Dobre masti i njihove prednosti po organizam 1

Foto: Pixabay/Congerdesign

Svi su upoznati sa tim da postoje „dobre” i „loše” masti.

Ono što zaista utiče na zdravlje je vrsta masti koje unosite – zdrava ishrana ne znači da treba je potrebno u potpunosti izbaciti masti iz ishrane, već da trebati birati masti koje unosite.

Mononezasićene i polinezasićene odnosno dobre masti kao takve smanjuju rizik od bolesti srca, dok ga loše – zasićene masti, a naročito trans-masti, povećavaju.

U hranu bogatu dobrim mastima spadaju biljna ulja kao što je maslinovo, repicino, suncokretovo, sojino i kukuruzno, zatim orašasti plodovi – orasi, lešnici, i neke vrste ribe – tuna, losos, sardine, haringa.

Ove masti snižavaju nivo lošeg holesterola (LDL) i pozitivno utiču na kardiovaskularni sistem.

Sa druge strane, loše masti (zasićene masti) se nalaze u hrani kao što je crveno meso, jaja, puter, mlečni proizvodi – tvrdi punomasni sirevi, pavlaka, sladoled.

Masti koje su na sobnoj temperaturi u čvrstom stanju su zasićene – puter, svinjska mast, stoni margarin.

Loše masti podižu nivo lošeg holesterola, uzrokuju dijabetes, gojenje, bolesti srca i krvnih sudova, a mogu biti i kancerogene.

Ipak, i neka biljna ulja, kao što je kokosovo ili palmino, sadrže zasićene masne kiseline, pa ih treba izbegavati.

Najopasnije vrste masti su svakako trans masne kiseline – odnosno hidrogenizovana ulja koja se dobijaju procesom zagrevanja ulja na izuzetno visokoj temperaturi.

Usled tog procesa dolazi do transformacije masti u trans masne kiseline koje naš organizam ne prepoznaje.

Masne kiseline se koriste za izgradnju ćelijskih opni, ali u ovom slučaju njihovo mesto zauzimaju trans masti koje propuštaju i štetne materije u ćeliju.

Drugim rečima, ove masti su toksične za naše telo jer ljudsko telo nije razvilo naćin da se od ovih masti odbrani, upravo jer nisu nastale prirodnim procesom.