Kako je moguće da ogroman deo javnosti ne veruje Vučiću da je bolestan?

Spekuliše se o velikim parama koje Vučić uzalud bacio da bi učestvovao na aktuelnim ceremonijama u Americi, kao i da je maltene nasilno pokušavao da nekako izdejstvuje susret sa Donaldom Trampom, ali i da u tome nije uspeo. Pa, se zato lažno razboleo, da bi izbegao poniženje.

Drugi razlog koji širi deo javnosti navodi kao razlog njegovog navodnog lažiranja bolesti je činjenica da zbog Evropske unije ne sme da se odazove pozivu predsednika Ruske Federacije Vladimiru Putinu, na Dan pobede, 9. maja, u Moskvi.

Kako bilo, Aleksandar Vučić je neočekivano prekinuo posetu SAD, zbog visokog pritiska, prema zvaničnim saopštenjima i svedočenjima delegacije koja je na taj put krenula sa njim, ušao u avion, odmah nakon što mu je pozlilo, i doleteo u Srbiju, direktno na VMA, gde ga je dočekao ministar zdravlja, Zlatibor Lončar.

Ubrzo je iz te ustanove otpušten, a ostaje da se vidi, da li će 9. maja otputovati u Moskvu, uprkos izrazito negativnim reagovanjima na takve najave koje dolaze od evropskih zvaničnika.

O tome kako je Srbija, kao društvo, došla do toga da sumnja čak i kada predsednik Srbije objavi da je bolestan, sagovornici Danasa saglasni su da je za takav slučaj, zaslužan upravo Aleksandar Vučić.

„Mnogima to liči na opravdanje učenika koji nije uradio domaći ili želi da izbegne neki test“

– Pretpostavljam da ogromna većina ljudi veruje da je predsednik bolestan, ali ne i tome šta predstavnici vlasti i njegovi lekari kažu o tome. Uprkos njegovim naporima da nam pokaže suprotno, i njegovo telo i psiha podležu fiziološkim i psihološkim zakonitostima kao i kod svih drugi ljudi. Uostalom, njegova pojava, ponašanje i izjave govore u prilog tome. Konkretno, ljudi ne veruju da je to razlog prekida posete SAD-u i naglog povratka u Srbiju. Nezahvalno je ulaziti u medicinske razloge, ali je uobičajeno da se diplomatske misije prekidaju na ovakav način i da se navode takvi razlozi za odlaganje istorijski važnih misija, kako je ova najavljena. Zbog toga mnogima to liči na opravdanje učenika koji nije uradio domaći ili želi da izbegne neki test – kaže za Danas Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka i narodni poslanik Zeleno-levog fronta.

Tome ide u prilog i istorija ponašanja vlasti i predsednika koji se nije libio da zloupotrebljava vlastitu bezbednost, kao i bezbednost svoje porodice, kako bi opravdavao određene odluke ili da bi skinuo odgovornost sa sebe ili svojih saradnika za određene postuke, dodaje.

– Setimo se nebrojenih pokušaja atentata, državnih udara, linčovanja, i čega sve ne, koji nikada nisu do kraja razjašenjeni. Ne čudi stoga što javnost nema poverenja u ovakve navode, što predstavlja problem za celo društvo, jer radi se važnim stvarima. Ako se javno i na takav način manipuliše nečijim zdravstvenim stanjem ili životnom ugroženošću, onda ni u šta ne možemo biti sigurni. Gubitak poverenja u bilo koju javno izrečenu reč može za društvo imati gore posledice od korupcije. Bez obzira na priče i upozorenja o postistini kao stanju, setimo se upozorenja Hane Arent da se time gubi bezbednost i sigurnost činjeničke stvarnosti, u kojoj ne postoji nikakva trajan i stabilan okvir za delovanje. „Ono što tada nastaje to je stalno kretanje tamo-amo, komešanje u potpunoj sterilnosti, što su karakteristike mnogih država koje su imale zlu sreću da nastanu u doba propagande“ – zaključuje sagovornik Danasa.

„Postalo je potpuno nemoguće objektivno proceniti šta je istina od onoga što on tvrdi, a šta ne“

Prema rečima istoričara Dragana Popovića, Aleksandar Vučić je toliko daleko otišao u primeni različitih tehnika manipulacije, da više niko nije u stanju da njegove postupke sagleda u drugačijem svetlu.

– Sve što on radi uglavnom se zasniva na procenama kako će reagovati biračko telo. Odluke mu zavise od istraživanja javnog mnjenja i od rejtinga. U takvim uslovima, istina i laž postaju potpuno relativne kategorije. Iako su političari često optuživani da generalno ne prezaju da slažu da bi ostavili bolji utisak ili sakrili ono što im loše utiče na karijeru, u ovom slučaju imamo radikalnu metastazu tog fenomena. Istraživanja različitih medijskih organizacija pokazuju da je laž postala sastavni deo Vučićeve političke metodologije i to na dnevnom nivou – kaže Popović.

Stoga se, napominje, u njegovom slučaju više ne može poći od pretpostavke da mu je bilo koja izjava činjenično zasnovana.

– To je razlog što mu se ne veruje da se iz SAD-a vratio zbog bolesti. Ovo, naravno, ne znači da nije stvarno bolestan, ali je zbog njegovog upornog i doslednog korišćenja laži kao metode političke borbe, postalo potpuno nemoguće objektivno proceniti šta je istina od onoga što on tvrdi, a šta ne. Dodatno je njegova autoritarna politika kompromitovala i zarobila sve državne institucije, tako da se više ni njima ne veruje. To dovodi do situacije da ne postoji način da se verifikuje ono što Vučić izgovara, jer kao što se ne veruje njemu, ne veruje se ni čelnicima zdravstvenih ili drugih institucija koji su redom postavljeni zbog lojalnosti, a ne zbog stručnosti – zaključuje Dragan Popović.