Sve prognoze naših političara o ulasku Srbije u EU: Ministarka Joksimović računa da je to moguće i 2027 1foto EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

Ministarka za evropske integracije u tehničkoj vladi, Jadranka Joksimović, ponovo je iznela projekciju kada bi Srbija mogla da postane članica EU i postala jedna u nizu političara koji su za 20 godina više puta građane Srbije zamajavali datumima kada bi Srbija mogla da se pridruži evropskom savezu država.

Joksimović računa da je to moguće u narednih pet do sedam godina, samo je pitanje okolnosti, vremena i naše spremnosti.

To bi značilo da postajemo ravnopravni sa građanima Unije 2027. ili 2029.

Ova njena procena je korekcija njenih reči od pre dve godine kada je istakla da je moguće da u periodu od 2025. do 2027. Srbija postane članica.

Tehnička ministarka novu procenu izgovara u trenutku kada Srbija već osam godina pregovara sa EU, a da nije otvorila sva poglavlja i klastere, kada je podrška ulasku u Uniju na najnižem nivou i kada se predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, iz Brisela u Beograd vraća bez otvorenog klastera 3, za koji je Srbija bila spremna, ali otvaranje nije dobilo zeleno svetlo jer Srbija nije uvela sankcije Rusiji.

Taj razlog u okolnostima rata u Ukajini koji je izazvala Rusija se u ovom trenutku ispostavlja kao osnovni i glavni, uz one da nema suštinskog napretka u poglavljima 23 i 24.

Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi za Danas kaže da uprkos političkim floskulama ministarke Joksimović, prolazak vremena nije garancija za članstvo u Evropskoj uniji.

Sve prognoze naših političara o ulasku Srbije u EU: Ministarka Joksimović računa da je to moguće i 2027 2
Naim Leo Beširi (Foto: Vesna Lalić / Nova.rs)

– Ukoliko bi Island aktivirao svoju zamrznutu aplikaciju za članstvo u EU, procena je da bi pregovori trajali do šest meseci, a da bi proces ratifikacije ugovora u parlamentima diljem EU trajao i manje od uobičajnih dve godine. Isto, kada bi se građani Norveške na trećem referendumu izjasnili pozitivno o članstvu, pregovori bi trajali i manje od šest meseci jer je ova skandinavska zemlja poznata po brzom prihvatanju prava EU, brže od većine članica. Obe ove zemlje su razvijene liberalne demokratije zasnovane na poštovanju ljudskih i manjinskih prava i vladavini zakona. Drugim rečima vreme je nebitno, koliko je važno da suštinske reforme budu usvojene i da vreme pokaže da daju rezultate jer nije dovoljno da se zakoni puko štancaju već se moraju i doslovce primenjivati – objašnjava on.

Kako dodaje, Srbija ima slabu primenu svojih zakona i iznova pokazuje da nije spremna da primeni ni evropske.

– Osim toga, nizak standard, slabe institucije, politički zavisno sudstvo, ugrožena sloboda govora i medija, raspirivanje nacionalne i verske mržnje, duboko ukorenjena korupcija i nekažnjavani organizovani kriminal utiču da Srbija pada na svim skalama demokratskog sveta i ako ostane takva, neće postati članica ni za 100 godina – ukazuje Beširi.

Prema njegovim rečima, SNS je pokazao da je ogromna vlast korišćena za bogatstvo malog kruga oko Andrićevog venca, a ne za suštinske reforme koje vode transformaciji društva i dugo očekivanom blagostanju.

– I da nema velikih pitanja, kao što su Kosovo i odnos prema BiH, vidljivije bi bilo koliko smo prekomerno siromašni, korumpirani i kriminalizovani. Suštinske probleme ne rešava vreme samo po sebi, nego ozbiljan rad koji godinama izbegavamo – zaključuje on.

A optimistične prognoze srpskih političara o ulasku Srbije u Uniju nikada čini se nisu ni prestajale.

Nekadašnji premijer Srbije Zoran Živković je 2003. izrazio nadu da bi Srbija i Crna Gora mogle biti primljene u EU već 2007, preneli su tada mediji.

U vreme nekadašnjeg predsednika Srbije Boris Tadića (2004.-2012), kada je Srbija napravila i najviše koraka ka EU, kao godine članstva pominjane su 2010, 2012, 2013, 2014, pa i 2016.

Na vlast 2012. dolaze naprednjaci sa svojim rokovima.

Aleksandar Vučić, predsednik SNS, na konvenciji te parije kaže da je cilj da Srbija 2020. postane punopravni član.

Osim početka pregovora koji još traju, malo se toga na putu Srbije od tada pomaklo.

Mogući datum, kao podsticaj, je onda došao iz EU.

Tadašnji predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker najavio u govoru o stanju Unije 2017. da je Komisija usvojila strategiju za „Verodostojnu perspektivu proširenja i pojačano angažovanje EU na Zapadnom Balkanu“ koja predviđa perspektivu pristupanja do 2025. godine.

On je rekao tada da Srbija pre tog datuma ne može u Uniju.

Ali i taj se datum ispostavio nerealnim, pa je Vučić 2020. izrazio uverenje, na osnovu razgovora u Briselu, da će se na kraju mandata nove vlade, 2024. završiti pristupni pregovori Srbije i EU, te da je realno da Srbija postane članica Unije do 2026, preneo je tada Javni servis.

Krajem prošle godine inicijativa Slovenije, zemlje domaćina samita Evropske unije i Zapadnog Balkana održanog u Brdu kod Kranja, da se 2030. odredi kao fiksni datum do kada bi nove članice mogle da se pridruže klubu, nije dobila podršku evropskih lidera.

„Zaista ne verujem u određivanje datuma, ali verujem u ispunjavanje naših obećanja.

„Kada se steknu uslovi, pristupanje može da se realizuje“, prenela je agencija Rojters reči odlazeće nemačke kancelarke Angele Merkel posle Samita.

Rat u Ukrajini podgrejao je nade dela javnosti da bi Unija mogla početi sa bržom integracijom sa regionom, ali to se za sada nije obistinilo, odnosno zvaničmni Beograd, ali ni zemlje regiona, od početka ruske agresije nije napredovao u približavanju EU.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.