Foto: Turistička agencija KraljevoIako ovaj naslov zvuči, kao klasična reklama ono što ih od istih razlukuje je to što je istinit. Goč je šumovita planina koja je zahvaljujući svojoj bogatoj prirodi i pitomoj klimi postala interesantna turistička destinacija još odavno.
Ljubitelji prirode u prolećnim mesecima mogu uživati u dugim šetnjama kroz mnogobrojne četinarske i listopadne šume, dok leti poseban osećaj pruža šetnja kroz polja borovnica, šumskih jagoda i kroz polja obrasla planinskim travama.
Planina Goč, na samo 25 minuta od centra Kraljeva ili 50 kilometara vazdušnom linijom od Kragujevca je izuzetno bogata izvorima i bistrim planinskim rekama, a na njoj se nalazi preko 150 izvora pijaće vode.
Do nje se i lako stiže. Kad se iz Kraljeva krene prema Vrnjačkoj Banji, pa se na samom izlazu iz grada, malo ispred autodroma „Beranovac” skrene desno, put vodi preko vikend naselja Kamenice i Brezne ka vrhu planine.
Nadmorska visina Goča kreće se između 700 i 1.154 metara. Klima je umereno kontinentalna. Podneblje Goča najviše odgovara anemičnim i osobama nežnog zdravlja, naročito deci.
Planina Goč smeštena je iznad Kraljeva i Vrnjačke Banje i kao da maše Zapadnoj Moravi stablima autohtonih vrsta drveća Srbije. Ona prati njen tok.
Šumski mozaik stoletnih stabala bukve i jele, uz bor, hrast, planinski javor i još preko 600 drugih vrsta biljaka predstavljaju simbol ove planine i pluća okolnih naseljenih mesta.
To je samo jedan od razloga zbog kojeg ovo prirodno blago uživa status specijalnog rezervata prirode od 2014. godine sa oko četiri hiljade hektara pod zaštitom.
Dečje odmaralište Goč idealno je za školske ekskurzije i izvođenje takozvane „ škole u prirodi” a njegovi novi smeštajni kapaciteti zadovoljavaju ukuse i najprobirljivijih gostiju, tvrde u Turističkoj organizaciji Kraljevo, koja je najveći i zavničan promoter ove planice u srcu Šumadije.
Cene smeštaja u dečijem odmaralištu su prilagođene i onima sa plićim džepom, pun pansion (prenocise i 3 obroka) je 1.800 dinara.
Goč je i sportski centar sa terenima za košarku, mali fudbal, velikom balon salom, stazama za šetnju i trčnje, biciklističkim stazama kao i stazama za skijanje i sankanje u zimskim mesecima.
Od činjenica koje bi mogl da privuku nove, buduće poklonike godišnjeg odmora na Goču iz Turističke organizacije Kraljevo izdvajaju da se je na ovoj planini zastupljeno 40 procenata ukupne balkanske flore i faune.
– Na Goču se može naći više lekovitih biljaka nego na Tari, Zlatiboru i Kopaoniku zajedno. Goč je poznat i po velikom broju izvora, od kojih se na cak 173 moze piti voda – ističu ne bez ponosa u Turističkoj organizaciji Kraljevo.
Sem klasičnog odmora, opuštanja i relaksacije, Goč je, pre svega, po čemu je bio poznat i na prostorima nekadašnje Jugoslavije, idealan za planinarenje.
Jedna od tih čuvenih ruta je i Žuta staza.
Kružna staza koju ona predstavlja nalazi se u okvirima zaštićenog prirodnog dobra i povezuje dva prepoznatljiva hotela, pa tiristi mogu sami odabrati odakle će krenuti u šetnju.
– Studenti Šumarskog fakulteta iz Beograda ne dolaze slučajno ovde da utvrđuju stečena znanja o zaštiti i održivom korišćenju šuma. Isto tako, veliki broj dece iz cele Srbije upravo ovde dolazi na rekreativnu nastavu i školu u prirodi. Staza je duga oko pet kilometara i nalazi se na oko 1.000 metara od nivoa mora što predstavlja idealnu nadmorsku visinu za rekreaciju, uživanje i oporavak od urbanog stila života – ističu u Turističkoj organizaciji Kraljevo.
Po njihovom iskustvu, a obzirom na to da se pešači kroz šumu, prijatno je obići je i u najtoplijim letnjim danima, a posebno je interesantno obići je i zimi uz pomoć krplji, ali to je već druga priča, o kojoj će vam nakndano pisati.
Sem Goča, koj je najslavnija odrednica u ovom delu Šumadije i Srbije, godinama unazad u ovom zemlje u usponu je seoski turizam.
Po rečima Igora Tešića, zamenik direktora Turističke organitacije Kraljevo, lokacije poput Rudnog na Goliji, Lopatice ili Bogutovca „beleže” mnogo više noćenja i boravaka nego na samom Goču.
– Ukoliko želite da se vratite u neka srećnija i bezbrižnija vremena odmor u nekom od brojnih domaćinstava koje u kraljevačkim selima vrše uslugu smešataja i ishrane, pravi je izbor. Bilo da se opredelite za Rudno, koje je idealno za sve one koji pre svega žele da se nadišu čistog vazduha i počaste nepca vrhunskim gatronomsim specijalitetima domaće kuhinje ili za Lopatnicu koja svojim mirom i čistoćom reke mami one kojima je neophodan odmor od svakodnevne žurbe – poručuju domaćini iz Turističk organizacije Kraljevo.
Po njihovoj preporuci ova mesta nalaze se u blizini kulturno-istorijskih spomenika (Rudno nadomak manastira Studenica i Gradac, Lopatnica nadomak manastira Žiča i srednjovekovne tvrđave Maglič) pa odmor može biti kombinovan i sa posetama ovim značajnim manastirima i tvrđavama.
Za one koji imaju istraživački duh preporučuju se šetnje planinskim stazama, vožnju biciklima, rafting Ibrom, paraglajding sa vrha Stolovi.
A, na samo nešto više od 20 kilometara od Kragujevca nalazi se Gružansko jezero.
Po zvaničnim podacima ovo jezero, ne bez razloga od milošte nazvano „šumadijsko more” prostire se na površini od 900 hektara, negov obim je oko 40 kilometra, a na najširem delu je dugačko preko tri kilometra. Negova dužina je oko 10 kilometara.
Obala Gružanskog jezera je relativno niska, dobro razruđena, obrasla livadama, šumarcima i niskim listopadnim žbunjem.
Letovanje u Kniću, na ovoj lokaciji na kojoj se već decenijama pripremaju naše veslačke reprezentativne selekcije, nije novina i po rečima Dragice Ilić, direktorke Turističke organizacije opštine Knić njihovi gosti već godinama dolaze ovde iz urbanih sredina na potpuno opuštanje, relaksaciju i odmor.
Odmor na obalama Gružanskog jezera podrazumeva boravak u seoskoj sredini (turistička domaćinstva), ali i u hotelskom smeštaju poput onog u Hotelu Ravni Gaj.
– Mesto je idealno za ljubitelje pecanja ali, takođe i je Gružansko jezero kao stvoreno i za ljubitelje pešačenja. U njegovoj blizini je spomenik prirode – Borački krš. U okviru boravka u Gruži turisti imaju mogućnost da obiđu selo Borač gde se mogu popeti na vrh krša sa koga se pruža pogled na celu Gružansku dolinu. Zatim da posete srednjovekovnu crkvu u Borču, staro seosko groblje i kuću Vraniča u kome je snimana serija „Moj rođak sa sela” – nabraja samo neke od znamenitosti za turiste Dragica Ilić.
Na odmoru u gružanskom kraju i letovanju na Šumdijskom moru gosti takođe mogu obići: manastir Kamenac u Čestinu i destileriju Aleksić Prvi u Guberevcu.
Kao dodatni sadržaji turistima se pruža mogućnost korišćenja otvorenih bazena Prive u Kniću i Ostrva u Balosavama.
Za ljubitelje biciklizma na raspolaganju je vidno obeležena bisiklističku rutu u dužini od 42 km koja prolazi kroz čak sedam sela opštine Knić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
