foto (BETAPHOTO/PREDSEDNIŠTVO REPUBLIKE SRBIJE/Dimitrije Goll)Sednica Saveta za nacionalnu bezbednost je sazvana i održana. Srbija ima zaliha svega što je narodu potrebno da preživi, od nafte, preko ulja, osnovnih životnih namirnica u rezervama, pa i više od toga, ali je kriza tolika da je bilo potrebno sazvati sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, obratiti se potom narodu, u vrlo dramatičnom tonu, koji odašilja poruku da će nas predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, spasiti od ekonomske krize, i da građanke i građani Srbije neće osetiti značajno drastične cene skokova nafte, krizu – koja vlada celim svetom, kako onda ne i „malom“ Srbijom.
Građanke i građani Srbije provode 2026. godinu u iščekivanju izbornog raspoloženja. Najpre ih očekuju izbori u deset mesta, 29. marta. Kampanja za samo deset mesta, za lokalne izbore, čini se da po intezitetu nije zabeležena nikada u istoriji ovdašnje „demokratije“. Imajući u vidu „napetost“ predsednika Srbije i angažovanje u kampanji, zloupotrebu svih državnih resursa i novca stanovništva, kao i to što do sada još nije raspisao vanredne republičke izbore, iako ih je u više navrata obećao, postavlja se pitanje kako naftna kriza u svetu usled najnovijeg rata, utiče na njegove odluke o tome kada će građanke i građani imati priliku da izađu na birališta – da obore Vučića sa vlasti ili potvrde njegov režim kao poželjan.
„Sadašnja vlast je uspela da se konsoliduje na nižem rejtingu“
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže za Danas da ako analiziramo odnos naftne krize i raspisivanja vanrednih izbora potrebno je sagledati tu relaciju iz više aspekata.
– Prvo, trenutno postoji stabilna većina protiv sadašnje vlasti i njenih saveznika, koja je motivisana da izađe na izbore. Da to nije politička realnost već odavno bismo imali vanredne izbore koje je sadašnja vlast svako malo raspisivala. Drugo, sadašnja vlast je uspela da se konsoliduje na nižem rejtingu, ali nema ikakvog uspeha u preokretu za nju neugodne činjenice da zaostaje. Stari politički recepti su jalovi, nove pokušava naći svakog dana – kaže naš sagovornik.
Treće, dodaje, da bi kriza sa naftom bila politički potencijalno plodonosna za vlast potrebno je da građani osete krizu.
– Za one koji su spremni da razmisle o dilemi između poznate, za njih osrednje neugodnosti (SNS) i opasnosti puta u nepoznato (studentska lista) i ova kriza deluje poput mnoštva lažnih kriza koje se svaki dan neumorno izmišljaju – objašnjava Stevanović.
Kako zaključuje, to nas vodi do zaključka, „kriza može biti nada za sadašnju vlast, ali samo ako bude stvarna, a reakcija vlasti izuzetna. To podrzumeva čekanje, ne brzanje“.
– Sve u svemu, sadašnja vlast koja za lidera ima izuzetno pragmatičnog lidera će pokušati da iskoristi sve što joj život ponudi, a vanredni izbori koje bi izgubila neće joj biti opcija. Istorija nas uči da su sve velike stranke u Srbiji postale patuljci nakon gubitka vlasti, tako da je neugodno čekanje najverovatnija strategija vlasti – zaključuje Aleksandar Stevanović.
„Ovdašnje stanovništvo većinski nije racionalno u političkom promišljanju“
Sociolog Ivan Živkov kaže za Danas da je dovoljno setiti se da Slobodan Milošević nije bio poražen na izborima zbog nestašice goriva, hiperinflacije, praznih rafova i drastičnog pada životnog standarda početkom devedesetih pa zaključiti da ovdašnje stanovništvo većinski nije racionalno u političkom promišljanju i sklono povezivanju životnih uslova s odgovornoću domicilnih vlasti.
– Svuda u svetu su autoritarne i totalitarne vlasti vešte u preusmeravanju nezadovoljstva stanovništva ka navodnim spoljim i unutrašnjim neprijateljima, i u tome da sebe predstave kao zaštitnike i spasioce nacije i države u teškim situacijama. Naše i međunarodno iskustvo nas uči da su povećan strah od rata, neizvesnost i borba za elementarnu egzistenciju do kojih dovode nestašice energenata, teško spojivi s borbom za više ideale poput demokratije, poštovanja ljudskih prava, odgovorne i smenjive vlasti. Aktuelna geopolitička kretanja su takva da ne olakšavaju položaj građanima Srbije koji se bore za demokratizaciju, a pre svega oslobođenje svoje republike od Vučićeve kriminalno-uzurpatorske vlasti – zaključuje Ivan Živkov.
„Cilj je da se prate promene raspoloženja građana, te da se u odnosu na prepoznate trendove donese odluka“
Prema rečima novinara Vremena Nedima Sejdinovića, nema sumnje da režim radi megaučestalo ispitivanje javnog mnjenja i svog rejtinga, angažujući agencije koji su se zahvaljajući naprednjacima proteklih deceniju i nešto – baš ono obogatile.
– Cilj je da se prate promene raspoloženja građana, te da se u odnosu na prepoznate trendove donese odluka kada će se raspisati izbori, i u kom formatu, odnosno da li će predsednički i parlamentarni biti odvojeni ili ne – kaže on.
Kako dodaje, Vučić koristi i, zapravo, promoviše svetsku krizu ne bi li izazvao efekat koji je opšte mesto u politikologiji.
– U uslovima svetskih kriza ljudi imaju tendenciju da odbace unutrašnje razlike, smanje kritički odnos prema vlasti i u određenoj meri se okupe oko svoje vlasti, čak i ako nemaju odveć dobro mišljenje o njoj. U tim uslovima, unutrašnji politički problemi se povlače u drugi plan. Svetske pizdarije Vučić dopunjuje paranormalnim pričama o ugroženosti Srbije, ali i o neverovatnim postignućima u borbenoj gotovosti naše zemlje – opisuje okolnosti sagovornik Danasa.
U tom smislu, ističe dalje, kriza mu ide u prilog, što je zapravo neka vrsta nastavka socradikalske propagande iz devedesetih.
– U Srbiju su dospevale samo loše vesti iz sveta pod krilaticom: nije nam dobro, ali čitav svet se raspada, evo, samo malo pa će i Amerika propasti. Na žalost, u odnosu na devedesete danas ima odista previše loših vesti sa svih strana sveta. Verujem međutim da one neće mnogo pomoći Vučiću. On je u tolikoj meri izgubio autoritet da niko ko je pročitao njegovu i prirodu njegovog režima – neće želeti da se okupi oko njega. Mnogi ljudi jasno vide da su naprednjaci napravili veću štetu Srbiji nego što bi to uradio rat, odnosno neki strani okupator – zaključuje naš sagovornik.
„Naftna kriza gotovo po pravilu ubrzava političku eroziju vlasti“
Miloš Pavlović, potpredsednik Narodnog pokreta Srbije, kaže za Danas da naftna kriza gotovo po pravilu ubrzava političku eroziju vlasti, posebno u sistemima gde već postoji nezadovoljstvo zbog korupcije, ekonomije i institucija – što je slučaj i u Srbiji.
– Rast cena goriva automatski povlači rast cena hrane, prevoza i komunalija. To znači da građani svakodnevno osećaju posledice krize. Naftna kriza u Srbiji nije samo ekonomski problem, već može biti i katalizator političkih promena – jer direktno pogađa standard građana, urušava sliku stabilnosti i smanjuje kapacitet vlasti da kontroliše nezadovoljstvo. U takvim okolnostima, pad režima se ne samo približava, već i ubrzava – zaključuje Miloš Pavlović.
„Na odlaganje izbora bi mogli da utiču i smanjeni budžetski kapaciteti usled očekivanog smanjenja akciza“
Vasko Kelić iz Zeleno-levog fronta u izjavi za Danas, s druge strane, kaže da će uticaj naftne krize na raspisivanje izbora zavisiti od dužine te krize.
– Ako ona bude kratkotrajna, kako svakim danom izgleda sve manje verovatno, neće uticati na odluku o raspisivanju izbora. Što naftna i gasna kriza duže budu trajale, mislim da će više uticati na odlaganje odluke o izborima. Osim efekata visokih cena goriva koje same po sebi mogu dovesti do šireg nezadovoljstva birača, na odlaganje izbora bi mogli da utiču i smanjeni budžetski kapaciteti usled očekivanog smanjenja akciza – objašnjava Vasko Kelić.
Za početak, kaže dalje, sprovođenje samog izbornog procesa ima određene troškove koje će biti teže pokriti u slučaju manjih javnih prihoda. Takođe, ono što je za vlast posebno važno, manji prihodi budžeta će značiti manje prostora za različite vidove akcija kupovine glasova ili deljenja vrsta „helikopter novca“, a čemu je vlast bila sklona u prethodnim izbornim ciklusima – smatra sagovornik Danasa.
Prema njegovim rečima, za autoritarne ili poluautoritarne režime poput onog u Srbiji je tipičnije da na ovakve krize reaguju snažnom državnom intervencijom.
– U svetlu toga je sasvim očekivana današnja odluka o dodatnom smanjenju akciza. Deo razloga za to jeste u kapacitetu ovakve vlasti da kontrolom javnog narativa u isključivi fokus stavi taj jedan problem i skrene sa pažnje druge probleme. U demokratskim sistemima u kojima postoji ne samo sistemski afirmisana opozicija nego i gde postoji pluralizam u okviru same vlasti je teže skrenuti pažnju sa drugih društvenih problema. Zbog toga je tipično da veći deo cenovnog šoka bude apsorbovan od strane samih građana kao potrošača. U tom slučaju onda ostaje fokus i na drugim, često razvojnim problemima, koji će u ovom našem slučaju biti zapostavljeni – zaključuje Vasko Kelić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
