Da li je hleb dobar ili loš za vas?

Postoje razne vrste hleba, kao što je hleb od žitarica sa celim zrnom, slatki hleb, kukuruzni hleb, hleb sa i bez kvasca, pogača, hleb od kiselog testa, hleb od proklijalih zrna žitarica koje su se koristile u drevna vremena, hleb sa sodom bikarbonom i drugi. Ipak, neki hlebovi su zdraviji od drugih.

Da li je hleb dobar ili loš za nas i kako pravimo zdrav izbor?

Ključne stvari vezane za hleb su da crni hleb sadrži žitarice od celog zrna i obezbeđuje vlakna, vitamin B i minerale, hleb bez glutena i hleb bez žitarica su dobri za osobe sa alergijom, umeren unos hleba neće dovesti do gojenja, ali punjenje sendviča mesnim prerađevinama i sastojcima bogatim mastima može da dovede do toga kao i da beli hleb može više da šteti nego da koristi zato što obezbeđuje višak kalorija, a veoma malo hranljivih materija.

Hleb može da bude zdrav kada je od žitarica sa celim zrnom i kada se konzumira umereno.

Ugljeni hidrati telu obezbeđuju energiju. Hleb se uglavnom sastoji od ugljenih hidrata.

Najzdraviji izvori ugljenih hidrata su voće, povrće, pasulj i minimalno obrađene žitarice. Ove namirnice takođe obezbeđuju vitamine, minerale, vlakna i fito hemijske materije. Pakovan i isečen hleb se pravi od visoko obrađenih, prostih ugljenih hidrata. On se brzo vari bez obezbeđivanja mnogo hranljivih materija i prednosti po organizam.

Visoko obrađeni ugljeni hidrati, kao što su beli hleb, rafinisana testenina, kolači, krofne, krekeri i čokoladice, brzo se vare i dovode do naglog skoka energije.

Oni izazivaju skok šećera u krvi ubrzo nakon unosa i pošto im nedostaju vlakna, osoba se ne oseća sitom. Uskoro ćete opet biti gladni, naročito kad padne nivo šećera u krvi.

Visok unos prostih ugljenih hidrata može da dovede do gojenja i većeg rizika od dijabetesa, srčanih bolesti i drugih hroničnih stanja izazvanih načinom života.

Žitarice od celog zrna u crnom hlebu su dobar izvor vlakana, duže obezbeđuju energiju i pomažu u prevenciji kardiovaskularnih i drugih bolesti.

Namirnice sa žitaricama od celog zrna definišu se kao žitarice sa celim zrnom ili namirnice od njih sadrže sve osnovne delove i prirodne hranljive materije celog semena žitarica u njihovim originalnim procentima. Ako se žitarica obradi (npr. lomi, mrvi, valja, izdvaja ili kuva), taj prehrambeni proizvod treba da obezbedi isti bogat balans hranljivih materija koje se nalaze u originalnom zrnu te žitarice. Mora da bude prisutno 100 odsto jezgra, ljuske, klice i endospem da bi se žitarica nazvala žitaricom od celog zrna.

Američko udruženje za borbu protiv srčanih bolesti ističe da su žitarice od celog zrna dobar izvor B vitamina, uključujući folnu kiselinu, zatim gvožđa, magnezijuma i selena i hranljivih vlakana.

Isto ovo udruženje preporučuje dnevni unos vlakana od najmanje 25 grama. Barem polovina unetih žitarica treba da budu one od celog zrna. Vlakna mogu da smanje rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa dva, hipertenzije, ili visokog krvnog pritiska, karcinoma debelog creva i gojaznosti.

Žitarice od celog zrna takođe obezbeđuju proteine, ali kako da znate da su to žitarice od celog zrna?

Kada kupujte hleb u prodavnici, prva reč na spisku sastojaka treba da bude „ceo” jer ona garantuje da proizvod sadrži sva tri dela žitarice.

Etikete „više žitarica, pšenični hleb, organsko brašno, ljuska, pšenična klica, neizbeljeno pšenično brašno i 100 posto pšenica“ ne garantuju da je proizvod od žitarica sa celim zrnom.

Spisak sastojka će bolje pokazati šta namirnica sadrži.

Hleb je najzdraviji kad se pravi od 100 odsto jezgra žitarica sa celim zrnom. Da bi se dobio beli hleb ili belo brašno, žitarica se obrađuje da bi se uklonili ljuska i klica, tako da ostane samo endosperm.

Proizvodi sa rafinisanim brašnom imaju finiju, vazdušastiju strukturu i može im se produžiti rok trajanja.

Međutim, obrada uklanja najveći deo vlakana, vitamina i minerala.

Preostali endosperm obezbeđuje ugljene hidrate koji se brzo vare i skoro ništa više.

Kada je postalo očigledno da neki ljudi pate od manjka hranljivih materija, proizvođači su počeli da prave „obogaćeno” brašno.

Pojačali su obrađeno belo brašno hranljivim materijama koje nedostaju, koristeći suplemente kao što su folna kiselina i drugi B vitamini.

Međutim, dodati vitamini nisu dobri kao vitamini iz izvora hrane. Ljudsko telo obično može bolje da apsorbuje i obradi hranljive materije iz neobrađenih izvora.