foto (BETAPHOTO/PREDSEDNIŠTVO SRBIJE/DIMITRIJE GOLL)„Diplomatska borba Beograda je danonoćna“ izjavio je ovih dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nagoveštavajući da Srbiju u narednih mesec dana čekaju brojni, nimalo prijatni spoljnopolitički izazovi. Prvi od njih je svakako redovna sednica Saveta bezbednosti UN na kojoj će biti razmotren izveštaj UNMIK-a, o Kosovu i Metohiji, za koji sam Vučić kaže da je neizbalansiran i loš i u kome se traži da se bez odlaganja privedu pravdi organizatori incidenta u Banjskoj.
U izveštaju UNMIK-a stoji da organizatori incidenta u Banjskoj moraju biti privedeni pravdi
„U subotu putujem u Njujork. Već 21. aprila ću imati prvi sastanak, a 22. aprila je redovna sednica Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji. Imamo neizbalansiran i loš izveštaj Unmika. Neretko smo imali pristojne i dobre izveštaje, ovaj put on ne odslikava stanje na KiM“, najavio je Vučić.
Sednica Saveta bezbednosti UN o radu UNMIK zakazana je za 22. april, a generalni sekretar UN Antonio Gutereš je u izveštaju koji se odnosi na period od 19. septembra 2023. do 15. marta 2024. godine naveo da je bilo napretka u primeni dogovora postignutih uz posredovanje EU, ali da su tenzije između Beograda i Prištine povećane i da je situacija na Severu Kosova ostala krhka.
Veliki deo izveštaja posvećen je događajima od 24. septembra u Banjskoj, o kojem se govori kao o „ozbiljnom bezbednosnom incidentu“.
Detaljno se opisuju dešavanja nakon tog događaja koji je prema navodima u izveštaju podigao tenzije između Beograda i Prištine, te da je Srbija pojačala vojno prisustvo na administrativnoj liniji, koje je potom povukla pod međunarodnim pritiskom.
Navodi se da je u njemu učestvovalo oko 30 naoružanih osoba, da je poginuo jedan policajac Kosova, da su dva ranjena i da je poginulo troje napadača.
Navodi se i da je kosovsko rukovodsto optužilo Srbiju za sistemsko podsticanje i sponozorisanje nasilja, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio bilo kakvo mešanje srpskih vlasti i tvrdio da je incident reakcija kosovskih Srba na prisustvo kosovske policije na severu.
Kako se dodaje, odgovornost za događaj preuzeo je Milan Radoičić kojeg su srpske vlasti 3. oktobra privele, ali su ga oslobodile narednog dana, a Viši sud u Beogradu je podneo krivičnu prijavu i naložio njegovo uslovno puštanje na slobodu do suđenja.
U izveštaju se ističe da su kosovske vlasti 3. oktobra izdale nalog za hapšenje Radoičića i još 21 osobe, te da je 30. oktobra 2023. i 16. februara ove godine dodato još 19 osoba, a da je 4. marta ove godine INTERPOL objavio crvenu poternicu za 29 osoba, dok je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić odbacio izručenje Radoičića.
Gutereš je u šestomesečnom izveštaju o radu UNMIK-a pozvao da se bez odlaganja privedu pravdi organizatori incidenta u Banjskoj i da se u okrivu dijaloga pod pokroviteljstvom EU hitno razgovara o primeni novih propisa o valuti i gotovinskim transakcijama.
Početkom maja u UN sledi izjašnjavanje o Rezoluciji o Srebrenici
Nakon redovne rasprave o izveštaju UNMIK-a, Srbiji sledi još jedan težak događaj u Savetu bezbednosti UN u Njujorku. Naime, početkom maja uslediće izjašnjavanje o predlogu Rezolucije o Srebrenici, za koju vlasti u Srbiji tvrde da ima cilj da srpski narod označi kao genocidan.
U rezoluciji se traži, između ostalog, da se bez rezerve osudi svako poricanje genocida u Srebrenici, kao i radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici.
Naglašava se važnost dovršetka procesa traženja i identifikacije preostalih žrtava genocida i omogućavanje njihovog dostojanstvenog ukopa. Poziva se i na nastavak procesuiranja počinilaca genocida.
Rezolucije Generalne skupštine UN-a predstavljaju zvanično izražavanje stava ovog tela, i kao takve nisu obavezujuće za države članice, osim ako se tiču budžeta UN.
I presude međunarodnih sudova su za genocid proglašavale krivim pojedince, a ne kolektive, države ili entitete. Haški tribunal osudio je za zločine u zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija 16 osoba, od kojih sedam za zločin genocida.
Kao odgovor na usvajanje Rezolucije o Srebrenici, predsednik Srbije najavio je da će se Srbija odmah kandovati za nestalnu članicu Saveta bezbednosti i da je u mogućnosti da dobije tri puta više glasova od dve NATO zemlje koje su se kandidovale za nestalnu članicu SB UN.
Ovakvim potezima Srbija će poručiti da je slobodarska zemlja, smatra predsednik.
„A jedna mala slobodarska zemlja je o svim zločinima, pa i onima u Srebrenici govorila, i položila cvet, a niko nikada nije došao u Bratunac. Ne dolaze ni stranci, jer Srbi, i nisu baš neki ljudi. Kad su Srbi žrtve, nije to baš neštoočemu bibilopoželjno da se govori. A da vas pitam, jesu li nekad otišli u Prebilovce? Jesu li smeli da govore ustaškim zločinima? A vi se sećate, otišao italijanski ambasador u Jasenovac pre dve godine, on hrvatskim žrtvama pričao. On čovek ne zna. Oni ne znaju, kako će da znaju. Kao i danas. Srbima je, izgleda dozvoljen, posebno srpskim funkcionerima, ulazak u Jasenovac samo kada taj logor radi“, rekao je Vučić.
Najveći spoljnopolitički udar sledi 16.maja na Komitetu ministara SE , kada se očekuje prijem Kosova
Desetak dana nakon usvajanja Rezolucije o Srebrenici, Srbiju čeka još jedan spoljnopolitički udar, a to je glasanje 16. maja pred Komitetom ministara Saveta Evrope 16. maja o članstvu Kosova u tu međunarodnu organzaciju, nakon što jeParlamentarna skupština SE dala zeleno svetlo Kosovu za članstvo u tu organizaciju.
Vučić je naveo da se sada planira pribegavanje novom triku, a to je da se 10. maja tzv. Ustavnom sudu u Prištini uputi na ocenu ustavnosti akt statuta ZSO koji su Evropljani doneli, ne bi li neko u tome, kako je rekao, pronašao „lajbnicov“ dovoljan razlog da kažu da su pokrenuli proces oko Zajednice srpskih opština.
„U stvari nije pokrenuto ništa, ali da kažu ovo nam je razlog da glasamo za Kosovo u Savetu Evrope. Tako da, to je nešto što će se dešavati“, rekao je Vučić. On je ocenio i da je najsmešnije u njihovim obrazloženjima da je sve to oko SE normalan proces.
.
„Ali, videćemo. U svakom slučaju to neće biti jednostavno. Mi smo poslali mnogo papira, mnogo zvaničnih pisama, mnogo upustava našim DKP-ima, mnogo objašnjenja na različite adrese. Nastavićemo to da radimo“, rekao je Vučić, koji je kao reakciju na prijem Kosova u SE najavio i izlazak Srbije iz te organizacije.
Pred nama je jedna nova faza odnosa Srbije sa okruženjem
Diplomata Srećko Đukić smatra da se srebrenickom rezolucijom u OUN i Komitetom ministara SE ne završavaju spoljnopolitički izazovi za Srbiju.
„Pre bih rekao da počinju i da je pred nama jedna nova faza odnosa sa okruženjem i međunarodnom zajednicom, kao logični sled događaja i nešto što se mora videti i čemu se mora ići u susret, ali ne u minut do dvanaest. Treba očekivati reakciju Republike Srpske, kako je najavljeno, i postavljanje Beograda oko rezolucije. Po svemu sudeći to može da bude neki dan D, posle rezolucije u GS UN, ali i posle izglednog ulaska Kosova u SE i nadamo se ostanka Srbije u SE“, kaže Đukić.
On napominje da je pitanje koliko će se povlačiti razumni potezi i da li će prevladati iracionalni i emotivni. Od toga sve zavisi.
„Ali ako pogledamo „preko brda“, jasno svako može da vidi da će Kosovo ubrzano tražiti prijem u druge medjunarodne organizacije, od OUN, do EU i NATO. Kosovo po Ohridskom sporazumu može tražiti otvaranje svoje diplomatske misije u Beogradu, jasno na recipročnoj osnovi. Ostaje otvoreno pitanje ZSO i zaštite kulturnih dobara na Kosovu kao deo Ohridskog sporazuma, između ostalog, gde neće biti ni malo laki razgovori“, ističe Danasov sagovornik.
Prema njegovim rečima treba očekivati i probleme sa Briselom zbog ne uvođenja sankcija Rusiji, mogućnosti korišćenja razvojnih sredstava itd.
„Već pobrojano je dovoljno, da ne ulazimo u druge ‘detalje’ unutrašnje politike i krize vezane za izborne ‘neregularnosti’, sve težu ekonomsko socijalnu situaciju koju neko olako može da poveže sa uticajem ‘spoljnog faktora'“, zaključuje Đukić.
Ne gura Zapad Srbiju na stranputicu
Razlog naših nagomilanih spoljnopolitičkih izazova Nebojša Vujović, nekadašnji šef misije SRJ u SAD, vidi u činjinici da Srbija nema i ne vodi ozbiljnu spoljnu politiku.
„Ako nemate ozbiljnu spoljnu politiku, nemate ni šta da menjate. Vučić upozorava da je Srbija u ozbiljnom problemu i da je zapadna zajednica gura u stranputicu. Ali, on je na čelu kolone, kao i Domanovićev vođa i celu zemlju vodi u potop. Rezolucija o Srebrnici je više njegova alatka za unutrašnju politiku i novo zavođenje njegovog biračkog tela, nego neka nova velika opasnost koja se nadvija nad Srbijom. Vučić ponovo baca kost da se glođemo i zabavljamo kao Rimljani u gladijatorskoj areni. Traži neprijatelje spolja da bi se iznova definisao kao spasilac Srbije i srpskog sveta iznutra“, ocenjuje Vujović.
Prema njegovim rečima ozbiljni pravnici ne vide opasnost u tekstu Rezolucije, vide opasnost jedino u Vučićevim nepredvidljivim potezima.
Nema u rezoluciji o Srebrnici optužbi da su Srbi genocidan narod i da se radilo o državnom genocidnom projektu.
„Pojedinci su to imenom i prezimenom, što je i sudski utvrđeno. Ali, Vučić iznova ozivljava nepostojeće demone da bi svi mi Srbi savili skute i rekli mu, ‘o neprikosnoveni, pomozi nam'“, navodi naš sagovrnik.
Ocenjuje i da je Kosovo pred vratima i uskoro korača i ulazi u SE, ali da za to nije kriva Dora Bakojani, na koju Vučić i Dačić bacaju kletve.
„Oni su ‘zaslužni’ za ovaj preokret i tu je odgovor zašto jurimo stranputicom. Ali nije Vučić jedini krivac, krivi smo i mi jer mu dozvoljavamo da od Srbije pravi Vuciclend“, zaključuje Nebojša Vujović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
