaj kragujevački advokat.
Ideal društva socijalne pravde je ostvaren, podseća on, onoliko kolika je njegova stvarna briga prema najugroženijim i najslabijim pojedinicima u toj zajednici.
– Iz ovakvog postupanja funkcionera SNS možemo najbolje zaključiti koliko smo se kao društvo udaljili od realizacije ove krucijalne političke ideje i da su pod „naprednjacima” najslabiji ujedno i njihove najveće žrtve, zaključuje Radivoje Kastratović u izjavi za Danas.
Fotografiju ovog, navodnog spiska sa šifarnikom objavile su i „Kragujevačke” nedeljne novine kao ilustraciju teksta o tome šta se sve dešava lokalnim aktivistima SNS-a i šta doživljavaju u kampanji „od vrata do vrata”. I po rečima kolega iz „Kragujevačkih” oni su ovaj spisak „našli” na društvenim mrežama.
Po SNS-u „čista glupost, budalaština i neistina”
Povodom ovog slučaja, navodnog spiska njihovih aktivista na terenu redakcija Danasa se obratila i kragujevačkom SNS-u za zvaničnu potvrdu ili poricanje postojanja takvog dokumenta.
– Ovo je čista glupost i budalaština, konkretan i kratak je bio u odgovoru Danasu Miroslav Petrašinović, donedavno predsednik Skupštine grada (sada član njenog Privremenog organa) i zamenik šefa izbornog štaba Srpske napredne stranke Kragujevac za predstojeće izbore.
Po njegovim rečima „svako ko je bar jednu kampanju radio u pobedničkom timu Srpske Napredne Stranke zna da ovo nema veze sa istinom”.
Istina ili ne, „bauk” spiska sa „šifarnikom” i dalje „kruži” po društvenim mrežama.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
