Branko Radičević - pesnik koji je opevao Frušku goru 1Foto: Beta/Dragan Gojić, Stražilovo

Branko Radičević, srpski romantičarski pesnik i najodaniji sledbenik reforme pravopisa Vuka Stefanovića Karadžića, rođen je 28. marta 1824. godine.

Poreklo Branka Radičevića, po rođenju Aleksija, je predmet diskusije, međutim, veruje se da mu je porodica pod naletom Turaka izbegla iz Zete u Slavonski Brod, gde je Branko i rođen.

Kroz život mu nisu izostajala putovanja, sa šest godina se doselio u Zemun gde je pohađao osnovnu školu. Srednju je upisao u Sremskim Karlovcima a završiće je u Temišvaru, tamo je započeo i studije prava, nastavio ih u Pešti, potom i u Beču, ali ih nije priveo kraju.

Njegovu vezanost za Sremske Karlovce opisuje poema „Đački rastanak“, u kojoj je opevao Frušku goru.

Radičević kao vredan predstavnik romantizma, pravi pomak u srpskoj književnosti usredsređenoj dotad na klasicizam. Unosi notu evropskog duha i modernosti.

Učesnik je Bečkog kulturnog kruga, zbog svoje ljubavi ka narodnom jeziku na kom je i sam pisao, dokazao je da se umetnost može stvarati i narodnim rečima.

Delom objavljenim 1847. godine, prvom knjigom pesama napisanom na narodnom jeziku, doprinosi pobedi Vuka Stefanovića Karadžića, u nameri da dokaže da je srpski narodni jezik jedini pravi srpski jezik Srba.

Branko je svoje vreme često provodio u domu Vuka Karadžića. Društvo su mu pravili i Đura Daničić, Jakob Grim, Knez Mihailo Obrenović, ali i savremenik Njegoš.

Vukova ćerka Mina, u to vreme retko obrazovana ženska osoba, bi se uključivala u razgovore kad bi odstupali od onih najčešćih, vođenih pretežno oko Vukove reforme.

Ponesen Mininom pojavom, Radičević joj posvećuje pesmu „Pevam danju, pevam noću“. Obostrane simpatije se nisu pretvorile u nešto ozbijnije, zbog njenog oca koji je ugovarao uspešniju priliku za kćer.

Opasna bolest tog vremena nije poštedela Radičeviće, Branko je sa devet godina izgubio majku, a kasnije i brata od pošasti zvane tuberkuloza. Posle sopstvene dijagnoze, motivisan borbom za život, vraća se 1849. godine u Beč, sa nadom da će kroz studije medicine uspeti da nađe sebi lek.

„Duga bila, pa se izgubila, zvezde sjale, pa su i presjale,
A sunašce ono ogrijalo
I ono je sa neba mi palo!
Sve nestade što vam dati spravlja’ —
U traljama otac vas ostavlja“, strofa pesme Radičevića, „Kad Mlidijah Umreti“.

Elegija „Kad mlidijah (razmišljah) umreti“, objavljena posle Radičevićeve smrti, je jedna od najlepših elegija u srpskoj književnosti, u kojoj je pesnik predosetio blisku smrt.

Posle preuranjene smrti u 29. godini, sećanja na njegov lik i delo su krenula da blede.

Posle tačno tri decenije od smrti, 1883. godine, ostvarena mu je želja, njegovi posmrtni ostaci su prebačeni iz Beča i sahranjeni na Stražilovu, vrhu Fruške gore, visoko iznad Sremskih Karlovaca.

Branko Radičević - pesnik koji je opevao Frušku goru 2
Spomenik Branku Radićeviću u Sremskim Karlovcima Foto: Beta/Dragan Gojić

U znak sećanja na Branka Radičevića, svake godine se održava manifestacija Brankovo kolo, organizovana istoimenom kulturnom institucijom iz Novog Sada.

Prošlogodišnjoj 49. manifestaciji je pridružena i svečanost Prolećni Brankovi dani.

Dan je obeležen dodelom Velike povelje Brankovog kola, književniku Matiji Bećkoviću.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Branko Radičević – pesnik koji je opevao Frušku goru”

  1. Kao što se vidi njegov grob zapušten.Pre 30g tu su bile ruže u četiri žardinjere,mermerne ploče oko spomenika,negovana trava.Ah da i moja škola je mosila njegov naziv.SNS promenila naziv 2015g zbig pesme „kolo,kolo naokolo“.

  2. Bice dozivljaj obici Sremske Karlovce novim brzim vozom .
    Sto se tice one pomenute male kucice na jednoj od stanica gde je sagredjena i nova zgrada moderna, nikako ne treba tu malu starinsku koja ima dusu uklanjati, popraviti je , neka se prodaju sitnice , ona je bas lepa , starinska , sa klupicama, samo mozda pojacati one drvene stubove spreda i crveni krov, neka bude i radnjica u kojoj su zastupljeni proizvodi TOS od prospekata do friziderskih kacilica sa likom Nikole Tesle , Principom, kao malih divno uradjenih kucica Vojvodjanskih , prirodnih sapuna , rakijica svih vrsta , kao i manjih kolicina prehrambenih i higijenskih potrepstina koji su uvek potrebni putnicima i turistimana da su na blo kojoj relaciji a pogotovu na tako lepoj.

  3. Branko Radičević – pesnik koji je opevao Frušku goru , a izbeglice drvoseče su posekli Frušku goru, Titelski breg i Šumu kod Beške.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.